Епископ костајнички Алексије
| Алексије Андрејевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1749. |
| Место смрти | Хабзбуршка монархија |
| митрополит ариљски (ужички) | |
| Године | (1737-1739) |
| епископ костајнички | |
| Године | (1739-1749) |
| Претходник | Стефан Љубибратић |
| Наследник | Арсеније Теофановић |
Алексије (Андрејевић, ? — 21. новембар 1749, Костајница) био је српски православни митрополит ариљски од 1737. до 1739. године, а потом епископ костајнички од 1739. до 1749. године.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Био је родом од Пећи и замонашен је у Пећком манастиру. Дуго је био у служби српског патријарха Арсенија IV. Када је 1736. године умро ариљски (ужички) митрополит Јосиф, патријарх Арсеније је ову епархију поверио на управу Алексију, кога је следеће године хиротонисао за ариљско-ужичког митрополита. Недуго потом, услед избијања рата, митрополит Алексије заједно са патријархом Арсенијем IV прешао под окриље аустријске власти.
У то време, упражњеном Костајничком епархијом управљао је горњокарловачки епископ Данило Љуботина у својству администратора.[2] Након његове смрти 1739. године, патријарх Арсеније IV је одлучио да у Костајничку епархију упути Алексија Андрејевића, који је 1741. године добио и владарску потврду. Упркос томе, државна власт је на разне начине спутавала владику Алексија у обављању његових епископских дужности, али ипак није успела да га осујети пошто је уживао подршку свештенства и народа. Током наредних година, морао је да води тешку борбу за одбрану православља од насртаја римокатоличких бискупа, који су уживали подршку државних власти. Владика Алексије је уредио резиденцију и сазидао катедралну цркву у Костајници. Под његовом епархијском влашћу биле су Банија, Лика и Крбава.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вуковић 1996, стр. 10-11.
- ^ Радека 1975, стр. 157.
- ^ Грбић 1891, стр. 185-186.
Литература
[уреди | уреди извор]- Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство. књ. 2. Карловац.
- Грујић, Радослав (1927). „Андрејевић Алексије”. Народна енциклопедија. књ. 1. Загреб: Библиографски завод. стр. 58.
- Радека, Милан (1963). Срби и православље Горње Крајине. Загреб: Савез удружења православног свештенства.
- Радека, Милан (1975). Горња Крајина или Карловачко владичанство. Загреб: Савез удружења православних свештеника.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Zlatko Kudelić, Marčanska biskupija: Habsburgovci, pravoslavlje i crkvena unija u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini (1611-1755), Zagreb 2007.
