Дербенџије

Дербенџије (тур. derbenci: чувар кланца, од перс. derbend: кланац) је био полувојнички ред у Османском царству који је настао због оружаних отпора против турске власти окупираних народа у царству. У XVII и XVIII Турци су за обезбеђивање угрожених путева, на превојима, у теснацима и шумским регионима употребљавали становништво дотичног краја, звано Дербенџије уместо војника који су раније вршили те задатке. Дербенџије су за ту службу уживале повластице. Дербенџија је било у свим југословенским земљама под турском влашћу у којима је саобраћај био ометан.

Чинили су их махом хришћани. Углавном су цела села била дербенџијаска; првобитно их није било много али после им је број порастао нарочито уз Цариградски друм. Крајем 16. и почетком 17. века полако нестају јер се појављују паланке.

Дажбине су им умањене или скроз укинуте. Од времена Мехмеда II ослобођени су одласка у војне походе.

Види још

Спољашње везе

Пројекат Растко, Хајдуци и ускоци у народној поезији, Бошко Сувајџић, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003

Литература

Глиша Елезовић, „Дербенџије. Један прилог за историју нашег народа под Турцима“, Јужна Србија, 1923, књ. III, бр. 28, 321.
Зиројевић, Олга (1974). Турско војно уређење у Србији (1459-1683). Београд: Историјски институт.

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.