Грађански рат у Османском царству

Грађански рат у Османском царству или Османски Интерегнум је вођен између синова Бајазита I (1389—1403), Исе, Мехмеда, Мусе и Сулејмана, око власти у Османском царству.

Отпочео је 1402. године после Ангорске битке у којој су снаге Тимур-Ленка (1360—1405) победиле и заробиле Бајазита, који је касније (март 1403) и умро у заробљеништву. Окончан је битком код села Чаморлу 05.07.1413. године, у којој су Мехмедове снаге са својим хришћанским савезницима потукле Мусину војску, док је он сам ухваћен и погубљен. Током борби које су трајале више од једне деценије, животе су изгубили сви Бајазитови синови, осим Мехмеда, а у сукобе су се активно укључивале и преостале хришћанске државе на Балкану (Византија, Србија, Влашка и друге).

Грађански рат

Иса и Мехмед

Грађански рат избио је међу синовима султана Бајазита I након његове смрти 1403. Његов најстарији син Сулејман са главним градом Едирном владао је недавно освојеном Бугарском, читавом Тракијом, Македонијом и северном Грчком. Други син, Иса Челеби, успоставио се као независни владар у Бурси,^[1] а Мехмед је основао краљевство у Амасији.^[2] Избио је рат између Мехмеда и Исе, а након борби код Ермени-белија^[3] и Улубада (март – мај 1403),^[1] Иса је побегао у Цариград, а Мехмед је заузео Бурсу.^[4] Следећа битка код Карасија између Мехмеда и Исе резултирала је победом Мехмеда, а Иса је затим кренуо у бег ка Караману.^[5] Ису су касније у купаоници убили Мехмедови агенти.^[6]

Сулејман улази у грађански рат

У међувремену, другог преживелог Бајазитовог сина Мусу Челебија, који је заробљен у бици код Анкаре, Тимур је пустио у притвор Јакуба из Гермијана.^[7] Муса је ослобођен, након што је Мехмед затражио пуштање свог брата. Након Исине смрти, Сулејман је са великом војском прешао теснац.^[8] У почетку је Сулејман био успешан. Напао је Анадолију, заузевши Бурсу (март 1404)^[9] и Анкару касније те године.

Током застоја у Анадолији, који је трајао од 1405–1410, Мехмед је с малим снагама послао Мусу преко Црног мора у Тракију да нападне Сулејманове територије у југоисточној Европи. Овај маневар убрзо је опозвао Сулејмана у Тракију, где је уследило кратко, али крваво надметање између њега и Мусе. Прво је Сулејман имао предност, победивши у бици код Космидиона 1410. године, али 1411. његова војска је пребегла до Мусе код Једрена и Сулејман је погубљен по наређењу Мусе.^[10] Муса је сада био владар османских територија у Тракији.

Мехмед и Муса

Манојло II Палеолог, византијски цар, био је савезник Сулејмана; Муса је због тога опсео Цариград.^[11] Манојло је позвао Мехмеда да га заштити, а Мехмедове Османлије су сада гарнизовали Константинопољ против Мусиних Османлија из Тракије. Мехмед је упутио неколико неуспешних салтија против трупа свог брата и био је дужан да поново пређе Босфор да угуши побуну која је избила на његовим територијама. Муса је сада притиснуо опсаду Цариграда. Мехмед се вратио у Тракију и добио помоћ Стефана Лазаревића, српског деспота.

Војске супарничке османске браће састале су се на равници Чамурлу (данас Самоков, Бугарска). Хасан, ага јаничара Мехмеда, изашао је испред редова и покушао да натера трупе да промене страну. Муса је јурнуо према Хасану и убио га, али га је ранио официр који је пратио Хасана. Мусине Османлије су се добро бориле, али су битку добили Мехмед и његови савезници.^[12] Муса је побегао, да би касније био ухваћен и задављен.^[13] Када је Муса умро, Мехмед је постао једини преживели син покојног султана Бајазита I и постао је султан Мехмед I. Интерегнум је био упечатљив пример братоубиства, које ће постати уобичајено у османским сукцесијама.

Владари

Занимљивости

Поред четири сина Бајазид је имао и петог сина који се звао Мустафа, међутим пошто је Мустафа имао тек девет година када је Грађански рат почео, није могао учествовати у њему.

Значајније битке

Битка код Космидиона, победа Сулејманових снага над Мусом (15.06.1410)
Битка код Сердике, победа Мусиних снага над Сулејманом (почетак 1411)
Битка код села Чаморлу, победа Мехмедових снага над Мусом (05.07.1413)

Види још

Референце

^ ^а ^б Dimitris J. Kastritsis, 79.
^ Dimitris J. Kastritsis, 73.
^ Donald Edgar Pitcher, An Historical Geography of the Ottoman Empire, (E.J.Brill, 1968), 59.
^ Dimitris J. Kastritsis, 90-91.
^ Donald Edgar Pitcher, 59.
^ Dimitris J. Kastritsis, 109-110.
^ Dimitris J. Kastritsis, 85.
^ Dimitris J. Kastritsis, 110.
^ Dimitris J. Kastritsis, 112.
^ Finkel, Caroline, Osman's Dream, (Basic Books, 2004), 32.
^ George Ostrogorsky, History of the Byzantine State, (Rutgers University Press, 1969), 557.
^ Bertold Spuler, Frank Ronald Charles Bagley, Hans Joachim Kissling, The Last Great Muslim Empires: History of the Muslim World, (Markus Weiner Publishers, 1996), 14.
^ Nicol, Donald MacGillivray, The last centuries of Byzantium, 1261–1453, (Cambridge University Press, 1972), 327.

Спољашње везе

Историјска библиотека: Бајазит I

[:0-1] а ^б Dimitris J. Kastritsis, 79.

[2] Dimitris J. Kastritsis, 73.

[3] Donald Edgar Pitcher, An Historical Geography of the Ottoman Empire, (E.J.Brill, 1968), 59.

[4] Dimitris J. Kastritsis, 90-91.

[5] Donald Edgar Pitcher, 59.

[6] Dimitris J. Kastritsis, 109-110.

[7] Dimitris J. Kastritsis, 85.

[8] Dimitris J. Kastritsis, 110.

[9] Dimitris J. Kastritsis, 112.

[10] Finkel, Caroline, Osman's Dream, (Basic Books, 2004), 32.

[11] George Ostrogorsky, History of the Byzantine State, (Rutgers University Press, 1969), 557.

[12] Bertold Spuler, Frank Ronald Charles Bagley, Hans Joachim Kissling, The Last Great Muslim Empires: History of the Muslim World, (Markus Weiner Publishers, 1996), 14.

[13] Nicol, Donald MacGillivray, The last centuries of Byzantium, 1261–1453, (Cambridge University Press, 1972), 327.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

п р у Османски султани / калифи
Династија Породично стабло детаљно поједностављено
13. век	Осман I Орхан
14. век	Мурат I Бајазит I Грађански рат Мехмед I
15. век	Мурат II Мехмед II Бајазит II Селим I¹ Сулејман I
16. век	Селим II Мурат III Мехмед III Ахмед I Мустафа I
17. век	Осман II Мустафа I Мурат IV Ибрахим Мехмед IV Сулејман II Ахмед II Мустафа II Ахмед III Махмуд I Осман III
18. век	Мустафа III Абдул Хамид I Селим III Мустафа IV Махмуд II
19. век	Абдулмеџид I Абдул Азиз Мурат V Абдул Хамид II Мехмед V Мехмед VI Абдулмеџид II (само калиф)
¹ Први османски калиф Категорија Повезани шаблони: Претеденти Валиде султаније