Пређи на садржај

Краљевски лосос

С Википедије, слободне енциклопедије

Краљевски лосос
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Salmoniformes
Породица: Salmonidae
Род: Oncorhynchus
Врста:
O. tshawytscha
Биномно име
Oncorhynchus tshawytscha
(Јохан Валбум, 1792)

Краљевски лосос (Oncorhynchus tshawytscha) највећа је врста од свих пафицичких лососа, а припада породици Oncorhynchus. Уобичајено име Чинук, односи се на истоимени, рибарски народ са северне обале ушћа Колумбије и пацифичке обале на југозападу Вашингтонa. Такође, ова врста се још назива и пролећни лосос. Научно име ове врсте засновано је по руском уобичајеном имену Чавича (рус. Чавыча). Ова врста анадромна је у северном делу Тихог океана и речним системима западних вода Северне Америке, на потезу од Калифорније до Аљаске, као и од северних вода Јапана до североистока Сибира.

Такође, ова врста настањује и друге делове света, укључући воде Новог Зеланда, Велика језера Северне Америке и Патагоније. Краљевски лосос изузетно је цењена риба, као и њено месо због свог храњивог нутритивног садржаја који укључује високе нивое важних омега-3 масних киселина. У неким деловима света ова врста је угрожена, али ипак краљевски лосос се не налази на Црвеној листи IUCN.[1]

Према Националној океанској и атмосферској администрацији популације краљевског лососа дуж обале Калифорније опадају због прекомерног риболова, губитка станишта и изградње хидроелектрана.[2]

Дистрибуција

[уреди | уреди извор]
Краљевски лосос током повратка у језеро.

У прошлости, краљевски лосос био је распрострањен у водама Северне Америке, од реке Вентуре у Калифорнији на југу до Аљаске на северу. Међутим, данас се популација ове врсте смањила у овим водама за 40%.[1] У неким регијама направљене су бране, па ова врста нема могућност да мигрира. У одређеним областима попут калифорнијске делте реке Сакраменто и Сан Јоакин, откривено је да младих примерака ове врсте има мање од 1%.[3][4]

У западном делу Тихог океана, ова врста настањује подручја од северних вода Јапана (Хокаидо) до Северна леденог океана, Источносибирског мора и реке Пљавам на северу.[5]

Краљевски лосос је стално присутан само на Камчатки, а стручњаци истичу да фали информацијама о њиховој распрострањености.[6] Такође, ова врста је пописана у сливу реке Анадир и водама Чукотског полуострва, као и деловима северне Магаданске области у близини залива Шелихов и Пенжина, где се ретко задржавају и слабо су проучаване.[7]

Године 1967. Мичигенска агенција за природне ресурсе пустила је у језерима Мичиген и Хјурон више примерака краљевског лососа, како би смањила популацију Alosa pseudoharengus, такозване „смрдљиве рибе” из Атлантског океана. Шездесетих година 20. века Alosa pseudoharengus чинила је 90% биоте у овим језерима, а након пуштања краљевског лососа, њен проценат у овим језерима се смањио. Након тога, краљевски лосос је пуштен и у Велика језера.[8] Врста се такође етаблирала у водама Патагоније и Јужне Америке где су пуштени како би одржавали биланс у водама. Ова врста пронађена је како се мрести у водостајима реке Рио Санта Круз у Аргентини, а одакле је дошла из океана, 1000 километара даље. Напори да се ова риба уведе и у воде око Новог Зеланда крајем 19. века били су неуспешни.[4] Након тога, почетком 20. века покушај увођења краљевског лососа у воде Новог Зеланда био је успешан и они су доспели у мрестилиштама река Отаго, Рангитата, Опихи, Асхбуртон, Ваимаракири и Хурунуи.[9] Сматра се да је успех увођења ове врсте у коришћену њихових јајашца из јесење популације краљевског лососа, за разлику од првог покушаја, када је покушано са јајима пролећне популације.[10] Иако су многи лососи пуштани у воде Новог Зеланда, у њима се задржао само краљевски лосос.[3]

Опис и животни циклус

[уреди | уреди извор]
Крупан примерак краљевског лососа у водама Калифорније.

Краљевски лосос је плаво-зелене, црвене или љубичасте боје на задњем делу тела и на врху главе, са сребрнастим странама и белим дорзалним површинама.[4][11] На репу и горњој половини тела има црне тачке. Одрасли примерци ове врсте могу бити од 61 до 91 цм, а неки достигну дужину и од 150 цм.[3] Просечна тежина краљевског лососа је од 4,5 до 22,7 килограма, а неки примерци нарасту чак и до 59 кг. У реци Кенаи на Аљасци, одрасли краљевски лососи су просечне тежине од 16,8 кг. Тренутни светски рекорд у тежини ове врсте је 44,11 кг и постигнут је 11. маја 1985. године уловом из реке Кенаи. Светски рекорд комерцијалног улова износи 57 кг, а примерак је уловљен близу Риверс Инлета у Британској Колумбији током касних седамдесетих година 20. века.[12]

Краљевски лосос може провести од једне до осам година у океану, а просечно од три до четири пре него што се врати у матичну реку и мрести. Ова врста подвргава радикалним морфолошким променама док се примера за мрест. У том периоду, краљевски лосос губи сребрнасто плаву боју коју су имали као океанске рибе, а њихова боја потамни, понекад уз радикалну промену нијансе.[13] Лососи су сексуално диморфни, а мужјаци имају јаче зубе. Студије су показале да већи и доминантнији мужјаци имају репродуктивну вредност, јер су женке краљевског лососа често агресивније према мањим мужјацима. Ова врста настањује дубље воде него други лососи и може се наћи у мрестним местима од септембра до децембра.[14][15]

Женка краљевског лососа може да одложи своја јаја у четири до пет џепова за мрешћење. Након полагања јаја, женке их чувају до 25 дана пре него што угину, док мужјаци траже друге парове.[4] Јаја се излежу за 90 до 150 дана од таложења у зависности од темепратуре воде. Млади примерци обично бораве у слаткој води од 12 до 18 месеци, пре него што се упуте низводно до ушћа река, где остају неколико месеци.[16][17] Неки краљевски лососи враћају се у слатководне реке након годину или две раније од других врста лососа.[18]

Река Јукон има најдужи пут миграције до слатке воде, а лососи пређу преко 3000 км да би стигли до тамо.[4] Пошто се краљевски лосос ослања на резерве масти приликом уласка у слатку воду, ова риба је доста цењена због омега-3 масних киселина, које су добре за људско срце. Међутим, висока цена улова и транспорта из ових руралних подручја света подиже његову цену. Краљевски лососи улазе у воде до 640 м надморске висине и пређу у просеку 1400 км како би се мрестили. Ова врста храни се инсектима, водоземцима и раковима, а неретко већи примерци једу млађе из своје врсте.[19] Млади примерци лососа се у кратким периодима хране у речним коритима док не постану довољно јаки да отпливају у океан и хране се обилније.[20]

Женке ове врсте деле се на океанске и поточне.[21] Океанске женке прелазе у слану воду након прве године живота, док поточни проводе једну годину у слаткој води пре него што мигрирају у океан.[22][23] Након неколико година боравка у океану, одрасли лосос који је довољно велики да побегне и избори се са предаторима, враћа се у своје речне токове како би се парио. Северне популације краљевског лососа обично дуже живих од других.[24] Лососу је потребно одговарајуће станиште за мрест.[25] Чиста, хладна, свежа вода без седимента, неопходна је за развој јаја. Краљевски лосос користи веће седименте за мрест од пацифичких лососа.[26]

Обална вегетација и биљно растиње помажу младим лососима пружајући им храну и хлад како би се одржала температура воде. Такође, ова врста је доста осетљива на загађене воде океана, где проводи време углавном у чистом и продуктивном окружењу.[27] Краљевски лососи се након одласка у океан физиолошки мењају, како би се прилагодили сланој води. Одраслим примерцима ове врсте потребно је богато и отворено океанско станиште, како би стекли снагу потребну за путовања уназад и размножавање пре него што угину.[26][20]

Женка краљевског лососа
Океански краљевски лосос.
Слатководна јединка краљевског лососа има више закривљене чељусти и другачију боју од океанског краљевског лососа.

Дејвид Монтомери у својој књизи Краљ рибе истакао је да су резерве рибе у мору важне за обнављање река које су погодиле природне катастрофе, па је стога од виталног значаја за рибе да могу лако да дођу до океана, без да им сметају бране и да тако здраве могу да се врате назад у реке.[15]

Станишта лососа морају бити чиста и оксигенизована.[14][15] Један од знакова високе продуктивности и стопе раста у океанима код лососа је повећан ниво алги.[28] Повећани нивои алги доводе до већег нивоа угљен диоксида у води, који се преноси у живе организме, негујући биљке и мале организме, које лосос једе. Алге могу филтрирати високе нивое токсина у водама, стога је од велике важности да се алге и друга средства филтрирања воде не уништавају у океанима, јер доприносе добробити прехрамбеног ланца.[29]

Када су неке популације угрожене, потребне су мере предострожности за спречавање прекомерног риболова и уништавања станишта, укључујући одговарајуће управљање пројектима хидроелектрана и наводњавања.[14]

Ако премало рибе остане због риболова и управљања земљом, лосос има веће потешкоће у репродукцији. Када је један од ових фактора угрожен, погођене залихе могу опадати.[4] У једном чланку Сијетл Тајмса истакнуто је да је пафицички лосос нестао са 40% свог историјског станишта у водама Аљаске и закучује се да је неопходно да људи схвате потребе за лососом и покушају да не доприносе деструктивним праксама које наносе штету овој риби. На северозападу Пацифика летње групације лососа биле су уобичајене пре него што је дошло до повећање риболова и изградње брана.[30]

Рибарска индустрија

[уреди | уреди извор]
Уловљени примерци краљевског лососа у хиљадама тона по Организацији за храну и пољопривреду, 1950—2010[4]

Укупни лов на краљевског лососа у 2010. години био је око 1,4 милиона јединки што је око 7.000 тона; 1,1 милион риба уловљено је у Сједињеним Државама, а остале су уловили бродови Канаде и Русије. Удео улова краљевског лососа у укупном комерцијалном лову пацифичког лососа био је мањи од 1% по тежини, а само око 0,3% од броја риба.[31][26] Тренд је смањен у количинама од пре деведесетих година 20. века, када је улов био око 25.000 тона. Глобална производња је међутим, остала на стабилном нивоу због повећане аквакултуре.[26]

Највећи светски произвођач и добављач краљевског лососа је Нови Зеланд. На тржишту се ова риба зове „краљ лососа”, 2009. године са Новог Зеланда је извезено 5,088 тона лососа, у износу од 61 милион долара зараде од извоза. За сезону која је завршила марта 2011. године, овај износ је порастао на 85 милиона новозеландских долара.

На Нови Зеланд отпада око половине светске производње краљевског лососа, а око половине новозеландске производње се извози. Јапан је највеће извозно тржиште Новог Зеланда, а залихе се испоручују и у остале земље Тихог океана, укључујући Аустралију.

Узгој врста на Новом Зеланду започео је седамдесетих година 20. века када су првобитно постављена мрестилишта како би се ојачале и подржале залихе рибе с првим комерцијалним операцијама започетим 1976. године. Након неког противљења њиховом оснивању од стране друштвених група, прво мрестилиште је основано 1983. године у заливу Биг Глори на острву Стјуарт од стране компаније Бритиш Петролеум НЗ Лтд.


Данас се лососи узгајају у копненим мрестилиштима (од којих их неколико постоји) и пребацују у морске кавезе или слатководна подручја, где се даље узгајају до величине од 3–4 килограма. Јаја се ручно одстрањују од полно зрелог лососа и инкубирају под условима који реплицирају потоке и реке у којима би се лосос кретао природним путем. Млади примерци краљевског лососа се обично узгајају до шест месеци старости, пре него што се пребацују у морске кавезе. Тежина ових примерака је нешто мање од 1 кг по м³ у узгајалиштима. Лосос се храни пелетом хране рибљег брашна специјално формулисаног, а у храни су: 45% протеина, 22% масти и 14% угљених хидрата, плус пепео и вода и не садрже стероиде или друге појачиваче раста.

Прописи и програми праћења омогућавају да се лосос узгаја на одржив начин.[32][33] Процес планирања и одобравања нових базена лососа на Новом Зеланду узима у обзир потенцијалне утицаје тих вештачких подручја на животну средину, њене утицаје на риболовне активности и све могуће културне и друштвене ефекте.

Чиле је једина земља изузев Новог Зеланда која тренутно производи значајне количине узгајаног краљевског лососа. Сједињене Државе нису узгајале краљевског лососа за комерцијалну употребу од 1994. године. У Канади је већина комерцијалне производње лососа престала до 2009. године.[34][35]

Девет популација краљевског лососа наведено је према америчком Закону о угроженим врстама као угрожено. Рибарство у САД и Канади је ограничено због малих популација ове врсте.[36]

У априлу 2008. године комерцијални риболов у Орегону и Калифорнији био је обустављен због мале популације краљевског лососа. За пад ове врсте у реци Сакраменто, која је била једна од највећих река са овом популацијом јужно од Колумбије, криви се малобројна популација.[36] У априлу 2009. године Калифорнија је поново отказала сезону лова на ову врсту.

Краљевски лососи током пролећног окупљања у водама округа Бјут у Калифорнији.

Циљ Савета за управљање риболовом Тихог океана за ток реке Сакраменто је укупни број излива (рибе које се враћају у слатководне морске површине и мрестилишта) од 122.000–180.000 риба.[37] Научници са универзитета и савезних, државних и племенских агенција закључили су да је род краљевског лососа из 2004. и 2005. године оштећен лошим океанским условима у 2005. и 2006. години, поред "дугорочне и сталне деградације слатководне и естуаринске средине".[38] Такви услови су укључивали слабу прехрану, повећану температуру океана и ниску густину хране.[39]

У Орегону се пролећно узгајање краљевског лососа за 2010. годину прогнозирало да ће се повећати за до 150% у односу на популацију из 2009. године, нарастајући са 200.000 на преко 500.000 јединки, што је учинило ово највећим повећањем у историји узгајања ове врсте.[40] Ниже температуре у 2008. години у северним водама Тихог океана донеле су више планктона, који је уз веће одливе воде из реке Колумбија, нахранио препородну популацију. Ипак краљевски лосос се није опоравио у другим областима које настањује.[2]

У априлу 2016. године, Национална служба за рибљи свет у Калифорнији, пустила је 12 милиона младих јединки краљевског лососа у дивљину, при чему је много лососа означено да би их се могло надгледати. Ослобађање је извршено у нади да ће помоћи обнављању популације лососа у водотоку Крик.[41][42]

Краљевски лосос је духовно и кулулорошки цењен међу неким аутохотним народима. Многи од њих славе пролеће због виђења првих лососа. Краљевски лосос доста је економски важан за многе племенске заједнице. Краљевског лососа описивали су и јели припадници експедиције Луиса и Кларка. амерички истраживач Мериведер Луис у својим мемоарима написао је да је краљевски лосос свеж и да никада није јео укуснију рибу. Луис и Кларк знали су за пацифичког лососа, али га никада нису видели. Западни свет је знао за пацифичког лососа још од краја 18. века. Поморски трговци крзном и истраживачи попут Џорџа Ванкувера често су краљевског лососа набављали трговином са староседеоцима на северозападној обали. Луис и Кларк су се први пут сусрели са краљевским лососом 13. августа 1805. године у близни планинског прелаза Лемхај.[43] Због своје величине и квалитета меса, ова риба је названа „краљевски лосос”.[44]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Cameron, Mindy (18. 8. 2002). „Salmon Return; A Public Conversation About the Future of a Northwest Icon”. The Seattle Times. Seattle, Washington. 
  2. ^ а б „National Oceanic and Atmospheric Administration. North Central California Coast Recovery Domain.” (PDF). westcoast.fisheries.noaa.gov. National Marine Fisheries Service Southwest Region. 10. 5. 2023. Приступљено 9. 5. 2016. 
  3. ^ а б в Augerot, Xanthippe; Foley, Dana Nadel (2005). Atlas of Pacific salmon: the first map-based status assessment of salmon in the North Pacific. University of California Press. стр. 80—83. ISBN 978-0-520-24504-4. 
  4. ^ а б в г д ђ е „Fisheries and Aquaculture Department Statistics”. Food and Agriculture Organization of the United Nations. Архивирано из оригинала 07. 11. 2012. г. Приступљено 15. 9. 2012.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „faostat” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ^ „CHINOOK SALMON HOLD TINY ARCHIVES WITH THEIR ENTIRE LIFE HISTORY”. wallstreetotc.com. 18. 5. 2015. Архивирано из оригинала 20. 05. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  6. ^ „CHINOOK SALMON FACTSBlue Face Baby”. Pacific States Marine Fisheries Commission. 5. 3. 2010. Приступљено 5. 3. 2010. „1996-12-16” 
  7. ^ West-Eberhard, M.J. (2003). Developmental Plasticity and Evolution. Oxford University Press. 
  8. ^ Baxter, Randall (мај 1991). Chinook Salmon Spawning Behavior : Evidence for Size-dependent Male Spawning Success and Female Mate Choice (PDF). Humboldt State University. стр. iii. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 01. 2022. г. Приступљено 8. 5. 2016. 
  9. ^ „Chinook | Yukon River Panel”. 
  10. ^ Annual Statistics 2010: Commercial salmon catch by species and country North Pacific Anadromous Fish Commission Statistical Yearbook. Retrieved 2015 March 16. The statistics do not include fish taken in Russian waters by non-Russian fleet.
  11. ^ Scott and Crossman. 1985. Freshwater Fishes of Canada. Fisheries Research Board of Canada. page 175. ISBN 0-660-10239-0
  12. ^ Demetras, Nicholas (3. 2. 2016). „Development of underwater recorders to quantify predation of juvenile Chinook salmon (Oncorhynchus tshawytscha) in a river environment” (PDF). Fishery Bulletin. 114 (2): 179—185. doi:10.7755/fb.114.2.5. Приступљено 8. 5. 2016. 
  13. ^ Klinger, Terrie. Lecture. 15 April 2005. What Defines the Pacific Northwest Marine Realm Ecologically and Geographically? University of Washington; Seattle, WA.
  14. ^ а б в „Aquaculture New Zealand Industry Overview”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2011. г. Приступљено 20. 9. 2011. 
  15. ^ а б в „AQUACULTURE.GOVT.NZ/Industry development”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2013. г. Приступљено 26. 9. 2011. 
  16. ^ Один из населённых пунктов Аляски, Кинг-Салмон, назван в честь этой рыбы.
  17. ^ WWF - 7 мест, где от рыбы осталось только одно название Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јул 2017) // Сайт WWF, 27 июня 2017 года
  18. ^ Burger, C. V., Wilmot, R. L., & Wangaard, D. B. Comparison of spawning areas and times for two runs of chinook salmon (Oncorhynchus tshawytscha) in the Kenai River, Alaska. 1985. . Canadian Journal of Fisheries and Aquatic Sciences, 42(4), 693-700.
  19. ^ Statistics Canada. „'Aquaculture Activity in Canada'”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2012. г. Приступљено 14. 10. 2012. 
  20. ^ а б „The NZ Salmon Farmer's Association Inc.”. The association of the New Zealand Salmon farming industry. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 20. 9. 2011. 
  21. ^ „Salmon: Background”. Pacific Fishery Management Council. Приступљено 5. 3. 2010. 
  22. ^ Anderson. „Millions Of Chinook Salmon Released Into Northern California Waterways.”. CBS. CBS. Приступљено 8. 5. 2016. 
  23. ^ http://www.casalmon.org/salmon-snapshots/population/battle-creek Salmon Snapshots / Battle Creek / 2014 Population
  24. ^ „Chinook Salmon - Protected”. NOAA Fisheries. 31. 5. 2023. Приступљено 14. 9. 2019. 
  25. ^ „Oregon State Fish”. statesymbolsusa.org. 8. 10. 2014. Архивирано из оригинала 01. 04. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  26. ^ а б в г McDowell, R.M. (1994) Gamekeepers for the Nation. Chapter 18. Canterbury University Press: Christchurch.
  27. ^ NMFS. Listing Endangered or Threatened Species; 90-Day Finding on a Petition To Delist the Snake River Fall-Run Chinook Salmon Evolutionarily Significant Unit.Federal Register;; v80, (April 22, 2015), 22468-22472.
  28. ^ McDowall, R. M. (1994). The origins of New Zealand's chinook salmon, Oncorhynchus tshawytscha. Marine Fisheries Review, 1/1/1994.
  29. ^ Robert Behnke (6. 7. 2010). Trout and Salmon of North America. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4516-0355-2. Приступљено 14. 1. 2017. 
  30. ^ „Marine saltwater data” (PDF). wdfw.wa.gov. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2017. г. Приступљено 15. 5. 2020. 
  31. ^ „Global Aquaculture Performance Index”. Seafood Ecology Research, University of Victoria, Canada. Архивирано из оригинала 11. 10. 2011. г. Приступљено 20. 9. 2011. 
  32. ^ WWF - О рыбаках и тех рыбах, которых уже не удастся поймать Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2017) // Сайт WWF, 9 июля 2017 года
  33. ^ Каталог позвоночных Камчатки и сопредельных морских акваторий
  34. ^ David Gorn. „What's Killing California's Salmon?”. NPR. 
  35. ^ Blankship, Donna. Salmon Fishing Banned Along U.S. West Coast. National Geographic. http://news.nationalgeographic.com/news/2008/04/080411-AP-disappearin_2.html. April, 2008.
  36. ^ а б Lindley, S. T.; Grimes, C. B.; Mohr, M. S.; Peterson, W.; Stein, J.; Anderson, J. T.; Botsford, L. W.; Bottom, D. L.; Busack, C. A.; Collier, T. K.; Ferguson, J.; Garza, J. C.; Grover, A. M.; Hankin, D. G.; Kope, R. G.; Lawson, P. W.; Low, A.; MacFarlane, R. B.; Moore, K.; Palmer-Zwahlen, M.; Schwing, F. B.; Smith, J.; Tracy, C.; Webb, R.; Wells, B. K.; Williams, T. H. (2009), What caused the Sacramento River fall Chinook stock collapse? (PDF), Pacific Fisheries Management Council, Архивирано из оригинала (PDF) 3. 5. 2019. г., Приступљено 15. 5. 2020 
  37. ^ „Alaska State Fish”. statesymbolsusa.org. 28. 4. 2014. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  38. ^ Elin Woodger; Brandon Toropov (2004). Encyclopedia of the Lewis and Clark Expedition. Infobase Publishing. стр. 138. ISBN 978-0-8160-4781-9. Приступљено 19. 10. 2011. 
  39. ^ Bruce Alden Cox (1987). Native people, native lands: Canadian Indians, Inuit and Métis. McGill-Queen's Press - MQUP. стр. 174. ISBN 978-0-88629-062-7. Приступљено 19. 10. 2011. 
  40. ^ Isserman, Maurice (2005). Across America: the Lewis and Clark expedition. Infobase Publishing. стр. 115, 133, 135. ISBN 978-0-8160-5256-1. Приступљено 19. 10. 2011. 
  41. ^ Spring, Barbara. The Dynamic Great Lakes,(p. 48) ISBN 1-58851-731-4, Independence Books, 2001
  42. ^ Millman, Joel (21. 1. 2010). „Fish Boom Makes Splash in Oregon”. Wall Street Journal. Приступљено 21. 1. 2010. 
  43. ^ Williams, Richard Nicholas (2006). Return to the river: restoring salmon to the Columbia River. Academic Press. стр. 187. ISBN 978-0-12-088414-8. Приступљено 19. 10. 2011. 
  44. ^ Riva Rossi, CM; Pascual, MA; Aedo Marchant, E; Basso, N; Ciancio, JE; Mezga, B; Fernández, DA; Ernst-Elizalde, B (28. 11. 2012). „The invasion of Patagonia by Chinook salmon (Oncorhynchus tshawytscha): inferences from mitochondrial DNA patterns.”. Genetica. Grupo de Estudios de Salmónidos Anádromos (GESA), Centro Nacional Patagónico (CENPAT-CONICET). 140 (10–12): 439—53. PMID 23188114. S2CID 254514804. doi:10.1007/s10709-012-9692-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • „Oncorhynchus tshawytscha”. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 30. 1. 2006. 
  • Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2005). Oncorhynchus tshawytscha” на FishBase-у. [верзија на датум: 10 2005]
  • Christie, Patrick. Lecture. 22 April 2005. Vashon-Maury Islands Case Study: Incompatible Desires? Growth and Maintaining Salmon Populations in Puget Sound. University of Washington; Seattle, WA.
  • Montgomery, David. King of Fish: The Thousand-Year Run of Salmon. Boulder, CO: Westview Press, 2003.
  • Chinook salmon NOAA FishWatch. Retrieved 4 November 2012.
  • Behnke, Robert J. (2002): Trout and Salmon of North America. Free Press, 2002.
  • Sepkoski, Jack (2002): Osteichthyes. In: A compendium of fossil marine animal genera. Bulletin of American Paleontology 364: 560. HTML fulltext Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2011)
  • Stearley, R. F.; Smith, G. R. (1993). „Phylogeny of the Pacific Trouts and Salmons ( Oncorhynchus ) and Genera of the Family Salmonidae”. Transactions of the American Fisheries Society. 122: 1—33. doi:10.1577/1548-8659(1993)122<0001:POTPTA>2.3.CO;2. hdl:2027.42/141723. 
  • Stephenson, S.A. (2005) The distribution of Pacific salmon (Oncorhynchus spp.) in the Canadian western Arctic. http://www.dfo-mpo.gc.ca/Library/321160.pdf
  • Committee on Protection and Management of Pacific Northwest Anadromous Salmonids (1996). Upstream-Salmon and Society in the Pacific NorthwestНеопходна слободна регистрација. Washington, D.C.: National Academies Press. ISBN 0309053250. 
  • Hard, Jeffery (2008). „Evolutionary consequences of fishing and their implications for salmon”. Evol Appl. 1 (2): 388—408. PMC 3352430 Слободан приступ. PMID 25567639. doi:10.1111/j.1752-4571.2008.00020.x. 
  • Fish, M.P. and W.H. Mowbray (1970) Sounds of Western North Atlantic fishes. A reference file of biological underwater sounds The Johns Hopkins Press, Baltimore.
  • Flower, S.S. (1935) Further notes on the duration of life in animals. I. Fishes: as determined by otolith and scale-readings and direct observations on living individuals Proc. Zool. Soc. London 2:265-304.
  • Food and Agriculture Organization (1992). FAO yearbook 1990. Fishery statistics. Catches and landings FAO Fish. Ser. (38). FAO Stat. Ser. 70:(105):647 p.
  • Joensen, J.S. and Å. Vedel Tåning (1970) Marine and freshwater fishes. Zoology of the Faroes LXII - LXIII, 241 p. Reprinted from,
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay. ISBN 1-56098-638-7.  Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada. ISBN 0-913235-70-9. , Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183.
  • Robins, Richard C., Reeve M. Bailey, Carl E. Bond, James R. Brooker, Ernest A. Lachner, et al. 1991 Common and Scientific Names of Fishes from the United States and Canada. ISBN 0-913235-70-9. , Fifth Edition. American Fisheries Society Special Publication, no. 20. American Fisheries Society. Bethesda, Maryland, USA. 183.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Краљевски лосос на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљевски_лосос&oldid=28426720”