Ектодерм
Ектодерм је један од три примарна клицина листа формирана у раном ембрионалном развоју. То је најудаљенији слој, и површан је у односу на мезодерм (средњи слој) и ендодерм (најдубљи слој).[1] Излази и потиче из спољашњег слоја заметних ћелија. Реч ектодерм потиче од грчког ектос што значи „споља“, и дерма што значи „кожа“.[2]
Уопштено говорећи, ектодерм се диференцира и формира епителна и нервна ткива (кичмена мождина, периферни нерви и мозак). Ово укључује кожу, слузокожу уста, анус, ноздрве, знојне жлезде, косу и нокте, и зубну глеђ. Други типови епитела потичу из ендодерма.[3]
Код ембриона кичмењака, ектодерм се може поделити на два дела: дорзални површински ектодерм познат и као спољашњи ектодерм, и неурална плоча, која инвагинира да би формирала неуралну цев и неурални гребен.[4] Површински ектодерм ствара већину епителних ткива, а неурална плоча ствара већину нервних ткива. Из тог разлога, неуронска плоча и нервни гребен се такође називају неуроектодермом.[4]
Од ектодерма настају две мождане опне, мека и паучинаста, које се због своје нежне грађе називају још и лептоменингама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ W.), Sadler, T. W. (Thomas (2010). Langman's medical embryology. Lippincott William & Wilkins. ISBN 978-0-7817-9069-7. OCLC 227928523.
- ^ Belousov, L. V. (2011). „Scott F. Gilbert—Developmental Biology, 2010, Sinauer Associates, Inc., Sunderland, MA Ninth Edition”. Russian Journal of Developmental Biology. 42 (5): 349—349. ISSN 1062-3604. doi:10.1134/s1062360411050043.
- ^ „Derivation of Tissues | SEER Training”. training.seer.cancer.gov. Приступљено 2021-11-10.
- ^ а б Marieb, Elaine Nicpon (2019). Human anatomy & physiology. Katja Hoehn (Eleventh edition изд.). [Hoboken, New Jersey]. ISBN 978-0-13-458099-9. OCLC 1004376412.
Литература
[уреди | уреди извор]- W.), Sadler, T. W. (Thomas (2010). Langman's medical embryology. Lippincott William & Wilkins. ISBN 978-0-7817-9069-7. OCLC 227928523.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
