Пређи на садржај

Дарко Марушич

С Википедије, слободне енциклопедије
дарко марушич
Дарко Марушич
Лични подаци
Датум рођења(1919-12-06)6. децембар 1919.
Место рођењаЛуковица, код Домжале, Краљевина СХС
Датум смрти17. новембар 1943.(1943-11-17) (23 год.)
Место смртиЛоковец, Италијанска Социјална Република
Професијабраварски радник
Деловање
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од14. децембра 1949.

Дарко Марушич Блаж (Луковица, код Домжале, 6. децембар 1919Локовец, 17. новембар 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. децембра 1919. године у Луковица, код Домжале, у близини Љубљане. Године 1921. његовог породица се преселила на Словеначко приморје, одакле су родом били његови родитељи. Борба за бољи живот одвела их је у печалбу у Бразил, али су се 1925. поново вратили у приморје, у Опатје Село, где је похађао основну школу. Ово место тада се налазило у саставу Краљевине Италије, а како је тадашњи фашистички режим Бенита Мусолинија све више вршио терор над Словенцима, његова породица се 1931. вратила у Краљевину Југославију и поново населила у Љубљани.[1]

Дарко је са одличним успехом завршио Грађанску школу у Љубани, али пошто није имао средстава за даље школовање, отишао је на изучавање машинско-браварског заната. Потом се запослио у фабрици Унитас, где је се као млади радник упознао са револуционарним радничким покретом. Како је у фабрици постојала партијска организација тада илегалне Комунистичке партије, крајем 1938. постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ).[2]

Као активан омладинац, 1940. био је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Учествовао је у свим партијским акцијама, а посебно у акцијама за одбрану земље, које су се одвијале непосредно пред почетак Другог светског рата у Југославији. Након Априлског рата и окупације земље, 1941. постао је секретар Рејонског комитета СКОЈ-а за Шишку и члан Окружног комитета СКОЈ-а за Љубљану. Као скојевски руководилац окупљао је младе антифашисте — студенте, ученике и шегрте и укључивао их организацију и давао им задатке. Организовао је прикупљање оружја и друге помоћи за партизане. Његовом заслугом омладина из села у околини Љубљане масовно се укључила у Народноослободилачки покрет (НОП), а велики број њих је у току лета 1941. отишао у партизане.[2]

Упоредо са радом на окупљању омладине и помоћи за партизане, учествовао је у акцијама борбене групе, коју је основао у Шишки. Једна од најпознатијих акција, коју је извела ова група била је успешан напад на италијанску патролу јула 1941. у Љубљани. У јесен 1941. постао је секретар Окружног комитета КПЈ за Љубљану. Фебруара 1942. Централни комитет КП Словеније му је, као способном илегалцу и добром организатору, поверило специјални задатак да оде у Трст и тамо ради на организацији Народноослободилачког покрета међу словеначким становништвом. Овај задатак успешно је извршио створивши јаку омладинску организацију, која је дала велики број партизанских бораца.[2]

Након хапшења Оскара Ковачича, преузео је дужности на организовању Ослободилачког фронта и Народноослободилачког покрета међу радницима у Трсту и Тржичу. Фебруара 1943. морао је да због полицијске потере да напусти Трст, па је тада политички и војно деловао у Словеначком приморју. Након капитулације Италије, септембра 1943. Централни комитет КП Словеније га је именовао за члана Покрајинског комитета КПС за Словеначко приморје, а Главни штаб НОВ и ПО Словеније му је поверио дужност заменика политичког комесара Приморске оперативне зоне. Био је секретар Повереништва Покрајинског комитета СКОЈ-а и секретар Покрајинског одбора Ослободилачког фронта за Словеначко приморје.[2]

Почетком октобра 1943. био је постављен за политичког комесара Тридесет словеначке дивизије НОВЈ. Погинуо је 17. новембра 1943. у борби са немачком патролом код Локовеца.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.[3][2][4]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]