Корисник:NIKOLINA12345CEN.../песак

Копаоничка чуваркућа

Копаоничка чуваркућа (лат. Sempervivum kopaonikensis ) код нас расте на Копаонику^[1]. Може се наћи у источној Азији, северној Африци и у Европи. У Србији има статус заштићене врсте. На територији Националног парка Копаоник расте на јако малом простору од неколико хектара, она је стеноендемична врста која не расте више нигде на свету^[2].

Она је вишгодишња биљка сa дебелим длакавим листовима ^[3] сукулента зелено сивкасте боје. У њима складишти много воде.^[4] Углавном расте по стенама, зидовима^[5] и крововима кућа. Њени цветови су у облику ,, звезде". Могу да нарасту 30 цм до 60 цм бледожути или жуто зелеnкасти^[6]. Због свега наведеног помало личи на купус, други назив зечији купус. Размножава се опрашивањем. Вегетативно се размножава раздвајањем розети. Слично као и наша обична чуваркућа. Копаоничка чуваркућа врло је отпорна биљка и живи заувек, ако увене иза себе остави семе из ког касније израсте нова биљка.

Лековита својства, њен сок може да се користи као лек за бол у уху, уз комбинацију са медом лек за цисту, чај као диуретик, лек за кожне тегобе, може излечити курије око.

Укупни у свету постоји око 50 врста.

Станиште Национални парк Копаоник

Због својих природних вредности 1981. године Копаоник је проглашен за Национални парк. Копаоник је највећи масив у Србији. Под заштитом је 698 хектара издвојених у:11 резервата природе и 26 природних споменика,12 геоморфолошких, 6 геолошких,8 хидролошких и 15 објеката сврстаних у непокретна културна добра.^[7]Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине. На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.,

Биљни свет Копаоника

Копаоник је место на коме се могу наћи примери ендемске флоре као што су: копаоничка чуваркућа, љубичица, панчићева поточарка, рунолист. Шумска заједница:балканска буква, јеле, смрча, планински јавор, бор. На Копаонику је заштићено више од 30 врста биљака. Високопланинска флора Копаоника заступљена је са 825 биљних врста и подврста сврстаних у 292 рода и 80 фамилија, што представља 1/5 укупне флоре Србије. Највиши шумски појас изнад 1500 мнв покривају густе смрчеве шуме док се на већим надморским висинама (1750-1900) смрчеве шуме проређују и прелазе у заједнице ниских жбунова где преовлађују планинска клека и боровница. Ледено доба је, у односу на остале делове Европе, на нашим планинама незнатно уништило флору о чему сведочи и бројна реликтна флора тј. биљке које су остаци некадашње древне флоре. Реликтна флора указуја на аутохтоност флоре и вегетације Копаоника. Биљке реликти Копаоника су: Leontopodium alpinum, Vaccinium uliginosum, Eriophorum latifolium, Taxus bacata, Acer heldreichii, Ostya carpinifolia, Trolius europaeus и др.^[7]

Животињски свет Копаоника

Неке од заштићених животињских врста су сури орао, сиви соко, шумска сова, дивља мачка и живородни гуштер.^[8]Фауну сисара Копаоника чини 40 врста: 9 врста бубоједа (Insectivora), 5 врста слепих мишева-љиљакChiropteаra), 1 врста паглодара (Lagomorpha), 14 врста глодара (Rodentia), 9 врста месождера (Carnivora) и две врсте папкара (Artiodactyla).

Све ове врсте су аутохтоне и насељавају подручје Копоника од давнина, уз изузетак америчке ондатре која је уз посредну помоћ човека, продрла пре 40 година уз долину Ибра и водотоке североисточног подгорја Копаоника.Воде НП ,, Копаоник“ припадају салмонидном, пастрмском региону и одликују се само рибљим насељима аутохтоне врсте поточне пастрмке ( Salmo truta L.). Поточна пастрмка представља семимиграторну (са израженим слатководним миграцијама у току исхране, а посебно у периоду мреста), реофилну врсти ( насељава хладне и брзе водотоке, богате кисеоником, чије је дно прекривено камењем и крупнијим шљунком). Поточна пастрмка се у складу са Законом о заштити природе, налази на листи „ заштићених дивљих врста“, а њена заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација уређују се и прописима из области рибарства.

Клима

Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина је већи од 1000 mm годишње.

Мерна станица	Јан.	Феб.	Март	Апр.	Мај	Јун	Јул	Авг.	Сеп.	Окт.	Нов.	Дец.	Год.
Просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику¹
Могуће просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику
Копаоник	291	295	370	403	456	560	466	432	375	342	291	280	4461
Стварно просечно месечно и годишње осунчавање на Копаонику
Копаоник	82	92	118	141	161	170	242	241	195	137	90	73	1741
Приштина	73	102	140	189	224	261	311	299	230	172	94	67	2162
Краљево	63	87	129	176	205	230	273	267	207	154	86	54	1929
Београд	68	88	138	184	224	256	292	274	220	174	87	55	2060
¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења.

Мерна станица	Нмв.	Јан.	Феб.	Март	Јул	Авг.	Нов.	Дец.	Год.	Кол.	Зима	Лето
Температурна кретања на Копаонику¹
Равни Копаоник	1710	-6.0	-5.2	-2.7	11.6	11.9	-0.1	-3.8	2.9	17.9	-5.0	11.0
Панчићев врх	2017	-7.4	-6.9	-5.1	10.1	10.2	-0.6	-3.6	1.7	17.6	-6.0	9.6
Приштина	573	-1.2	1.1	5.1	19.6	19.5	4.7	0.4	9.8	20.8	0.1	18.9
Краљево	219	-0.2	2.3	6.6	20.8	20.4	5.8	1.5	11.1	21.0	1.2	20.1
Београд	132	0.6	2.4	7.0	22.1	21.8	6.9	2.7	12.0	21.5	1.9	21.4
¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења.

Мерна станица	Нмв.	Почетак	Крај	Трајање
Трајање снежног покривача на Копаонику¹
Лешак		12. децембар	5. март	84 дана
Јошаничка Бања	555	11. децембар	19. март	99 дана
Куршумлија	383	8. децембар	17. март	100 дана
Подујево	620	12. децембар	26. март	105 дана
Равни Копаоник	1710	13. октобар	12. мај	212 дана
¹Подаци су добијени од републичког хидрометеоролошког завода Србије, а подаци за веће градове око Копаоника и Београд су изнете ради поређења.

Занимљивости

Чуваркућа иначе на латинском значи живети дуго и вечни јер је она скоро неуништива биљка . Грци и Римљани су садили чуваркуће око других биљака да их неби напале гусеница или неке друге штетне животиње. Она цвета у октобру и новембру . Тада се скупљају њени листови за чајеве или било какве лековите напитке. Верује се да ко редовно пије чај од ове биљке да ће зивети дуго,неки чак и кажу вечно.

Референце

^ Национални парк Копаоник (на језику: српски), 2021-12-08, Приступљено 2021-12-20
^ „Почетна”. Национални парк Копаоник (на језику: српски). Приступљено 2021-12-20.
^ volimo, Srbiju. „Srbiju volimo - Kopaonička čuvarkuća, neobična biljka sa srebrne planine”. Srbiju volimo (на језику: српски). Приступљено 2021-12-08.
^ „Čuvarkuća - sadnja, gajenje, presađivanje | Baštovanka”. www.bastovanka.com. Приступљено 2021-12-10.
^ „Latinski jezik za medicinske škole: ČUVARKUĆA - Sempervivum tectorum”. Latinski jezik za medicinske škole. петак, 23. март 2018. Приступљено 2021-12-08. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Приступљено 2021-12-20.
^ ^а ^б Копаоник, Национални парк. „Биљни свет”. Национални парк Копаоник (на језику: српски). Приступљено 2022-03-23.
^ Национални парк Копаоник (на језику: српски), 2021-12-08, Приступљено 2021-12-23

[1] Национални парк Копаоник (на језику: српски), 2021-12-08, Приступљено 2021-12-20

[2] „Почетна”. Национални парк Копаоник (на језику: српски). Приступљено 2021-12-20.

[3] volimo, Srbiju. „Srbiju volimo - Kopaonička čuvarkuća, neobična biljka sa srebrne planine”. Srbiju volimo (на језику: српски). Приступљено 2021-12-08.

[4] „Čuvarkuća - sadnja, gajenje, presađivanje | Baštovanka”. www.bastovanka.com. Приступљено 2021-12-10.

[5] „Latinski jezik za medicinske škole: ČUVARKUĆA - Sempervivum tectorum”. Latinski jezik za medicinske škole. петак, 23. март 2018. Приступљено 2021-12-08. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[6] „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Приступљено 2021-12-20.

[:0-7] а ^б Копаоник, Национални парк. „Биљни свет”. Национални парк Копаоник (на језику: српски). Приступљено 2022-03-23.

[8] Национални парк Копаоник (на језику: српски), 2021-12-08, Приступљено 2021-12-23

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]