Горња Јутрогошта
Горња Јутрогошта | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Град | Приједор |
Становништво | |
— 2013. | 337 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 03′ 26″ С; 16° 39′ 54″ И / 45.0572° С; 16.6650° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Горња Јутрогошта је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 337 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Горња Јутрогошта је пољопривредни крај. Конфигурација терена је погодна за воћарство и виноградарство, као и за сточарство. Крајолик богат водом и природним изворима, као и прекрасним бражуљцима за одмор и уживање. У селу се налази пар напуштених иманја која би уз минимална улагања могла да задовоље потребе села и сеоског туризма. Јутрогошта је добрим путевима повезана са Приједором, Козарском Дубицом, Новим Градом као и Костајницом.
Село Јутрогошта има више засеока: Бојанића брдо, Збијег, Паратуше, Кореја, Дошенско брдо, Ријека, и друга. Од презимена највише су заступљени: Бојанићи, Мајсторовићи, Јаворићи, Дошени, Ђаковићи, Балабани, а и Кнежевићи, Булићи, Пилиповића, Крнета, Радаковића, Вујиновића, Зорића, Бановића, Кунића, Ђурића, Медића, Мутићи, Родићи, Коралије, Пекије, Лајићи, Тркуље, Бурсаћи, Шипке, Лукићи, Кесари, Качавенде, Виле, Марковићи, и други.
Воде
[уреди | уреди извор]Јутрогошта има три ријечице (потоци). Од њих три најдужа је Враголовача која извире на сјеверу села, на Равном Гају, и тече према југу. У Брезичанима се улијева у Сану, након пређених 10 km тока. Друга ријечица је Црквена која извире у засеоку Збијег и након 2 km тока улијева се у Д. Јеловцу у ријечицу Јеловачу. Трећа је поточић Јови поток. Он иизвире испод Бурсаћа, и тече на југ гдје код брда Лупља наглим завојем окреће и тече на сјевер, тако да се има осјећај гледајући поток да тече узбрдо. Један од извора Црквене је извор Водица који никад хе пресушује а вода је хладна и питка каква се само пожељети може. Ту гдје је извор некад је била црква али нико не зна кад. Људи су орућ њиве изоравали циглу, керамичке предмете итд. Имају неке приче да је ту био манастир, јер се та цијела долина зове Црквена.
Култура
[уреди | уреди извор]У Јутрогошти се сваке године одржавају манифестације као што су: у мају меморијални турнир „Браћа Бојанић“, 12 јула слава села св. Петар и Павле, у августу сабор српског пјевања Козаре и Поткозарја.
Становништво
[уреди | уреди извор]Састав становништва – насеље Горња Јутрогошта | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[1] | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961.[5] | |||
Укупно | 155 (100,0%) | 337 (100,0%) | 527 (100,0%) | 617 (100,0%) | 784 (100,0%) | ||
Срби | 150 (96,77%) | 332 (98,52%) | 500 (94,88%) | 614 (99,51%) | 783 (99,87%) | ||
Југословени | 2 (1,290%) | 1 (0,297%) | 27 (5,123%) | – | – | ||
Словенци | 1 (0,645%) | – | – | – | – | ||
Православци | 1 (0,645%) | – | – | – | – | ||
Остали | 1 (0,645%) | 4 (1,187%) | – | 1 (0,162%) | – | ||
Бошњаци | – | – | – | 1 (0,162%)1 | – | ||
Хрвати | – | – | – | 1 (0,162%) | 1 (0,128%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 83)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 21. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 4. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]