Пређи на садржај

Затворен предњи нелабијализован самогласник

С Википедије, слободне енциклопедије
Самогласници
Види још: ИПА, Сугласници
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.

Затворен предњи нелабијализован самогласник је самогласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународној фонетској азбуци који представља овај звук је i, и одговарајући X-SAMPA симбол је i.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Језик Реч ИПА Значење Напомене
Абхаски ажьырныҳәа [aʑirnuħʷo] 'јануар' Види абкаску фонологију
Африканс dankie [daŋki] 'хвала'
Албански mali [mali] 'планина'
Арапски стандардни[1] دين [d̪iːn] 'религија' Види арапску фонологију
Јерменски իմ [im] 'моје'
Азерски dili [dili] 'дрво'
Баскијски bizar [bis̻ar] 'брада'
Бенгалски আমি [ami] 'Ја'
Бурмански ? [sə sá bjì] 'Ја једем сада'
Каталонски[2] sis [sis] 'шест' Види каталонски правопис
Чикасо lhinko [ɬinko] 'бити дебео'
Кинески кантонски [] грешка: {{lang}}: непрепозната ознака језика: zh-yue-Hani (помоћ)/[si1] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [siː˥] 'песма' Види стандардни кантонски
мандарински 北京/[Běijīng] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [peɪ˨˩ tɕiŋ˥˥] 'Пекинг' Види стандардни мандарински
Хрватски vino [viːno̞] 'вино'
Чешки bílý [ˈbiːliː] 'бел' Види чешки правопис
Дахало [ʡáɬi] 'дебело'
Дански bilist [b̥iˈlisd] 'возач' Види дански правопис
Холандски[3] biet [bit] 'репа' Види холандски правопис
Енглески[4] free [friː] 'слободан'
Естонски tiik [tiːk] 'језерце'
Фарски il [iːl] 'само'
Фински[5] viisi [viːsi] 'пет' Види фински правопис
Француски[6] fini [fini] 'завршено' Види француски правопис
Грузински[7] სამ [ˈsɑmi] 'три'
Њемачки Ziel [tsiːl] 'гол' Види немачки правопис
Грчки υγιεινή [iˌʝiiˈni] 'хигијена' Такође представљен са <οι> и <υι>. Види савремену Грчку фонологију
Гварани ha’ukuri [haʔukuri] 'Гварани'
Хаида gii [?] '?'
Хавајски makani [makani] 'ветрић' Види хавајски правопис
Хебрејски דיר [diʁ] 'кокошињац' Хебрејски самогласници нису приказани у писму, види Некудот и хебрејску фонологију
Хинди तीन [t̪in] 'три' Види Хинди-Урду фонологију
Мађарски[8] ív [iːv] 'лук' Види мађарски правопис
Исландски líka [liːka] 'такође' Види исландски правопис
Индонежански ini [ini] 'ово'
Ирски sí [ʃiː] 'она' Види ирски правопис
Италијански[9] bile [ˈbile] 'љутност' Види италијански правопис
Јапански[10] /[gin] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [ɡiɴ] 'сребро' Види јапански правопис
Корејски 시장/[sijang] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) [ɕiˈd͡ʑaŋ] 'гладност' Види корејски правопис
Курдски zîndu [ziːndu] 'жив'
Македонски јазик [jazik] 'језик'
Малтешки bieb [biːb] 'врата'
Монголски[11] долоо [xiɾɘ̆] 'прашина'
Навахо biwosh [biɣʷoʃ] 'његов кактус'
Норвешки is [iːs] 'лед' Види норвешки правопис
Окситански Северни и Јужни miralhar [miraˈʎa] 'одразити'
Гасконски polida [?] 'леп'
Пашту پانير [pɑˈnir] 'сир'
Персијски کی [kiː] 'ко' Види персијски правопис
Пираха baíxi [màíʔì] 'родитељ'
Пољски[12] miś О овој звучној датотеци [miɕ]  'меца' Види пољски правопис
Португалски[13] li [liː] 'Ја сам читао' Види португалски правопис
Кечуа allin [ˈaʎin] 'добро'
Румунски insulă [ˈinsulə] 'острво' Види румунски правопис
Руски[14] лист [lʲist] 'лист' Види руски правопис. Налази се само у почетку речи или после палатизованих сугласника. Види руску фонологију
Шкотски гелски chì [xiː] 'видит ћу'
Српски милина/milina [milina] 'милина'
Сери cmiique [ˈkw̃ĩːkːɛ] 'особа'
Синди سنڌي [sɪndʱiː] 'Синди'
Сиу Лакота[15][16] ǧí [ʀí] 'је браун'
Словачки chlapi [xlapi] 'људи'
Шпански[17] tipo [ˈt̪ipo̞] 'тип' Може се такође представити са <y>.
Свахили miti [miti] 'дрвећа'
Шведски is О овој звучној датотеци [iːs]  'лед' Види шведски правопис
Тагалог silya [ˈsiljɐ] 'столица'
Таџички бинӣ [biˈniː] 'нос'
Тајландски[18] ? [krìt] 'нож'
Турски ip [ip] 'канап' Види турски правопис
Кавкаски [ɡʲi] 'срце' Алофон од /ə/ после палатизованих сугласника. Види кавкаску фонологију
Удмуртски[19] ? [ovorte] 'да информише'
Украјински кіт [kit] 'мачка' Види украјински правопис
Вијетнамски ty [tī] 'биро' Види вијетнамски правопис
Воро kirotas [kʲirotas] 'он пише'
Велшки hir [hiːr] 'дуго'
Запотек Tilquiapan[20] diza [d̪iza] 'Запотек'
Зулу umuzi [uˈmuːzi] 'село'

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Thelwall 1990, стр. 38
  2. ^ Carbonell & Llisterri 1992, стр. 54
  3. ^ Gussenhoven 1992, стр. 47
  4. ^ Roach 2004, стр. 240
  5. ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 60, 66
  6. ^ Fougeron & Smith 1993, стр. 73
  7. ^ Shosted & Chikovani 2006, стр. 261-262
  8. ^ Szende 1994, стр. 92
  9. ^ Rogers & d'Arcangeli 2004, стр. 119
  10. ^ Okada 1991, стр. 94
  11. ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 62, 66-67
  12. ^ Jassem 2003, стр. 105
  13. ^ Cruz-Ferreira 1995, стр. 91
  14. ^ Jones & Ward 1969, стр. 30
  15. ^ Rood & Taylor 1996
  16. ^ Конзорцијум за Лакота језик (2004). Лакота слова и звукови.
  17. ^ Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté 2003, стр. 256
  18. ^ Tingsabadh & Abramson 1993, стр. 24
  19. ^ Iivonen & Harnud 2005, стр. 64, 68
  20. ^ Merrill 2008, стр. 109

Литература

[уреди | уреди извор]