Киро Хаџивасилев
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| киро хаџивасилев | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 1921. | ||||
| Место рођења | Кавадарци,  Краљевина СХС | ||||
| Датум смрти | 2000. | ||||
| Место смрти | Охрид, Македонија | ||||
| Професија | друштвено-политички радник | ||||
| Деловање | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | ||||
| Одликовања |
| ||||
Киро Хаџивасилев (Кавадарци, 1921 – Охрид, 2000), публициста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославијеи СР Македоније.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1921. године у Кавадарцима. Завршио је Институт друштвених наука у Београду.
НОБ-у се прикључио 1943. године. Током НОБ-а, био је борац Друге македонске ударне бригаде. Године 1944. у селу Горно Врановци постао је члан уређивачке редакције „Нове Македоније“.
После рата, био је министар за образовање у влади СР Македоније, председник Савета за политички систем, потпредседник Савезне скупштине СФРЈ, начелник у Министарству за иностране послове, генерални конзул СФРЈ у Истанбулу, члан Председништва Централног комитета СКЈ и остало.
Умро је 2000. године у Охриду.
Објавио је више научних студија, а од монографија, најзначајније су „Социјализам и национално питање“, те „Судбина социјализма“.
Носилац је више југословенских одликовања.
Литература
[уреди | уреди извор]- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
- Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.
