Пређи на садржај

Кућанци

Координате: 45° 39′ 16″ С; 18° 08′ 09″ И / 45.654422° С; 18.135905° И / 45.654422; 18.135905
С Википедије, слободне енциклопедије
Кућанци
Православна црква Св. Петра и Павла и споменик палим борцима НОВЈ и жртвама фашизма у центру Кућанаца
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
ОпштинаМагаденовац
Становништво
 — 2011.Пад 513
Географске карактеристике
Координате45° 39′ 16″ С; 18° 08′ 09″ И / 45.654422° С; 18.135905° И / 45.654422; 18.135905
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина93 m
Кућанци на карти Хрватске
Кућанци
Кућанци
Кућанци на карти Хрватске
Кућанци на карти Осјечко-барањске жупаније
Кућанци
Кућанци
Кућанци на карти Осјечко-барањске жупаније
Остали подаци
Поштански број31542 Магаденовац
Позивни број+385 31
Регистарска ознакаNA

Кућанци су насељено место у општини Магаденовац, у Славонији, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Историја

[уреди | уреди извор]

Кућанци су за вријеме Османског царства били српско село, али су његови становници за вријеме аустријско-турског рата (1683–1690) пребјегли у Хрватску, а око 1688. су се вратили у своје село. За вријеме Турака било је у Кућанцима 20 српских кућа, а 1702. било их је свега 16. Њихови су домаћини били: Лаза Милићев син, Петар Илијин син, Грујица Марић, Митар Марковић, Вуковој Станковић, Вукашин Огњановић, Татомир Шугић, Вукоман Јовановић, Михаило Југовић, Радосав Лекић, Вукоман Драговолић, Вукоман Радмановић, Милиша Новковић, Секула Ногић, Вукоман Вујицин син, Марко Савић. Број српских кућа је и даље растао, те их је 1755. било 46.

Кућаници су тада већ имали своју дрвену цркву Св. Георгија, која је троносана 19. септембра 1748. године. Дрвену цркву је 1828. замијенила зидана црква Св. Петра и Павла, у којој је 1888. иконостас израдио Илија Димитријевић. Ова црква минирана је у децембру 1991. године. На комеморативном скупу одржаном 18. новембра 2009. у Кућанцима, поводом смрти патријарха Павла, најављена је обнова ове цркве уз помоћ донација Срба из Хрватске, те претварање цркве у спомен-дом.

У парохију кућаничку спада и село Кравље у које је након 1918. насељено 35 српских породица, Брезовица у којој је 1929. било 13 кућа са 92 становника и Горица са 122 становника.

Током Другог свјетског рата, у Народноослободилачкој борби учествовало је око 450 мјештана села, од чега је њих 129 погинуло као партизани и жртве фашистичког терора. Из Кућанаца су на Папук пошли први партизани и основан је први Народноослободилачки одбор на подручју Котара Доњи Михољац. Дана 12. августа 1944. године, у Шљивошевцима је стрељано 9 српских цивила из Кућанаца као знак одмазде за једног убијеног немачког војника. Кућанце су 18. априла 1945. године ослободили борци 51. војвођанске дивизије ЈА.

Данас се у селу налази споменик жртвама фашизма и палим борцима на Сремском фронту из села.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу бивше велике општине Доњи Михољац.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Кућанци су имали 513 становника.[1]

Национални састав према попису из 2011.‍
Хрвати
  
329 64,1%
Срби
  
168 32,7%
остали
  
16 3,1%
Укупно: 513

Број становника по пописима

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 622 715 840 1.012 1.244 1.332 1.238 1.457 1.233 1.338 1.121 911 783 853 813
  • напомене:

У 1971. део података садржан је у насељу Малиновац.

Национални састав

[уреди | уреди извор]
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 380 (61,09%) 293 (40,97%) 334 (39,76%) 391 (38,63%) 504 (40,51%)
Срби 209 (33,60%) 386 (53,98%) 390 (46,42%) 597 (58,99%) 725 (58,27%)
Југословени 0 25 (3,49%) 105 (12,50%) 15 (1,48%) 0
остали и непознато 33 (5,30%) 11 (1,53%) 11 (1,30%) 9 (0,88%) 15 (1,20%)
Укупно 622 715 840 1.012 1.244

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Кућанци је имало 715 становника, следећег националног састава:

Национални састав према попису из 1991.‍
Срби
  
386 53,98%
Хрвати
  
293 40,97%
Југословени
  
25 3,49%
неопредељени
  
6 0,83%
непознато
  
5 0,69%
укупно: 715

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 17. 3. 2017. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
  • Кашић Душан, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Загреб, 1988.
  • Арбутина Паулина, Јовановић Ненад, Донацијама Срба из Хрватске обновит ће се црква у Кућанцима, Новости, Загреб, 20. новембар 2009.http://www.snv.hr/pdf/518.pdf

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]