Пређи на садржај

Валтер П38

С Википедије, слободне енциклопедије
„Walther P38”
Валтер П38.
ВрстаПиштољ
Порекло Нацистичка Немачка
Употреба
Употреба уНемачка, Аустрија и други
Бојно деловањеШпански грађански рат
Други светски рат
Грчки грађански рат
Вијетнамски рат
Португалски колонијални рат
Грађански рат у Сирији
Производња
ПроизвођачWalther
Mauser
Spreewerk
Произведено~1.000.000 комада
Спецификације
Маса0.8 kg
Дужина216 mm
Дужина цеви125 mm
Калибар9x19 mm
Врста операцијекратки трзај
Начин дејствапојединачни
Брзина зрна365 m/s
Макс. еф. домет50-100 m
Магацин8 метака
Нишанмеханички фиксни

Валтер П38 (нем. Walther P.38) је полуаутоматски пиштољ калибра 9mm, развијен у Немачкој пред почетак Другог светског рата. Валтер П38 је био стандардно службено оружје немачке војске и полиције, након што је у наоружању заменио знаменити Лугер, а користио се на свим фронтовима у Европи и северној Африци. Током рата је био цењен као трофејно оружје, те се нашао у наоружању бројних формација.[1]

У наоружање Западне Немачке је поново уведен 1963 под именом P1 и користио се све до 2004 када је коначно замењен пиштољем Хеклер и Кох УСП.

Развој и опис

[уреди | уреди извор]

Прва тестирања су обављена 1938, а серијска производња је започета средином 1940. Циљ развоја П38 је био да се пронађе економичнија замена за Лугер П08, који се показао као ефикасан, али превише скуп за масовну производњу. Иако је Валтер крајем 1940. званично усвојен као нови стандардни полуатоматски пиштољ у наоружање Вермахта, популарни Лугер П08 није у потпуности повучен из борбене употребе и производње све до завршетка Другог светског рата 1945. Капацитет пиштоља Валтер П38 је био 8 метака, као и код његовог претходника Лугера. После Другог светског рата је настављена производња овог модела под новом ознаком П1, који се користио у Западној Немачкој. Постепено је повлачен из употребе до 2004. године када га је заменио модел П8.

Уместо зглобастог затварача, Валтер П38 је имао окретни затварач и задржану цев, која је данас стандард у свим јачим калибрима модерних пиштоља. После пуцња, затварач заједно са цеви креће уназад до мале кочнице пред самим оквиром. Тада цев стаје док се затварач и даље креће уназад до избацивача чауре. При повратку према цеви, затварач у ходу гура метак у цев са којом се после малог кружног покрета жлебом спаја. Корице рукохвата су направљене од бакелита.

Поред свега, Валтер П38 је био први пиштољ са индикатором за метак у цеви те осигурачем који је дозвољавао отпуштање опруге ударне игле без опасности опаљења метка у цеви. Ово је омогућило да се пиштољ без опасности може носити са метком у цеви, те да је при потреби истовремено спреман за коришћење. Овакве новине тог доба су данашњи стандард за оружје у службеној употреби те су омогућиле дуготрајну употребу овог пиштоља.[2]

Пиштољ Валтер П38 је касније послужио и као основа за развој популарног италијанског пиштоља Берета 92.

Земље кориснице

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „P38 - 9mm semi-automatic pistol - history & development of the weapon”. Hellcat Patriots' Rifle Club. Архивирано из оригинала 27. 04. 2009. г. Приступљено 16. 4. 2009. 
  2. ^ Military Small Arms of the 20th Century, Ian Hogg, John Weeks
  3. ^ Jones 2010
  4. ^ Scarlata, Paul (10. 3. 2013). „Evolution of the Modern Military Pistol”. Shotgun News. 
  5. ^ Hyytinen 2002
  6. ^ Marchington 2004
  7. ^ WWII German weapons during the Vietnam War – wwiiafterwwii
  8. ^ Helmoed-Romer, Heitman (1991). Modern African Wars (3): South-West Africa. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-122-9. 
  9. ^ Постановление Правительства Республики Казахстан № 1305 от 28 декабря 2006 года "Об утверждении Государственного кадастра гражданского и служебного оружия и патронов к нему на 2007 год"
  10. ^ Diez 2000

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Diez, Octavio (2000). Armament and Technology. Lema Publications, S.L. ISBN 978-84-8463-013-5. 
  • Jones, Richard D. (2010). Jane's Infantry Weapons 2009/. Jane's Information Group; 35 edition (January 27, 2009). ISBN 978-0-7106-2869-5. 
  • Marchington, James (2004). The Encyclopedia of Handheld Weapons. Lewis International, Inc. ISBN 978-1-930983-14-4. 
  • Hyytinen, Timo (2002). Arma Fennica II Military Weapons. Gummerus Oy, Inc. ISBN 978-951-99887-0-2. 
  • Helmoed-Romer, Heitman (1991). Modern African Wars (3): South-West Africa. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-122-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]