Пређи на садржај

Жан Стабленски

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан Стабленски
Стабленски на Тур де Франсу 1963.
Лични подаци
Пуно имеЖан Стаблевски
Датум рођења(1932-05-21)21. мај 1932..
Место рођењаТен-Сен-Еман, Француска
Датум смрти22. јул 2007.(2007-07-22) (75 год.)
Место смртиЛил, Француска
ДржављанствоФранцуска
Тимске информације
Тренутни тим
завршио каријеру
Дисциплинадрумски
Тип возачабрдаш
Професионална каријера
1953—1955Житен—иткинсон
1956Елјет—потен
1956—1959Есор—лероа
1960—1961Елјет—финсек
1962—1964Сен Рафаел—елјет
1965—1966Форд франс—житен
1967БИК
1968Мерсије—иткинсон
Менаџерска каријера
1969—1972Сонолор—лежун
1973Сонолор
1974Сонолор—житен
1975Житен—кампањоло
Успеси
Вуелта а Еспања
Вуелта а Еспања1 (1958)
Класици
Амстел голд рејс1 (1966)
Првенства
Светски шампион
(друмска трка)
1 (1962)
Национални шампион
(вожња на хронометар)
4 (1960, 1962, 1963, 1964)
Друге трке
Париз—Брисел 1 (1963)
Тур оф Белгијум 1 (1965)
Награде и медаље
Освојене медаље
Представљајући Француска Француску
Друмски бициклизам
Свјетско првенство
Златна медаља — прво место Сало ди Гарда 1962. Друмска трка
Ажурирано: 14. август 2016.

Жан Стаблевски (фр. Jean Stablewski) познат као Жан Стабленски (фр. Jean Stablinski; 21. мај 1932. — 22. јул 2007) бивши је француски професионални бициклиста у периоду од 1953. до 1968. Највећи успеси су му освајање Вуелта а Еспање 1958. године, [[Светско друмско првенство UCI — друмска трка за мушкарце|светског првенства у друмској вожњи 1962 и Амстел голд рејса 1966. У каријери је остварио 105 победа.

Детињство и аматерска каријера

[уреди | уреди извор]

Жан Стабленски је био син пољских миграната са севера Француске. Отац му је умро у несрећи на послу и Жан је, са 14 година, почео да ради у руднику, да би обезбедио приход за своју породицу. У то доба је освојио бицикл на такмичењу у хармоници. Легенда каже да је његова мајка била незадовољна хбог Жановог новог хобија и оштетила му је бицикл.

Жан, тада и даље познат као Стаблевски, постао је натурализовани Француз са 16 година и тада је возио своје прве трке. Током трке Мира, новинар је грешком написао његово презиме Стабленски уместо Стаблевски и у остатку каријере остао је познат као Стабленски.

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Професионалну каријеру почео је 1952. са 21 годином и до 1967. возио је увек у истом тиму са Жаком Анкетилом. Прве године остварио је пет победа на тркама у Француској, а 1954. возио је први пут Тур де Франс. Једину победу остварио је на трци Париз—Бурж. 1955. освојио је трку Париз—Валенсијен, а Тур де Франс је завршио на 35 месту. 1957. остварио је 13 победа, укључујући и етапу 12 на Тур де Франсу, где је био помоћник Жаку Анкетилу, који је освојио Тур.

Године 1958, остварио је највећи успех, освојио је Вуелта а Еспању, уз једну етапну победу. Национално првенство је освојио четири пута, а још два пута је био други. 1962. је освојио по етапу на Вуелта а Еспањи и Тур де Франсу, а затим и светско првенство. 1963. освојио је престижни класик Париз—Брисел. 1965. је остварио 14 победа, укључујући и Тур Белгије, а на Ђиро ди Ломбардији завршио је трећи. 1966. освојио је прво издање класика Амстел голд рејс. Стабленски је на циљ дошао са још два сувозача и победио је у спринту. 1967. освојио је по етапу на Ђиро д’Италији и Тур де Франсу, а задњу победу у каријери остварио је 1968. године, освојио је Критеријум Денин, у Француској.

Стабленски је био помоћник Анкетилу током свих пет победа на Тур де Франсу, а напустио га је када је овај написао серију чланака за новине, а за један од њих је Стабленски мислио да критикује њега, иако му је посветио целу каријеру. Њих двојица су ретко разговарали после тога и Стабленски је прешао у тим у којем је лидер био Анкетилов највећи ривал, Ремон Пулидор. Двапут је био суспендован због допинга.

Крај каријере и приватни живот

[уреди | уреди извор]

Стабленски је каријеру завршио 1968. након чега је био спортски директор у тиму Сонолар, где је довео Лусјена Ван Импеа и Бернара Иноа, као младе анонимусе.

Његов син, Жак Стабленски је такође био професионални бициклиста, али није достигао очеве успехе.

Стабленски није престао да вози бицикл све док се није разболео. Како је рекао, никад није стављао боцу за воду кад је возио бицикл из задовољства. Постао је члан "пријатеља Париз—Рубеа", ентузијазиста и радника на пролећним класицима.

Умро је након дуге болести 22. јула 2007.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]