КонгресиСавеза комуниста Југославије (до 1952. Комунистичка партија Југославије) били су највиши органи ове политичке организације, који су се одржавали на одређени временски период. Представљали су званичне скупове на којима су се састајали делегати републичких и покрајинских партијских организација и одлучивали о политици и програму Савеза комуниста. Делегати Конгреса бирали су чланове Централног комитета (до 1926. Централно партијско веће), који су потом бирали свој извршни орган — Председништво ЦК СКЈ (раније 1952—1966: Извршни комитет, 1926—1952: Политбиро и 1919—1926: Извршни одбор). Поред конгреса Савеза комуниста Југославије, одржавани су и конгреси републичких организација Савеза комунуста.
У току постојања КПЈ/СКЈ од 1919. до 1990. одржано је 14 конгреса (13 редовних и 1 ванредни). У периоду пре Другог светског рата и доласка КПЈ на власт одржана су четири конгреса — током легалног рада партије 1919. и 1920. одржани су Први и Други, док након њене забране, у периоду илегалног партијског рада 1921—1941. у иностранству одржани Трећи и Четврти конгрес. Током илегалног периода, због немогућности сазивања Конгреса, одржаване су земаљске конфернеције које су имале значај конгреса. Прва и Друга конференција оджране су у Бечу, Трећа у Београду, Четврта у Љубљани, а Пета која је била најбројнија у Загребу, октобра 1940. године. Након доласка на власт, Конгреси КПЈ/СКЈ одржавани су најпре у размаку од шест (1948—1952—1958—1964), потом пет (1964—1969—1974) и на крају четири године (1974—1978—1982—1986—1990).
У прво време Конгрес СКЈ одржаван је у различито време од конгреса републичких организација Савеза комуниста, а након 1969. републички конгреси и покрајинске конференције одржавале су се као увертира савезном партијском конгресу.
Последњи Четрнаести конгрес СКЈ, одржан је јануара 1990. био је једини ванредни конгрес. На њему је због сукоба око виђења даље улоге Савеза комуниста Југославије дошло до његовог распада. Након распада СКЈ његове републичке организације наставиле су самостално деловање и након политичке реформе промениле имена (види Политичке партије настале распадом СКЈ).