Пређи на садржај

Доња Каменица

Координате: 43° 29′ 14″ С; 22° 19′ 19″ И / 43.487166° С; 22.321833° И / 43.487166; 22.321833
С Википедије, слободне енциклопедије
Доња Каменица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2022.146
Географске карактеристике
Координате43° 29′ 14″ С; 22° 19′ 19″ И / 43.487166° С; 22.321833° И / 43.487166; 22.321833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина346 m
Доња Каменица на карти Србије
Доња Каменица
Доња Каменица
Доња Каменица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19352
Позивни број019
Регистарска ознака

Доња Каменица је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 360 становника (према попису из 1991. било је 484 становника). Налази се на левој обали Трговишког Тимока.[1] У селу се налази Богородичина црква из прве четвртине XIV века, која је под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Историја

[уреди | уреди извор]

Током повлачења Бугара јуна 1913. године, попаљена су од стране истих и сасвим опљачкани (отерана стока) Књажевац и околна села, међу којима и Доња Каменица.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Доња Каменица живи 137 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,5 година (61,1 код мушкараца и 61,9 код жена). У насељу има 68 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,13.

Поглед са пута

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.169
1953. 1.166
1961. 1.031
1971. 750
1981. 618
1991. 484 468
2002. 360 371
2011. 181
2022. 146
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
353 98,05%
Роми
  
7 1,94%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Богородичина црква

[уреди | уреди извор]

Богородичина црква је подигнута у првој половини XIV века, као задужбина непознатог бугарског властелина. Грађевина је релативно малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности[6]. Конзерваторски радови на живопису и архитектури црквице су окончани 1958. године, а она се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[6].

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ РТС: „Књажевачки „драгуљ“ одолева зубу времена“ (2. фебруар 2014)
  2. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ а б Црква св. Богородице — Споменици културе у Србији”. САНУ. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]