Гуничи Микава
| Гуничи Микава | |
|---|---|
 Вицеадмирал Гуничи Микава | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. август 1888. |
| Место рођења | Префектура Хирошима, Јапан |
| Датум смрти | 25. фебруар 1981. (92 год.) |
| Место смрти | непознато, Јапан |
| Образовање | Поморски ратни колеџ, Царска јапанска поморска академија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1910 — 1944. |
| Војска |  Јапанска царска морнарица |
| Чин | Вицеадмирал |
| Командант | Аоба Чокаи Киришима 3. дивизија бојних бродова 8. флота 2. јужна експедициона флота 13. ваздушна флота Флота југозападне области 3. јужна експедициона флота[1] |
| Учешће у ратовима | Други светски рат *Напад на Перл Харбор *Индијско океански препад *Битка за Мидвеј *Битка код острва Саво *Поморска битка за Гвадалканал |
| Одликовања | Орден излазећег сунца Орден светог блага[2] |
Гуничи Микава (јап. 三川軍一; Префектура Хирошима, 29. август 1888 — 25. фебруар 1981) је био вицеадмирал јапанске царске морнарице током Другог светског рата.
Рани период
[уреди | уреди извор]Микава је био родом из префектуре Хирошима. Дипломирао је на јапанској царској поморској академији 1910. године - 38. класа, као трећи у класи од 149 кадета. Након подофицирске службе на оклопном крсташу Азама, бојном броду Сацума, бојном крсташу Конго и крстарици Соја, похађао је поморску артиљеријско-торпедну школу у периоду од 1913. до 1914. године. Креајем 1914. године, дошао је на оклопни крсташ Асо, где је служио током Првог светског рата, што је укључивало и крстарења до Кине. Затим је служио на разарачу Суђи и транспортном броду Сеито, а уједно и студирао на јапанском поморском ратном колеџу.
Током 1919. и 1920. године, поручник Микава је прикључен јапанској делегацији на послератној Версајској мировној конференцији у Француској. (види:Версајски споразум).[3]
Током 1920-их, Микава је служио као главни навигатор на неколико бродова, укључујући: бојни крсташ Харуна, лаку крстарицу Тацута, оклопни крсташ Икома и оклопни крсташ Асо. Касније је постао инструктор у поморској торпедној школи, где је држао неколико високо рангираних положаја. Крајем деценије, командант Микава је био део делегације на Лондонској поморској конференцији, и ускоро је постао војни аташе у Паризу. Унапређен је у чин капетана крајем 1930. године, након чега се вратио у Јапан где је радио на више административних и школских места.
Средином 1930-их година је био командни официр на тешкој крстарици Аоба, тешкој крстарици Чокаи и бојном крсташу Киришима.[4] Микава је унапређен у чин контраадмирала 1. децембра 1936. године.
Од 1. децембра 1936. до 15. новембра 1937. године Микава је био командант 2. флоте.[5] У периоду од 1937. до 1939. године, вршио је различите дужности у Адмиралштабу и Генералштабу, а затим се поново вратио на море, где је командовао флотном дивизијом крстарица, а затим дивизијом бојних бродова. Унапређен је у чин вицеадмирала 15. новембра 1940. године.[6]
Други светски рат
[уреди | уреди извор]У време напада на Перл Харбор, Микава је командовао 3. дивизијом бојних бродова. Он је лично предводио први део своје дивизије, као део заштитних снага за Перл Харборшку операцију, док је остатак његове дивизије бојних бродова послат на југ да пружи заштиту јапанским десантним снагама, које је требало да се искрцају на Малају. Микава је такође предводио своју дивизију приликом продора у Индијски океан и у Мидвејској бици.
Од 14. јула 1942. године до 1. априла 1943. године, Микава је командовао новоформираном 8. флотом у јужном Пацифику, базирајући углавном у главним базама: Рабаул на Новој Британији и Кавиенг на Новој Ирској. За време тог периода, он је предводио јапанске морнаричке снаге ангажоване у Гвадалканалској и Соломонској кампањи. У ноћи 8. на 9. август 1942. године, предводио је групу крстарица која је поразила савезничке поморске снаге у бици код острва Саво. Међутим, Микава је оштро критикован због свог неуспеха да агресивно настави након ове победе, и повлачења пре него што је потопио лако брањене савезничке транспортне бродове.
У ноћи 13. на 14. новембар 1942. године, Микава је предводио групу крстарица које су бомбардовале аеродром „Хендерсеново поље“ на Гвадалканалу, током поморске битке за Гвадалканал. До краја Гвадалканалске кампање, он је више пута предводио „Токио експрес“, који је превозио трупе и снабдевања ка Гвадалканалу. Међутим, његов покушај да искрца појачања у луку Лае на Новој Гвинеји, се претворио у кобну битку у Бизмарковом мору. На крају је морао да преузме одговорност због губитка Соломонових острва и био је прераспоређен у позадинске области, као што су Филипини.
Микава је био у Адмиралштабу и на другим положајима у Јапану током периода април-септембар 1943. године. Од 3. септембра 1943. је командовао 2. јужном експедицијоном флотом унутар Филипина. Затим је командовао флотом југозападне области и 13. ваздушном флотом од 18. јуна до 1. новембра 1944. године, такође унутар Филипина.[7] Микава се вратио у Јапан октобра 1944. године и остао у активној служби до маја 1945. године.[4]
Вицеадмирал Гуничи Микава је умро 1981. године.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 24. 11. 2007.
- ^ Naval History via Flix[мртва веза]
- ^ Naval Historical Center, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2004). Text is public domain and therefore not copyrighted.
- ^ а б Naval Historical Center, [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2004).
- ^ Wendel, Marcus, Axis History Factbook
- ^ „Naval Historical Center”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2004. г. Приступљено 24. 11. 2007.
- ^ Wendel, Marcus, Axis History Factbook
Литература
[уреди | уреди извор]- D'Albas, Andrieu (1965). 'Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9.
- Дул, Пол С. (1978). 'A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6.
- Френк, Ричард Б.. (1990). 'Guadalcanal : The Definitive Account of the Landmark Battle'. Њујорк: Penguin Group. ISBN 978-0-14-016561-6.
- Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3.
- Локстон, Брус; Крис Култард-Кларк (1997). 'The Shame of Savo: Anatomy of a Naval Disaster. Аустралија: Allen & Unwin Pty Ltd. ISBN 978-1-86448-286-7.
- Морисон, Семјуел Елиот (1958). 'The Struggle for Guadalcanal, August 1942 – February 1943, vol. 5 of History of United States Naval Operations in World War II'. Бостон: Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-58305-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Naval Historical Center biography of Gunichi Mikawa Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јун 2004)
- FUTURA DTP biography of Gunichi Mikawa Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2004)
- Нишида, Хироши. „Materials of IJN: Mikawa, Gunichi”. Imperial Japanese Navy. Архивирано из оригинала 27. 06. 2012. г. Приступљено 3. 8. 2007.
- Чен, Питер. „Mikawa Gunichi”. WW2 Database. Приступљено 3. 8. 2007.
