Гровантри
Гровантри (Гровантри Прерије; Велики Трбух Прерије; Ани; Анини; Ацина) су алгонквински народ, староседеоци су крајњег севера Великих равница. Простране области која се налази у средишту Северне Америке. Говорили су гровантријским језиком, који припада преријској групи алгонквинских језика. Блиско су сродни Арапахоима. У 19. веку су насељавали прерије од река Милк и Мисури на југу до канадске провинције Саскачеван на северу. Око 1880. су смештени на резерват Форт Белнап са Асинибојнима.
Име
[уреди | уреди извор]Име Гровантри, потиче из француског језика. Енглески превод је Биг Бели или Грејт Бели Индиј`нс (Велики Трбух).[1]
У знаковном језику прерије, често су мешани са Хидацама, који су такође називани Гровантри. Због тога су Анини називани и именом Гровантри прерије, а Хидаце Гровантри Мисурија.[1] До мешања Аниниа и Хидаца у знаковном језику, доводе слични покрети руку у пределу торза. Код Хидаца покрет се односи на тетовиране груди Хидаца, а код Аниниа означава увек гладан.
Сами себе називају Анини, што значи народ беле глине. Име Ацина потиче из језика Блекфута, са којима су Гровантри Прерије (Анини) били у савезу након одвајања од матичних Арапахоа. Значење имена Ацина је нејасно.
Историја
[уреди | уреди извор]Гровантри су у прошлости били део Арапахоа и са њима су живели у подручју долине Црвене реке Севера у северној Минесоти и Северној Дакоти и у јужној Манитоби до средине 17. века.[1] Почетком 18. века су се под притиском Оџибва одселили у Монтану и одвојили од Арапахоа, који су отишли на југ и населили се у Вајоминг и Колорадо. Средином 18. века дошли су до коња.[1]
Гровантри су се из Монтане проширили у Саскачеван у Канади. Са Арапахоима су се поново ујединили 1818. у Вајомингу и остали су уједињени све до 1823. када су се поново одвојили и населили у подручју реке Милк. Погађа их епидемија великих богиња 1829. од којих многи умиру. Део Гровантра који је остао са Арапахоима одваја се од њих 1832. и насељава у долину Пјерс Хол у источном Ајдаху. Ту су се сукобили са трговцима крзном у Бици код Пјерс Хола. Након ове битке, две групе Гровантра су се ујединиле 1833. У наредним годинама су се сукобљавали са Асинибојнима у више наврата.
Гровантри као део Блекфутске конфедерације 1855. потписују уговор о пријатељству са Исаком Стивенсом гувернером територије Вашингтон, којим је створен велики резерват Блекфутске конфедерације. Гровантри 1861. напуштају Блекфутску конфедерацију.[2] Удружују се са Вранама (Кроу) против Блекфута 1867. и губе у сукобу.[1] Резерват Форт Белнап је основан 1888. након поделе великог заједничког резервата Блекфута, Гровантра и Асинибојна.
Популација
[уреди | уреди извор]Данас Гровантри живе на резервату Форт Белнап у Монтани. Њихова популација је 1700. износила око 3.000 и таква је била све до 1800. До 1904. број им је пао на 535, да би им затим број почео расти, па их је 1989. било око 1.600, а 2000. око 2.500. Према попису из 2010. у САД је живело 2.952 (када се укључе људи мешаног порекла 3.774) Гровантра.[3]
Етнографија
[уреди | уреди извор]Гровантри Прерије су типичан представник народа са преријском културом ловаца на бизоне. Били су номади и живели су у шаторима од бизонове коже, познатим као типи. Живели су од лова на бизоне, које су пратили, а цео народ је могао у року од једног сата да се припреми за покрет.
Кланови и тотемизам
[уреди | уреди извор]Гровантри су били организовани по клановима, ови кланови немају тотемска имена која се иначе обично везују уз клан.
- Кланови Гровантра су:
- Они који поје коње једном дневно;
- Тендони,
- Они који не поклањају или Бизонске грбе;
- Насупрот Асинибојна,
- Ружни
- Крвави (Бладз)
- Боре се сами
- Бобицоједи
- Крпе за задњице
- Кафени
- Прашњави
- Сиви
- Канути
- Ноћни соколи
- Сиромашни
- Поцепане панталоне
- Капа од крзна ласице
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Pritzker 2000, стр. 319
- ^ Pritzker 2000, стр. 303
- ^ „2010 Census CPH-T-6. American Indian and Alaska Native Tribes in the United States and Puerto Rico: 2010” (PDF). census.gov.
Литература
[уреди | уреди извор]- Pritzker, Barry M. (2000). A Native American Encyclopedia: History, Culture, and Peoples. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513877-1.