Пређи на садржај

Емир Суљагић

С Википедије, слободне енциклопедије
Емир Суљагић
Лични подаци
Датум рођења(1975-05-21)21. мај 1975. (49 год.)
Мјесто рођењаЉубовија,  СР Србија,  СФР Југославија
Држављанство Босна и Херцеговина
НародностБошњак
Религијаислам
УниверзитетУниверзитет у Сарајеву
Професијановинар
Политичка каријера
Политичка
странка		Грађански савез Босне и Херцеговине (од 2016)
раније:
Демократски фронт
(2013—2015)
Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине
(2007—2013)
Министар образовања Кантона Сарајево
13. јануар 2011. — 29. фебруар 2012.
31. март 2015. — 10. децембар 2015.

Емир Суљагић (Љубовија, 21. мај 1975) је босанскохерцеговачки новинар и политичар, који тренутно обавља дужност директора Меморијалног центра Сребреница — Поточари. Био је министар образовања Кантона Сарајево од 13. јануара 2011. до 29. фебруара 2012. године, као и заменик министра одбране Босне и Херцеговине од 31. марта до 10. децембра 2015. године. Некадашњи је декан Факултета менаџмента и јавне управе Интернационалног универзитета у Сарајеву.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. маја 1975. године у Љубовији. Наводи да је био преводилац Уједињених нација у Сребреници за време рата у Босни и Херцеговини. Његов отац Суљо Суљагић је погинуо 24. децембра 1992. године у Вољавици, као припадник Армије Републике Босне и Херцеговине.[1]

Завршио је студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву 2000. године. Магистрирао је 2005. године на Центру за интердисциплинарне студије Универзитета у Сарајеву, а титулу доктора друштвених наука је стекао на Институту за мировна истраживања и безбедносне студије Универзитета у Хамбургу 2009. године.[2]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Сугаљић је 2006. године постао саветник председавајућег Вијећа министара Босне и Херцеговине Аднана Терзића, где се бавио односима са јавношћу. Од 2009. до 2011. године је био директор за комуникације Уреда градоначелника Сарајева. Са те позиције је водио преговоре о продаји градске фреквенције Ал Џазири и покретање Ал Џазира Балканс са седиштем у Сарајеву.

На председничким и парламентарним изборима 2010. године, био је шеф за комуникације Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине и предводио њену кампању. Захваљујући томе, постао је министар образовања Кантона Сарајево од 13. јануара 2011. до 29. фебруара 2012. године. СДП БиХ је напустио 2013. године и придружио се Демократском фронту. Од 31. марта до 10. децембра 2015. године је био заменик министра одбране Босне и Херцеговине за политику и планове.[2]

Од 2016. године је члан и функционер Грађанског савеза Босне и Херцеговине. На изборима 2018. године је био носилац листе Грађанског савеза у Кантону Сарајево.

За директора Меморијалног центра Сребреница — Поточари је именован у септембру 2019. године.

Новинарска каријера

[уреди | уреди извор]

Суљагић је радио као новинар, истраживач и уредник недељника Дана. Био је извештач Института за ратно и мирнодопско извештавање из Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу, од 2002. до 2004. године.

Од 2017. је предавач, а од 2019. године је био и декан Факултета менаџмента и јавне управе Интернационалног универзитета у Сарајеву.[3]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Измештање очевих посмртних остатака

[уреди | уреди извор]

Емир Суљагић је 2005. или 2007. године, посмртне остатке свог оца Суља Суљагића пренео и сахранио у оквиру Меморијалног центра Сребреница — Поточари, на основу Закона о Меморијалном центру Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године, донетом од стране високог представника за Босну и Херцеговину, који је омогућио да у оквиру Меморијалног центра може бити сахрањен било ко чији је сродник ту већ сахрањен.[4] Након што је на свом твитер налогу Суљагић објавио како је Меморијалном центру Сребреница — Поточари поклонио очеву личну карту, да би тамо била чувана као лични предмет човека који је настрадао као жртва масакра (геноцида) у Сребреници, дошло је до озбиљних полемика.

Убрзо се појавио извод из матичне књиге умрлих, који потврђује да је Суљо Суљагић погинуо 24. децембра 1992. године у селу Вољавица (око 20 километара од Сребренице), односно више од две и по године пре сребреничког масакра.[1] Будући да се име Суља Суљагића налази и у књизи Насера Орића, тврди се да је он био припадник Армије Републике Босне и Херцеговине, односно да се налазио под Орићевом командом, јер је он био командант снага АРБиХ на подручју општина Сребреница, Братунац, Власеница и Зворник, те да је и погинуо као припадник АРБиХ.[5]

По објављивању извода из матичне књиге умрлих, Суљагић је почео да прети онима за које сматра да су објавили исти, тврдећи да на то нису имали право.[6]

Он кад би знао гдје је твит сад, умро би од страха. А неће га ни то што је у Бечу спасити.

— Емир Суљагић, твитер (10. јун 2021)

Однос према геноциду у Јасеновцу

[уреди | уреди извор]

Крајем октобра 2019. године, медији су пренели наводни Суљагићев твит датиран на 8. мај 2017. године, у којем каже: „Јасеновац је четничка измишљотина. Часни бошњаци из Ханџар дивизије су пропустили шансу да реше четнике, зато нам је то остављено у аманет.”[7] Суљагић је демантовао ове натписе и изјавио да је реч о фалсификату.[8]

Говорећи о филму Дара из Јасеновца, Суљагић је изјавио да је намера редитеља била да: „геноцид из деведесетих оправда геноцидом из четрдесетих”, додајући да је позиција идентитета српске елите заснована на Хомогеној Србији Стевана Мољевића.[9]

Република Српска као "окупирана" територија

[уреди | уреди извор]

У интервјуу за турску агенцију Анадолија 2013. године, као лидер бошњачке коалиције "Први март", Суљагић је Републику Српску упоредио са нацистичким Вермахтом и изјавио да је она "окупирани" део територије који треба "ослободити".[10]

Као заменик министра одбране Босне и Херцеговине, Суљагић је 2015. године изјавио да евентуални референдум о независности Републике Српске води у рат.[11]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Награда "Карим Заимовић" (1999)
  • Dayton Literary Peace Prize (2010)[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Отац Емира Суљагића погинуо 1992. код Братунца, а сахрањен у Поточарима као жртва из 1995.године”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 06. 2021. 
  2. ^ а б „Dr. Emir Suljagić”. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. 
  3. ^ „Emir Suljagić, novi je direktor Memorijalnog centra Potočari: Evo kada preuzima dužnost”. 30. septembar 2019. 
  4. ^ „Одлукa којом се доноси Закон о Меморијалном центру Сребреница-Поточари Спомен обиљежје и мезарје за жртве геноцида из 1995. године”. Високи представник за Босну и Херцеговину. 25. 06. 2007. 
  5. ^ Трећа проширена оптужница пред Хашким трибуналом против Насера Орића, тачка 7, Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ „Твит Емира Суљагића”. 10. јун 2021. 
  7. ^ „Директор Меморијалног центра у Сребреници: Јасеновац је четничка измишљотина”. Нови стандард. 30. 10. 2019. 
  8. ^ „Суљагић демантује да је Јасеновац назвао „четничком измишљотином””. Нови стандард. 27. 11. 2019. 
  9. ^ Suljagić, Emir (24. 02. 2021). „Emir Suljagić: Pogonska snaga istorijskog revizionizma u regionu je zvanična Srbija”. 
  10. ^ „Емир Суљагић: Све институције РС се према несрбима понашају Вермахт, тај део земље је окупиран”. Нова српска политичка мисао. 20. јун 2013. 
  11. ^ Лазански, Мирослав (19. 07. 2015). „Рат у Суљагића сокаку”. Политика. 
  12. ^ „About the Awards”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Емир_Суљагић&oldid=27391219”