Пређи на садржај

Епископ банатски Висарион

С Википедије, слободне енциклопедије
Висарион (Костић)
Лични подаци
Датум рођења(1910-07-14)14. јул 1910.
Место рођењаТемишвар, Аустроугарска
Датум смрти1. децембар 1979.(1979-12-01) (69 год.)
Место смртиВршац, СФРЈ

Висарион (световно Дејан Костић, Темишвар, 14/27. јул 1910Вршац, 1. децембар 1979) је био епископ Српске православне цркве.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. јула 1910. у Темишвару, од оца Слободана, конзисторијалног бележника, и мајке Паулине. По оцу и по мајци потицао је из старих свештеничких породица. Основну школу завршио је у Темишвару, а гимназију у Будимпешти. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1933, а потом је био професор новооснованог српског одељења на државном лицеју у Учитељској школи за Србе у Темишвару[1].

1935. године архимандрит Доситеј (Ђорић) трим га у монаштву са именом Варнава у манастиру Беочину, где му је ујак др Јоаким био дуго година настојатељ манастира. Рукоположен је за ђакона у Недељу православља 1937. од патријарха Варнаве, а у чин презвитера на исти празник 1941. од патријарха Гаврила. Достојанством синђела одликован је 1945. године од митрополита Јосифа[1].

За суплента Богословије у Сремским Карловцима постављен је 1937. и одмах додељен на рад у канцеларију Светог архијерејског синода. Пошто је положио чиновнички испит са одличним успехом, упућен је у Атину да тамо положи докторски испит из области патрологије[1].

20. маја 1947. године[2] на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског синода изабран је за викарног епископа топличког. Хиротонисан је у Саборној београдској цркви 29. јуна 1947. од патријарха српског Гаврила, митрополита скопског Јосифа и црногорско-приморског Арсенија[1].

За епископа упражњене Епархије банатске изабран је 1951. године[1]. Устоличен у Вршцу 29. јула исте године[2]. 1952. поверена му је у администрацију Темишварска епархија[1].

По доласку у Вршац извршио је нову поделу Банатске епархије према географским, саобраћајним и управним условима[1], а владичански двор, који је након Другог светског рата био одузет од Цркве, вратио у власништво епархије и генерално га обновио. Решио материјално питање подручних црквених општина[2].

Представљао Српску цркву на разним међуцрквеним конференцијама и прославама[2].

Умро је у Вршцу 1. децембра 1979. године сахрањен у вршачкој Саборној цркви[1].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. стр. 89. 
  2. ^ а б в г Srpska pravoslavna crkva 1920-1970: spomenica o 50 godišnjici vaspostavljanja srpske patrijaršije. Sveti Arhijerejskog Sinod, Srpska pravoslavna crkva, 1971, с. 498


викарни епископ топлички
19471951.
епископ банатски
19511979.