Забајкалски национални парк
| Забајкалски национални парк | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Бурјатија Русија |
| Најближи град | Улан Уде |
| Координате | 53° 43′ N 109° 13′ E / 53.717° С; 109.217° И |
| Површина | 269,000 ha |
| Основано | 1986. године |
| Управљачко тијело | Министарство природних ресурса и животне средине Русије |
Забајкалски национални парк (рус. Забайкальский национальный парк) (на енглеском, "Trans-Baikal") простире се на средњи део источне обале Бајкалског језера, западним падинама Баргузинског ланца на истоку, Ушкани острва, и највеће полуострво на језеру Свети Нос. Од 2690 km² површине парка, 38.8 km² су заштићена водена подручја у језеру.[1]
Топографија
[уреди | уреди извор]Забајкалски је на западу омеђен обалом Бајкалског језера, на северу са резерватом природе Баргузин (строго заштићени природни резерват скоро исте површине као и Забајкалски), на југу и истоку планинским ланцем Баргузин. Највиши врх у парку је Мт. Бармашовој висине 2376 m.[2]
Подручје парка је веома стрмо, 55% парка је на нагибу већем од 26 степени, а додатних 28% је између 16 и 25 степени.[1]
Полуострво Свети Нос дуго је 53 km и широко 35 km, са својим планинским комплексом, чији је највиши врх 1877 m. Острвске планине су пошумљене брезом, аришом и рододендроном. Има неколико десетина планинских потока и извора, а са копном је повезано Чивиркујском превлаком. Острво је познато по предивном погледу на језеро (који омогућава високи централни видиковац који се пружа са планине преко језера са свих страна), као и на свој "певајући песак" на Мароковој плажи, такозван због звука који се чује док се хода по њему.[3]
Ушкани острва на средини језерасу део Забајкаљског парка. Она су источни крак потопљеног Академског гребена, који дели Бајкалско језеро на северни и јужни басен. На западној страни језера Академски гребен се опет уздиже изнад воде у виду острва Олхон, које је део Прибајкалски национални парк. Ушкани је архипелаг од 4 острва површине 10 km². Позната су као станиште бајкалских фока. Острва су мермерна и кречњачка и садрже пећине са доказима људског боравка из неолитског периода.[4]
Екорегион и клима
[уреди | уреди извор]Парк се налази у западносибирским тајгама, између река Јенисеј и Лене. Доминантна је четинарска вегетација, а регион је врло богат минералима. На подручју Забајкалског влада субполарна клима (Кепенова класификација климата (Dwc)). Карактеришу је дуге, веома хладне зиме са мало снега и прохладна лета.[5] Језеро, донекле, ублажава ефекат субарктичке климе, али је на планинама хладније. Годишње падне од 450 mm (у приобалном делу) до 550 mm (у планинама) кише. Ветрови дувају са запада и југозапада.[6]
| Бајкалско језеро, Бурјатија, Русија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Флора
[уреди | уреди извор]Пошумљеност је велика. Шуме су претежно четинарске. 34% површине парка заузима бор, 30% сибирски патуљасти бор, 14% сибирски бор, 9% ариш. Око 10000 хектара је под старим стаблима.
Фауна
[уреди | уреди извор]Парк насељавају животиње типичне за јужносибирску шуму, медвед, вук, лисица, рис, видра, дивљи зец, веверица, лос, 249 врста птица, међу којима и велики корморан. Током лета воде Бајкалског језера посети око 3000 бајкалских фока.[7] У алпским ливадама може се срести Камчатски мрмот. Острво Бољшој Ушкани је познато по највећој концентрацији великих мравињака у Русији – хиљаде који се уздижу прекоо 1,5 m у висини.
Туризам
[уреди | уреди извор].jpg)
Доста се ради на промоцији туризма. За поједине делове парка су потребне посебне дозволе (због опасног терена). За различита пешачка и рекреативна места у парку, дневна карта се може купити на улазу.[6] Зими је врло популарно пецање у леду или крос кантри скијање дуж обале. Што се смештаја тиче, постоје бунгалови и плутајући еко-хостел.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Zaybaybalsky National Park (Official Park Site)” (на језику: руски). FGBU Joint Directorate Barguzin State Nature Biosphere Reserve and the Trans-Baikal National Park. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ „Zaybaybalsky National Park” (на језику: руски). Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ „Svyatoy Nos Peninsula”. Baikal-Raduga. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ „Ushkany Islands”. Baikal-Raduga. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ „Global Species : Climate Data for Latitude 53.75 Longitude 109.25”. globalspecies.org. Архивирано из оригинала 2. 2. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ а б „The Svyatoy Nos peninsula (Holy Nose)”. www.baikal-raduga.com. Архивирано из оригинала 14. 04. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Забайкальский национальный парк ● Каталог ООПТ ● Особо Охраняемые Природные Территории (ООПТ)”. www.zapoved.ru. Приступљено 22. 12. 2018.
- ^ „Ushkany Islands (Ushkanii Isles)”. www.baikal-raduga.com. Архивирано из оригинала 14. 04. 2019. г. Приступљено 22. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Мапа Забајкалског парка на OpenStreetMap.org
- Мапа риболовачких места у парку Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2019)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
