Пређи на садржај

Дикинсон В. Ричардс

С Википедије, слободне енциклопедије
Дикинсон В. Ричардс
Дикинсон В. Ричардс
Лични подаци
Датум рођења(1895-10-30)30. октобар 1895.
Место рођењаОринџ, Њу Џерзи, САД
Датум смрти23. фебруар 1973.(1973-02-23) (77 год.)
Место смртиЛејквил, САД
ПребивалиштеСАД
ОбразовањеУниверзитет Јејл, Columbia University College of Physicians and Surgeons
Научни рад
Пољефизиологија, медицина
ИнституцијаColumbia University, Bellevue Hospital, Presbyterian Hospital
Познат поКатетеризација срца
Награде Нобелова награда за физиологију или медицину (1956)

Дикинсон В. Ричардс (енгл. Dickinson Woodruff Richards, Jr.; Оринџ, Њу Џерзи, 30. октобар 1895 — Лејквил, 23. фебруар 1973) је био амерички лекар и физиолог.[1] Добитник Нобелове награде за физиологију или медицину у 1956. заједно са Андре Курнаном и Вернером Форсманом за развој катетеризације срца и откриће патолошких промена у болестима срца.[2]

Живот и дело

[уреди | уреди извор]

Дикинсон В. Ричардс, је рођен 30. октобар 1895. у Оранжу, Њу Џерзију.[3] Основно образовање Ричардс је стекао на Универзитету у Јејлу 1917,[2] а три месеца касније, приступио је Војсци САД. По завршетку Првог светског рата, у току кога је он ратовао у Француској са Америчким експедиционим снагама Ричардс се враћа у САД и приступа Колеџу лекара и хирурга у Колумбији, и завршава магистарске студије из физиологије 1922. и докторат 1923.[3] Ричардс је одмах добио лиценцу за бављење медицином. Он је каријеру започео самостални истраживач, и експериментални психолог. Убрзо се вратио у Универзитет у Колумбији и Пресбитеријанску болницу на студије из области пулмологије и физиологије.

У 1931 Ричардс се ожењенио Констанцом Рајли, која је студирала на Велсли колеџу, а затим као техничар радила у својој истраживачкој лабораторији у Пресбитериајанској болници.

Ричардс је сарадњу са Андре Курнаном ‎ започео у 1931. у Белвилској болници.[1] Њихова почетна истраживања обухватила су проучавање физиолошких функција плућа, а посебно, поремећај познате као хронична плућна инсуфицијенције.[3] Ричардс је закључио, као што су то учинили и други пре њега, да је потребно да се у дијагностици врши мерење количина ваздуха у плућима у различитим фазама дисања. Он и Курнан разрадили су студију, коју је започео 1929. немачки лекар Вернера Форсмана, покушавајући да се измери количину гасове у крви за време њеног проласка кроз срце до плућа.[1]

Ричардс и Андре Курнан су у својим истраживањима настојали да унапреде Форсманову технику катетеризације и развију безбедан поступак. Зато су 1936. експерименте започели на животињама да би до 1941. безбедно уводили катетер у десну преткомору људског срца.

Мерења притиска, протока крви итд. помоћу катетеризације срца омогућила су Ричардсу да проучи физиолошке функције срца и крвотока. У 1941 Ричардс је развио методу за мерење количине крви коју пумпа срце или његове коморе у крвоток, као и методу мерења крвног притиска у десној преткомори, десној комори и плућној артерији, и методу мерења укупне запремине крви.

За развој поступка катетеризације срца и открића које су потом уследила, Ричардс, Андре Курнан и Вернер Форсман су за ова и њихова друга открића у области физиолошких функција и болести срца добили су Нобелову награду за физиологију или медицину 1956.[3][4]

Ричардс је заједно са сарадницима развио и своју револуционарну технику истраживања за проучавање ефеката трауматских повреда срца и за идентификацију лезија срце. Најважнији резултат овог пројекта био је да се трансфузију пуне крви, а не само крвне плазме, треба користи лечење срчаних удара.

Ричардс је изабран у Националну академију наука 1958. Са лекарском праксом је престао да се бави 1961, иако је и даље, све до смрти, наставио да држи предавања и објављује стручне радове.[3] Ричардс је умро. након срчаног удара. у свом дому у Лакевилу, Конектикат 23. фебруара 1973.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Dickinson W. Richards • LITFL • Medical Eponym Library”. Life in the Fast Lane • LITFL • Medical Blog (на језику: енглески). 2020-10-18. Приступљено 2021-01-24. 
  2. ^ а б „Dickinson Woodruff Richards | American physiologist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  3. ^ а б в г д „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1956”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  4. ^ „Dickinson Woodruff Richards - Nobel Laureate”. journals.physiology.org. Приступљено 2021-01-24. 
  5. ^ „Dickinson Woodruff Richards, Jr.”. c250.columbia.edu. Приступљено 2021-01-24. 

Извори

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дикинсон_В._Ричардс&oldid=28572366”