Пређи на садржај

Вања Радауш

С Википедије, слободне енциклопедије
Вања Радауш
Вања Радауш
Лични подаци
Датум рођења(1906-04-29)29. април 1906.
Место рођењаВинковци, Аустроугарска монархија
Датум смрти24. април 1975.(1975-04-24) (68 год.)
Место смртиЗагреб, СФР Југославија

Вања Радауш (Винковци, 29. април 1906Загреб, 24. април 1975) био је југословенски и хрватски вајар, сликар и писац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Он је чешког порекла.[1] Студирао је на Академији у Загребу. Излагао је од 1931. а 1932. је постао члан групе Земља. У првом раздобљу стваралаштва стварао је под утицајем Родена и Бурдела.

Имао је више самосталних изложби у Загребу, Београду, Ријеци, Љубљани и Сплиту. Учествовао је у великом броју скупних изложби Савеза ликовних уметника Југославије, Удружења ликовних уметника Хрватске, Бијенала у Венецији, Међународној смотри вајарства у Арнему, Тријенала у Београду, Бијенала скулптуре на отвореном у Антверпену, „Изложби уметника партизана“ у Загребу, Шибенику и Задру, изложби „Сликарство и вајарство народа Југославије 19. и 20. века“ у Београду, Загребу, Љубљани, Варшави, Москви, Лењинграду, Братислави, Прагу, Кракову, Будимпешти, те на низу других репрезентативних манифестација.

Био је активни учесник Народноослободилачке борбе, што се особито одразило на његово ликовно стваралаштво. За време рата био је изабран за члана Президијума ЗАВНОХ-а.

Радаушево стваралаштво такође су обележили његови стваралачки циклуси „Тифусари“ (1956-59), „Panopticum Croaticum“ (1959-61), „Човек и крас“ (1961-63), „Крвави фашник“ (1966), „Апстрактне форме“ (1966-68), „Затвори и логори“ (1969), те „Ступови хрватске културе (1969-75).[2] Од 1936. је стварао серију цртежа Dance macabre.

Деловао је и као педагог и то од 1940. године као наставник на Обртној школи у Загребу. Године 1947. добио је назив мајстора кипара и поверено му је вођење Мајсторске радионице. Исте је године постао и редовни члан „Југославенске академије знаности и умјетности“ у Загребу. Издане су му две монографије у Загребу 1963. и 1965. године.

За свој рад примио је већи број награда и признања и то награде Владе ФНРЈ, Владе НР Хрватске, награде „Владимир Назор“ у Загребу, награда АВНОЈ-а у Београду и остале.

Вајарско стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Нека од значајнијих Радаушевих дела су:

Рушење Радаушевих споменика

[уреди | уреди извор]

Неки Радаушеви споменици у Хрватској, посвећени палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, уништени су 1990-их година:

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Iznenadit ćete se što sve Hrvate veže s Česima”. tportal.hr. Приступљено 2024-01-19. 
  2. ^ „Vecernji.hr - Trideset sjajnih portreta kipara koji je obilježio 20. stoljeće, Kultura, likovnost”. www.vecernji.hr. 
  3. ^ а б в Рушење антифашистичких споменика у Хрватској 1990-2000. „САБАРХ“, Загреб 2002. година.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Револуционарно кипарство. „Спектар“, Загреб 1977. година.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]