Ен Тризман
Ен Мари Тризман | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. фебруар 1935. |
Место рођења | Вејкфилд, Јоркшир, Енглеска, УК |
Датум смрти | 9. фебруар 2018.82 год.) ( |
Место смрти | Њујорк, САД |
Образовање | Колеџ Њунам Универзитета у Кембриџу Колеџ Самервил Универзитета у Оксфорду |
Породица | |
Супружник | Мајкл Тризман (1960—1976) Данијел Канеман (1978—2018) |
Научни рад | |
Поље | психологија |
Институција | Универзитет Принстон |
Ученици | постдокторанди Ненси Канвишер и Нили Лави |
Ментори | Ричард Чарлс Олдфилд |
Позната по | теорија интеграције карактеристика, теорија слабљења |
Награде | Награда Златни мозак (1996) Награда Громајер за психологију (2009) Национална медаља за науку (2011) |
Ен Мари Тризман (рођ. Тејлор; Вејкфилд, 27. фебруар 1935[1][2] — Њујорк, 9. фебруар 2018)[3] била је енглески психолог. Специјализовала се за когнитивну психологију.
Тризманова је истраживала визуелну пажњу, опажање објеката и памћење. С Гаријем Гелејдом је дефинисала теорију интеграције карактеристика, теорију пажње која је први пут објављена 1980. године. Предавала је на Универзитету у Оксфорду, Британској Колумбији и Калифорнији (Беркли) те на Универзитету Принстон.
Године 2013. за пионирски рад у проучавању пажње Барак Обама јој је доделио Националну медаљу за науку.[4] Током каријере је експериментално и теоретски дефинисала питање о томе како се информације бирају и интегришу ради обликовања смислених објеката који воде људску мисао и деловање.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ен Мари Тризман је рођена 27. фебруара 1935. у енглеском граду Вејкфилду у Уједињеном Краљевству. После две године се с породицом преселила у насељено место близу кентског Рочестера, где је њен отац Перси Тејлор радио као шеф просветног одсека за време Другог светског рата. Њена мајка, Сизан Турен, била је Францускиња. С 11 година Тризманова се с породицом преселила у беркширски Рединг, где је похађала девојачку граматичку школу Кендрик.[5] Тадашњи енглески образовни систем приморао ју је да изабере само три предмета у последње две године средње школе, а она се усредсредила на језике и историју.
Године 1954. Тризманова је стекла звање бакалавара уметности у француској књижевности на Колеџу Њунам Универзитета у Кембриџу. Добила је првокласну титулу с разликовањем, што јој је донело стипендију коју је употребила да стекне друго звање бакалавара уметности у психологији. Током те додатне године студирала је под надзором Ричарда Грегорија, који ју је упознао с различитим методама истраживања ума помоћу експеримената у опажању. Док је била на Кембриџу, била је активна на сцени народне музике.
Године 1957. Тризманова је похађала Колеџ Самервил Универзитета у Оксфорду да би постигла звање доктора филозофије под саветништвом Каролуса Олдфилда.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Genzlinger, Neil (13. 2. 2018). „Anne Treisman, Who Studied How We Perceive, Dies at 82”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 8. 2022.
- ^ „Anne Marie Treisman”. Princeton University Office of the Dean of the Faculty. Архивирано из оригинала 18. 03. 2020. г. Приступљено 20. 8. 2022.
- ^ „Anne Treisman 1935 - 2018” (на језику: енглески). Kahneman-Treisman Center for Behavioral Science & Public Policy. 12. 2. 2018. Приступљено 20. 8. 2022.
- ^ Hotchkiss, Michael (3. 1. 2013). „Treisman wins National Medal of Science for psychology research” (на језику: енглески). Princeton University. Приступљено 20. 8. 2022.
- ^ „Anne Treisman” (PDF).