Заседа у Поповом пољу 6. марта 1944.
| Заседа у Поповом пољу 6. марта 1944. | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Део Другог светског рата | |||||
| |||||
| Сукобљене стране | |||||
 НОВЈ |
 Немачки Вермахт | ||||
Батаљон „Михајло Чузулан“ Јужнохерцеговачког НОП одреда 29. херцеговачке дивизије НОВЈ извео је 6. марта 1944. код железничке станице Грмљани у близини Требиња диверзију на прузи, искидавши шине. На уништену пругу наишао је воз који је превозио 3. чету I батаљона 369. немачког пука. Локомотива и први вагон слетели су у језеро, а на трупе у осталим вагонима батаљон је отворио снажну ватру, наневши немачкој јединици тешке губитке. У једносатној борби погинуло је 58 војника 369. дивизије[1][2] и 3 борца Јужнохерцеговачког одреда[3].
Претходне околности
[уреди | уреди извор]Почев од 20. фебруара 1944. немачки 5. СС корпус вршио је смену јединица: Херцеговину је, на место 7. СС дивизије, требало да запоседне 369. легионарска. У склопу тих померања трупа, I батаљон 369. пука пребачен је маршевима и железничким транспортима из Зенице у Требиње. Капетан Шпорер (нем. Spohrer) који је услед премештаја мајора Брукнера командовао батаљоном, описао је тај транспорт:
Након великих подухвата у јануару у области Коњиц-Рама-Јабланица батаљон се око 2. фебруара вратио у Зеницу. Током фебруара био је накаратко поново у Бусовачи, где је одбио неколико напада. Крајем фебруара стигло је наређење о премештају. Маршевали смо преко Кисељака, Хаџића, Тарчина, Иван-седла и Коњица до Мостара, где је био распоређен у три железничка транспорта.(нем. Nach dem großen Unternehmen im Januar im Räume Konjic-Rama-Jablanica kehrte das Batl. etwa um den 20. 1. nach Zenica zurück. Im Februar wurde es kurze Zeit wieder nach Busovača verlegt, wo es einige Angriffe abwehrte. Ende Februar kam der Verlegungsbefehl. Wir marschierten über Kiseljak—Hadžići—Tarčin—Ivansattel— Konjic nach Mostar und wurden hier in drei Zugtransporten verladen.)
Трећа чета, која је пребацивана другим транспортом 6. марта, наишла је у Поповом пољу на разорену пругу и заседу Јужнохерцеговачког одреда.
Овај одред, који је у том периоду бројао око 400 бораца[4], развио је интензивну диверзантску активност на комуникацијама у јужној Херцеговини:
- 2. марта 1944. батаљон „Михајло Чузулан“ ликвидирао је посаду на мосту код Пољица.
- 3. марта батаљон „Раде Правица“ разорио је код станице Диклићи пругу у дужини од око 250 метара и поставио заседу. У 7 часова овде је заустављен војни воз, који је наишао од Дубровника, а батаљон је отворио снажну ватру. Подаци о губицима остали су непознати.
- 3. марта батаљон „Марко Михић“ је код села Маслина 3. марта уништио немачки камион који је ушао у његову заседу.
- 6. марта „Михајло Чузулан“ искидао је шине код железничке станице Грмљани дочекавши у заседи воз са транспортом војника 369. дивизије[3].
Ток борбе
[уреди | уреди извор]Након диверзија на прузи 6. марта у заседу батаљона „Михајло Чузулан“ ушао је други железнички транспорт I батаљона 369. пука из Мостара за Требиње. Након наиласка на мину и разорену пругу, воз је заустављен, а заседа га је засула снажном ватром. Преживели су се пробили назад према станици Завала, где су их прихватили делови италијанске фашистичке легије Сан Марко, која је обезбеђивала деоницу према Дубровнику. Ојачан Италијанима, остатак 3. чете 369. пука извео је противнапад, одбацио борце батаљона „Михајло Чузулан“ и збринуо погинуле и рањене. Према капетану Шпореру чета је у тој једночасовној борби претрпела губитке од 58 погинулих:
Други транспорт 6. 3. био је нападнут код Завале (на деоници Метковић-Требиње). Воз је наишао на мину, локомотива и први вагон низ стрми насип упали су у језеро (Попово поље, које је, с обзиром на годишње доба, било поплављено). Истовремено, потпуно изненађене и стога неспремне трупе биле су с једне стране засуте јаком митраљеском ватром, а са друге, са стена изнад насипа, ручним бомбама. Забуна је била велика. Људство се повукло назад према станици Завала. Одатле су им прилазили Италијани из легије Сан Марко која је смештена у Равно и треба да обезбеђује деоницу Метковић-Дубровник. Заједно са њима поново су наступили према возу, где је италијански доктор збринуо рањене и где су покопани погинули. Овај напад коштао је батаљон, колико ја знам, 58 мртвих. Два дана касније преостало људство превезено је заједно са трећим транспортом у Требиње. Ту је батаљон остао до почетка октобра, заједно са четницима обезбеђујући то подручје. (нем. Der zweite Transport wurde am Morgen des 6. 3. bei Zavala (an der Strecke Metković-Trebinje) überfallen. Der Zug fuhr auf eine Mine, die Lokomotive und die ersten Wagen stürzten den steilen Bahndamm hinunter gegen den See (das Popovo polje, das der Jahreszeit entsprechend überschwemmt war). Gleichzeitig wurde die völlig überraschte und daher unvorbereitete Truppe von der einen Seite heftig mit MGs beschossen, von der andern, von den Felsen oberhalb des Bahndammes, mit Handgranaten beworfen. Die Verwirrung war groß. Die Leute zogen sich in Richtung auf die Bahnstation Zavala zurück. Dorthin kamen ihnen Italiener von der Legion San Marco entgegen, die in Ravno lagen und die Bahnstrecke Metković—Dubrovnik zu sichern hatten. Gemeinsam wurde wieder zum Zug vorgestoßen, die Verwundeten wurden von einem italienischen Arzt versorgt, die Gefallenen geborgen. Dieser Überfall kostete dem Batl. soviel ich weiß, 58 Tote. Zwei Tage später fuhren die übriggebliebenen Leute mit dem dritten Transport, nun äußerst wachsam, nach Trebinje. Dort blieb das Batl. bis Anfang Oktober und sicherte, gemeinsam mit Cetniks, den Raum.)
Према извештају батаљона „Михајло Чузулан“, Немцима су нанети губици од 118 избачених из строја - погинулих, заробљених и рањених легионара. Заробљено је 10 легионара, а заплењена су 2 митраљеза, 5 аутомата, 15 пиштоља и 40 пушака са великом количином муниције. Уништена је локомотива и 4 вагона, а саобраћај је прекинут за три дана. Батаљон је имао 3 погинула борца[3].
Последице
[уреди | уреди извор]Да би обезбедио смену трупа и комуникације у овој области, изазван овим препадима, штаб 5. СС корпуса прикупљеним трупама покренуо је 13. марта операцију Ватрени ударац (Фојерштос (нем. Feuerstoss)). Нападна група (I батаљон 14. СС пука ојачан кажњеничком и противоклопном четом, и Требињском четничком бригадом) наступила је из Требиња у две нападне колоне према линији Хум-Равно, где су италијанска 49. фашистичка легија и по две чете домобрана и усташа распоређене на запречне положаје у циљу спречавања извлачења партизана. Након тродневних борби са десетоструко слабијим Јужнохерцеговачким НОП одредом, Немци су услед појаве 11. херцеговачке бригаде у залеђу морали прекинути операцију. 17. марта почело је пребацивање 1. батаљона 14. СС пука у Рогатицу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Schraml 1962, стр. 81
- ^ Хронологија НОР-а, март 1944.
- ^ а б в Данило Комненовић, Мухарем Кресо, II дио - VII глава
- ^ Извјештај штаба Јужнохерцеговачког НОП одреда од 8. III 1944, Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа-а, том IV, књ. 23, док. 30 - Војноисторијски институт, Београд
Литература
[уреди | уреди извор]- Данило Комненовић; Мухарем Кресо. 29. ХЕРЦЕГОВАЧКА ДИВИЗИЈА. Архивирано из оригинала 16. 3. 2011. г. - Војноиздавачки завод, Београд 1979 II дио - VII глава - Активност 11. бригаде и партизанских јединица у јужној Херцеговини
- ХРОНОЛОГИЈА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА 1941-1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2020), Војноиздавачки завод, Београд 1964.
- Schraml, Franz (1962). Kriegsschauplatz Kroatien die deutsch-kroatischen Legions-Divisionen: 369., 373., 392. Inf.-Div. (kroat.) ihre Ausbildungs- und Ersatzformationen. Neckargemünd: Kurt Vowinckel Verlag. OCLC 4215438. Архивирано из оригинала 20. 4. 2013. г. Приступљено 28. 5. 2011.
- Бошњак, Љубомир (1983). ДИВЕРЗАНТСКА ДЕЈСТВА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1941-1945. Београд: Војноисторијски институт. Архивирано из оригинала 11. 9. 2011. г. Приступљено 3. 6. 2011.