Екскалибур
Екскалибур (енгл. Excalibur)[а] јесте легендарни мач краља Артура, којем се понекад приписују и чаробна својства или се повезује са законским суверенитетом Британије. Екскалибур и Мач у камену (доказ Артуровог поријекла) понекад се сматрају истим оружјем, али се у већини верзија сматрају засебним предметима. Екскалибур је повезан са артуристичком легендом веома рано.
Облици и етимологије
[уреди | уреди извор]Назив екскалибур је изведен из велшке ријечи Caledfwlch (и бретонске Kaledvoulc'h и средњовелшке Calesvol), која је сложеница настала од ријечи caled „тежак” и bwlch „повреда”. Caledfwlch се јавља у неколико раних велшких дјела, укључујући прозаичну причу Килух и Олвен (вел. Culhwch ac Olwen). Име је касније кориштено у велшким адаптацијама страних дјела, као што су Хронике (вел. Bruts), заснована на Галфреду од Монмута. Често се сматра да је повезан са фонетски сличним каладболгом, мач који је носило неколико личности из ирске митологије, иако су Рејчел Бромвич и Данијел Сајмон Еванс сматрали да је преузимање велшког Caledfwlch из ирског Caladbolg мало вјероватна. Умјесто тога, они истичу да се оба имена „могу појавити на сличан начин у врло раног добу као општи називи за мач”. Овај мач је у британској традицији постао искључиво власништво Артура.[1][2]
Галфред од Монмута, у својој књизи Историја краљева Британије (Historia Regum Britanniae, око 1136. године), латинизовао је Артуров мач као Caliburnus (могући утицај средњовјековног латинског срицања класичног латинског chalybs, а који је изведен из грчког χάλυψ [chályps] „челик”). Већина келтистичара сматра да је Галфредов Caliburnus изведен из изгубљеног старовелшког списа у коме bwlch (старовелшки bulc[h]) у којем још увијек није дошло до лениције у fwlch (средњовелшки vwlch или uwlch).[3][4][1] У средњокорнишка представи Живот Светог Кеа (Beunans Ke) са краја 15. или почетка 16. вијека, Артуров мач се назива Calesvol, што је етимолошки средњокорнишки когнат велшког Caledfwlch. Нејасно је да ли је назив посуђен из велшког (ако је тако, морала је бити рана позајмљеница, из фонолошких разлога) или представља рани, панбритонски традиционални назив за Артуров мач.[5]
У старофранцуским изворима назив постаје Escalibor, Excalibor и на крају познато Excalibur. Џефри Гајмар, у својој старофранцуској хроници Историја енглеска (Estoire des Engleis), помиње Артура и његов мач: „овај Константин био је Артуров нећак, који је имао мач калибур” (Cil Costentin, li niès Artur, Ki out l'espée Caliburc).[6][7] У Васовом Роману о Бруту (Roman de Brut), старофранцуском преводу и версификацији Џефријеве Историје, мач се назива Calabrum, Callibourc, Chalabrun и Calabrun (са алетернатвним срицањем, као што су Chalabrum, Calibore, Callibor, Caliborne, Calliborc и Escaliborc, који се могу пронаћи у разним списима Брута).[8]
У старофранцуском роману Кретјена де Троа из 12. вијека Персевал, прича о Гралу (Perceval ou le Conte du Graal), Артуров витез Гавејн носи мач Escalibor и то је наведено, „јер је на његовом појасу висио ескалибор, најфинији мач који је постојао, који је пролазио кроз гвожђе као кроз дрво”[9] (Qu'il avoit cainte Escalibor, la meillor espee qui fust, qu'ele trenche fer come fust[10]). Ту изјаву је вјероватно преузео аутор Историје Мерлина (Estoire Merlin) или Vulgate Merlin, гдје аутор (који је волио маштовите народне етимологије) тврди да је ескалибор „хебрејски назив који на француском значи ’сијече гвожђе, челик и дрво’”[11] (c'est non Ebrieu qui dist en franchois trenche fer & achier et fust; треба имати на уму да ријеч „челик” овдје, achier, значи истовремено и „оштрица” или „мач” и долази из средњовјековног латинског aciarium, деривата acies „оштар”, тако да у овој етимологији нема непосредне везе са латинском ријечи chalybs). Из овог маштовитог етимолошког размишљања Томас Малори је стекао мишљење да ескалибур значи „сијече челик”.[12]
Екскалибур и Мач у камену
[уреди | уреди извор]У артуристичким романима, дата су бројна објашњења за Артурово посједовање Екскалибура. У пјесми Мерлин Робера де Борона, првој бајци у којој се помиње мотив „мач у камену”, Артур је стекао право на британски трон извлачењем мача из наковња који се налазио на камену који се појавио у црквеном дворишту на Бадње вече.[13] На основу тога, како је Мерлин предвидио, чин није могао да изврши ником осим „правог краља”, што значи божански постављеног краља или истинског насљедника Утера Пендрагона. Малори пише: „Ко извуче овај мач из овог камена и наковња, по правди је рођен за краља” (Whoso pulleth out this sword of this stone and anvil, is rightwise king born).[14] Идентитет овог мача као Екскалибура исказан је касније у пјесми Мерлин, која је дио Ланселот-Граловог циклуса (Вулгата).[15]
Међутим, у најпопуларнијом енглеској верзији Артуристичке бајке, Малоријева Смрт Артурова (Le Morte d'Arthur) из 15. вијека, на почетку своје владавине Артур разбија Мач из камена у борби са краљем Пелинором, а Госпа од језера му даје Екскалибур за замјену за каснију благодат. Слично томе, у поствулгатском циклусу, Госпа од језера је Екскалибур дала Артуру нешто касније по почетку његове владавине. У вулгатској смрти Артуровој, Артур је на ивици смрти и наређује Грифлету да мач баци у зачарано језеро; након два неуспјешна покушаја (јер је сматрао да тако велики мач не треба бацити), Грифлет на крају удовољава захтјеву рањеног краља и из језера излази рука која га хвата. Ова прича постаје везана за Бедивера, умјесто за Грифлета, у Малоријевој и енглеској традицији.[16] Малори биљежи обје верзије легенде у својој Артуровој смрти, именујући оба мача као Екскалибур.[17][18]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Назив Екскалибура на велшком је Caledfwlch, на корнишком Calesvol, на бретонском Kaledvoulc'h и на латинском Caliburnus.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Bromwich & Simon Evans 1992, стр. 64–65.
- ^ Green 2007, стр. 156.
- ^ Ford 1983, стр. 271.
- ^ MacKillop 1998, стр. 64–65, 174.
- ^ Koch, John T. (2006). Celtic Culture: A Historical Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. стр. 329. ISBN 9781851094400. Приступљено 18. 10. 2019.
- ^ Gaimar, Geoffroy (1888). Hardy, Thomas Duffus; Martin, Charles Trice, ур. Lestorie Des Engles Solum la Translacion Geffrei Gaimar (на језику: енглески). London: H.M. Stationery Office. стр. 2. Приступљено 18. 10. 2019.
- ^ Gaimar, Geoffroy (1850). Wright, Thomas, ур. Gaimar, Havelok Et Herward: The Anglo-Norman Metrical Chronicle of Geoffrey Gaimar, Printed for the First Time in Entire from the Ms. in the British Museum (на језику: енглески). London: Caxton society. стр. 2. Приступљено 18. 10. 2019.
- ^ Wace (1838). Antoine Jean Victor Le Roux de Lincy, ур. Le Roman de Brut (на језику: француски) (2 изд.). Frère. стр. 51, 88, 213, 215. Приступљено 18. 10. 2019.
- ^ Troyes), Chrétien de (2006). Perceval: The Story of the Grail (на језику: енглески). D.S. Brewer. стр. 69. ISBN 9781843841029. Приступљено 18. 10. 2019.
- ^ Troyes, Chrétien de (1959). Roach, William, ур. Le Roman De Perceval Ou Le Conte Du Graal: Publie D'apres Le Ms. Fr. 12576 De La Bibliotheque Nationale (на језику: француски). Librairie Droz. стр. 173. ISBN 9782600023931. Приступљено 18. 10. 2019.
- ^ Loomis, Roger Sherman (1949). Arthurian tradition & Chrétien de Troyes (на језику: енглески). Columbia Univ. Press. стр. 424. Приступљено 18. 10. 2019.
- ^ Malory, Sir Thomas; Vinaver, Eugène; Field, P. J. C. (1990). The works of Sir Thomas Malory (на језику: енглески). Clarendon Press. стр. 1301. ISBN 9780198123446.
- ^ Boron), Robert (de (2001). Merlin and the Grail: Joseph of Arimathea, Merlin, Perceval : the Trilogy of Prose Romances Attributed to Robert de Boron (на језику: енглески). DS Brewer. стр. 107ff. ISBN 9780859917797. Приступљено 19. 10. 2019.
- ^ Malory, Sir Thomas (1868). Morte D'Arthur: Sir Thomas Malory's Book of King Arthur & of His Noble Knights of the Round Table ... (на језику: енглески). Macmillan & Company. стр. 28. Приступљено 19. 10. 2019.
- ^ Boron, Robert de (1979). Micha, Alexandre, ур. Merlin: roman du XIIIe siècle (на језику: француски). Librairie Droz. ISBN 9782600004282. Приступљено 19. 10. 2019.
- ^ Lacy 1996.
- ^ Malory 1997, стр. 7.
- ^ Malory 1997, стр. 46.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bromwich, R.; Simon Evans, D. (1992). Culhwch and Olwen. An Edition and Study of the Oldest Arthurian Tale. Cardiff: University of Wales Press.
- Ford, P.K. (1983). „On the Significance of some Arthurian Names in Welsh”. Bulletin of the Board of Celtic Studies. 30: 268—73.
- Gantz, Jeffrey (1987). The Mabinogion
. New York: Penguin. ISBN 0-14-044322-3. - Green, T. (2007). Concepts of Arthur. Stroud: Tempus. ISBN 978-0-7524-4461-1.
- Jones, T.; Jones, G. (1949). The Mabinogion. London: Dent.
- Lacy, Norris J. (1996). Lancelot-Grail: The Old French Arthurian Vulgate and Post-Vulgate in Translation. New York: Garland.
- MacKillop, James (1998). Dictionary of Celtic Mythology. Oxford: Oxford University Press.
- Malory, Thomas (1997). Le Morte D'Arthur. University of Michigan Humanities Text Initiative.
- Micha, Alexandre (1979). Merlin: roman du XIIIe siècle. Geneva: Droz.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Excalibur and the Sword in the Stone | Robbins Library Digital Projects”. d.lib.rochester.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 04. 2010. г. Приступљено 18. 10. 2019.
