Пређи на садржај

Зоран Пурковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Пурковић
Лични подаци
Датум рођења(1959-09-02)2. септембар 1959.(65 год.)
Место рођењаКалиновик, ФНР Југославија
Војна каријера
СлужбаСФРЈ
Република Српска
СР Југославија
Србија и Црна Гора
Србија
ВојскаЈНА (?—1992)
ВРС (1992–2000)
Војска Југославије (2000–2003)
Војска Србије и Црне Горе (2003–2006)
Војска Србије (2006–2013)
Чинпуковник
Учешће у ратовимаБитка за Подвележје, Митровданска офанзива 1992. и 1994.

Одликовања

Зоран Пурковић (Калиновик, 2. септембар 1959) је пуковник Војске Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата командовао је батаљоном, а од 1994. био је командант 8. моторизоване бригаде.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1959. године у Калиновику као други син од оца Јована и мајке Росе. Основну школу и гимназију завршио је у родном мјесту, а Војну академију Копнене војске у Београду. У току школовања одлучио се за род пјешадију, коју је наредне двије године изучавао. Године 1982. дипломирао је у Центру за обуку официра пјешадије у Сарајеву. Школа резервних официра пјешадије у Билећи била му је прво радно мјесто и ту је био до септембра 1986. године, одакле је премјештен у гарнизон Мостар, на дужност командира вода минобацача 82 мм у 10. моторизованој бригади. Ту је обављао дужности командира противоклопне и моторизоване чете, гдје је дочекао и ратна дешавања. Био је командант батаљона, а септембра 1994. године постављен је за команданта 8. херцеговачке моторизоване бригаде. Одмах након Дејтонског споразума, 1996. године, са мјеста команданта бригаде одлази у Генералштабну школу у Београд гдје проводи годину дана. Након тога формирао је једну бригаду у родном Калиновику. Затим је 1998. године распоређен за оперативца у Команду Херцеговачког корпуса ВРС. Године 2000. одлази у Војску Југославије, гдје је био оперативац у војној болници у Мељинама. Приликом раздруживања Србије и Црне Горе одлази у Београд, у Генералштаб, и ту је био на служби до 2013. године, тј. до одласка у пензију у чину пуковника. Носилац је Ордена Милоша Обилића. Ожењен је, отац сина и кћерке. Данас живи у Београду.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Лозо, Предраг (2023). Одсудна одбрана : митровданске офанзиве на источну Херцеговину 1992. и 1994. године (3. измијењено и допуњено изд.). Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 196—197. ISBN 978-99976-811-0-2.