Исток је црвен
Исток је црвен (кин: 东方红) је кинеска револуционарна песма која је током 60-их у Кини служила као незванична химна.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Песма "Исток је црвен" је заснована на адаптацији народне кинеске песме из покрајине Шенси, током Другог кинеско-јапанског рата.[1] Постоје спорови око ауторства песме, али је традиционално приписана Ли Јоујуену (кин: 李有源), кинеском земљораднику.[1]
Песма је искоришћена као наслов истоимене филмске опере, снимљене у част петнаестогодишњице оснивања Народне Републике Кине 1964. године.[2]
Током Културне револуције песма фактички добија статус државне химне, и започиње се са њеним емитовањем на радију и телевизији.[3] Често је извођена на јавним местима путем разгласа, а Кинески национални радио је њоме започињао свој јутарњи програм.[1]
Први кинески сателит, лансиран 24. априла 1970. Донг Фанг Хонг I (кин: 东方红一号), у преводу "Исток је црвен", је након успешног лансирања, из свемира емитовао ову песму назад на Земљу.[4]
Данашњи статус
[уреди | уреди извор]Песма "Исток је црвен", је након краја Културне револуције изгубила свој некадашњи статус, међутим и даље је остала популарна у кинеској култури. Према анкети спроведеној 2009. "Исток је црвен" је била најпопуларнија патриотска песма у Кини.[5]
Током прославе стогодишњице Комунистичке партије Кине 2021. године, најављен је гала концерт у Пекингу, где је у репертоар укључено и извођење ове песме.[6]
Текст песме
[уреди | уреди извор]Упрошћено кинеско писмо | Традиционално кинеско писмо | Пинјин | Превод на српски језик |
---|---|---|---|
东方红,太阳升, |
東方紅,太陽升。 |
Dōngfāng hóng, tàiyáng shēng, |
Исток је црвен, сунце излази. |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „The East is Red National Day of the People’s Republic of China, Hong Kong and Macao”. Interlude (на језику: енглески). 2015-09-30. Архивирано из оригинала 23. 9. 2020. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Morning Sun | The East is Red”. www.morningsun.org. Архивирано из оригинала 15. 7. 2020. г. Приступљено 2021-02-03.
- ^ Domes, Jürgen (1985). Peng Te-huai : the man and the image. Stanford: Stanford University Press. стр. 71. ISBN 978-0804713030.
- ^ „Morning Sun | The East is Red”. www.morningsun.org. Архивирано из оригинала 3. 2. 2021. г. Приступљено 2021-02-03.
- ^ „East is Red is the siren song of China's new generation”. The Telegraph (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 12. 2020. г. Приступљено 2021-02-03.
- ^ 李雯蕊. „Classic gala to be staged to mark Party centenary”. www.chinadaily.com.cn. Архивирано из оригинала 11. 12. 2020. г. Приступљено 2021-02-03.