Канатларци
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Прилеп |
Становништво | |
— 2002. | 972 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 12′ 37″ С; 21° 30′ 12″ И / 41.2103° С; 21.5033° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 620 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 7514 |
Позивни број | (+389) 48 |
Регистарска ознака | PP |
Канатларци (мкд. Канатларци) су насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Канатларци припадају општини Прилеп.
Село се налази у саставу Општине Прилеп (до 2004. се налазило у општини Тополчани). Близу села пролази пут Прилеп - Битољ.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Канатларци су смештени у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Прилепа, насеље је удаљено 23 km јужно.
Канатларци се налазе у средишњем делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Село је смештено у средишњем делу поља, а најближа планина је Селечка планина, 10 km источно. надморска висина насеља је приближно 620 метара.
Клима у насељу је континентална.
Историја
[уреди | уреди извор]Среће се у архивским документима у 17. веку (између 1650-1750) као "Канатлар". Помиње се оно међутим и раније. Тако се 1633. године, спахија Турчин, Хусеин-бег жалио не непослушне кметове тог села.[1]
Стари назив места је "Врановци".
Ту је 1877. године било од стране Бугара забележено 17 "бугарских" домова.
У Канатларцу се налазила једна бекташка текија, две очуване и једна порушена џамија.
У место је крајем лета 1923. године дошао за учитеља Банаћанин, Жарко Зрењанин. Примио га је управитељ школе Андон Алексоски, социјалист из Прилепа. Зрењанин је у Канатларцима основао драмску секцију и певачку и играчку групу. Провео је три године радећи у том "турском селу".
Становништво
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 2002. године Канатларци су имали 972 становника.
Претежно становништво у насељу су Турци (81%), а мањине су етнички Македонци (11%) и Бошњаци (7%). До почетка 20. века огромну већину у насељу чинили су Турци.
Већинска вероисповест у насељу је ислам, а мањинска православље.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Istorija makedonskog naroda: Od praistorije do kraja XVIII veka", Skoplje 1970. godine