Епископ бачки Иринеј
| Архиепископ новосадски и Митрополит бачки Иринеј (Буловић) | |
|---|---|
 Владика Иринеј, 2022. године | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Митрополија бачка |
| Чин | архиепископ и митрополит |
| Титула | архиепископ новосадски и митрополит бачки |
| Седиште | Нови Сад |
| Године службе | од 1990. |
| Претходник | Никанор (Иличић) Сава Вуковић (администратор) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Мирко Буловић |
| Датум рођења | 11. фебруар 1947. |
| Место рођења | Станишић, ФНР Југославија |
Иринеј (световно Мирко Буловић; Станишић код Сомбора, 11. фебруар 1947) архиепископ је новосадски и митрополит бачки. Бивши је викарни епископ моравички (1989—1990).[1][2] Администратор је Епархије аустријске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Породица Буловић потиче из Бителића код Сиња у Далмацији.[3]
Родитељи су му Михаило и Зорка. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сомбору (1965). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1969). За време студија примио је монашки постриг од блаженопочившег архимандрита Јустина Поповића. Тадашњи епископ рашко-призренски Павле Стојчевић (потоњи патријарх српски) рукоположио га је за јерођакона, а потом за јеромонаха.
Боравио је у манастиру Острогу од 1969. до 1970. године. Десетогодишњи период од 1970. до 1980. године провео је у Атини на постдипломским студијама на богословском факултету где је одбранио докторску дисертацију. Након студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980—1981), изабран је за доцента на Богословском факултету у Београду. Пензионисан је као редовни професор и шеф катедре (2015), а обављао је дужност декана Православног богословског факултета у четири мандата.[4]
Епископ
[уреди | уреди извор]На редовном заседању Светог архијерејског сабора (1989) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Након хиротоније у Пећкој Патријаршији, дана 20. маја 1990. године, изабран је за епархијског епископа бачког и устоличен у Новом Саду, дана 23. децембра исте године. Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година је уређивао Православни мисионар, популарни часопис у синодском издању.
Дужи низ година врши дужност портпарола Српске православне цркве. Био је администратор новоосноване Епархије аустријско-швајцарске од 2011. до 2014. године. У више наврата је био члан Светог архијерејског синода. Члан је Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом и Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима. Такође, члан је Удружења књижевника Србије.
Епископ Иринеј говори грчки, италијански, немачки, руски и француски језик.[5]
Награде
[уреди | уреди извор]- Новембарска повеље Града Новог Сада (2020)[6]
Средњи крст ордена за заслуге, Република Мађарска (2021);[7][8]- Крст вожда Ђорђа Стратимировића (2021);[9][10]
- Орден Свете Марије Магдалине (2024), Пољска православна црква.[11]
_3class_BAR.svg){kind=small}
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „ЕПИСКОП”. Епархија бачка (на језику: српски). 2019-03-18. Приступљено 2023-01-31.
- ^ Dedeić, Siniša. „Episkop Irinej Bulović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Порекло презимена Буловић - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). 2012-03-05. Приступљено 2022-12-17.
- ^ „25-годишњица устоличења Епископа бачког Иринеја („СПЦ”)”. 24. децембар 2015. Архивирано из оригинала 29. 05. 2019. г. Приступљено 29. 5. 2019.
- ^ „Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју „Печату””. Српска Православна Црква (на језику: српски). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Епископу Иринеју Новембарска повеља Града Новог Сада (СПЦ, 23. октобар 2020)”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2020.
- ^ Ч, Ј. „Владика бачки Иринеј добио мађарско одликовање”. Politika Online. Приступљено 2021-10-01.
- ^ „Епископ бачки Иринеј одликован мађарским орденом за допринос на историјском помирењу два народа (СПЦ, 28. септембар 2021)”. Архивирано из оригинала 03. 10. 2021. г. Приступљено 03. 10. 2021.
- ^ „Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића (СПЦ, 20. октобар 2021)”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2021. г. Приступљено 05. 11. 2021.
- ^ Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића Епископ бачки др Иринеј одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића („Вечерње новости”, 20. октобар 2021)
- ^ „Епископ бачки Иринеј одликован орденом Свете Марије Магдалине”. Српска православна црква. 9. 1. 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Епархија бачка: Епископ Иринеј
- Епископ бачки Иринеј - интервју („Печат“, број 300, децембар 2013) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
- Божићни интервју Епископа бачког Иринеја за „Печат“ (СПЦ, 30. децембар 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
- Епископ бачки Иринеј: Интервју за божићни број Печата (СПЦ, 6. јануар 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
- Интервју Епископа бачког Иринеја Вечерњим новостима (СПЦ, 24. децембар 2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2021)
- Епископ бачки Иринеј: Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана (СПЦ, 1. јануар 2018) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јануар 2019)
- Тридесетогодишњица устоличења Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја (СПЦ, 23. децембар 2020) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2020)
- Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју „Печату” (СПЦ, 1. јануар 2022) Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2022)
- Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју Печату (СПЦ, 31. децембар 2022)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
