Захар Прилепин
| Захар Прилепин | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Захар Прилепин 2020 | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Име при рођењу | Јевгеније Николајевич Прилепин | ||||||||||
| Датум рођења | 7. јул 1975. | ||||||||||
| Место рођења | Иљинка, Рјазањска област, РСФСР, СССР | ||||||||||
| Народност | Рус | ||||||||||
| Религија | православље | ||||||||||
| Професија | писац | ||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||
| Политичка странка | Праведна Русија (од 2021) Друга Русија (2019–2021) | ||||||||||
| |||||||||||
Јевгеније Николајевич Прилепин (рус. Евгений Николаевич Прилепин; Иљинка у Рјазанској области, 7. јул 1975) руски је писац, филолог и публициста.
Ветеран је рата у Чеченији (као командир одреда специјалне полиције), по политичком убјеђењу је националбољшевик био је члан партије „Друга Русија” Едуарда Лимонова.
Биографија
[уреди | уреди извор]Захар Прилепин (рус. Захар Прилепин) је рођен 1975. године у селу Иљинка у Рјазанској области. Дипломирао је на Филолошком факултету Нижегородског државног универзитета. Младост је провео у граду Дзержинску. Радио је као физикалац, гробар, избацивач у ноћним клубовима, командант јединице ОМОН-а (Одељења полиције за посебне намене), учествовао у борбеним дејствима у Чеченији, водитељ ауторских ТВ и радио програма, рок певач и члан групе „Елефанк”, секретар савеза писаца Русије.[1] Ожењен је и отац је четворо деце. Сада ради као новинар. Живи у забитом селу Керженец, али и граду Нижњем Новгороду. Књижевна дела објављује од 2003. године.[2]
6. маја 2023. године аутомобил у ком се налазио Прилепин, експлодирао је у Нижегородској области у Русији, он је повређен, док је возач погинуо.
Дјела
[уреди | уреди извор]- „Патологии“, Андреевский флаг, 2004.
- „Сањка“, Ad Marginem, Москва 2006.
- „Грех“, роман, Вагриус, 2007.
- „Ботинки, полные горячей водкой“, књига приповедака, АСТ, 2008.
- „Я пришёл из России“, есеј, Лимбус Пресс, 2008.
- „Война“, антологија кратких прича, АСТ, 2008.
- „Terra Tartarara. Это касается лично меня“, АСТ, 2009.
- „Именины сердца. Разговоры с русской литературой“, ауторова збирка интервјуа са писцима и песницима, АСТ, 2009.
- „Революция“, антологија приповедака, АСТ, 2009.
- „Леонид Леонов: Игра его была огромна“, Молодая гвардия, 2010.
По његовим делима су направљене позоришне представе и о њему је 2012. године направљен документарни филм.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Захар Прилепин
- Национал-бољшевичка партија
- Захар Прилепин: За 5 година живећемо у другачијем свету (Б92, 30. јануар 2017)
