Пређи на садржај

Леополд фон Захер-Мазох

С Википедије, слободне енциклопедије
Леополд фон Захер-Мазох
Мазох
Лични подаци
Пуно имеЛеополд фон Захер-Мазох
Датум рођења(1836-01-27)27. јануар 1836.
Место рођењаЛемберг, данас Лавов, Аустријско царство
Датум смрти9. март 1895.(1895-03-09) (59 год.)
Место смртиЛиндхајм, Немачко царство
Књижевни рад
Најважнија делаВенера у крзну

Леополд фон Захер-Мазох (нем. Leopold von Sacher-Masoch; 27. јануар 1836 — 9. март 1895) био је аустријски писац историјских романа и романа са темама из алтернативне сексологије. Писао је под псеудонимом, Шарлот Аранд и Зое фон Роденбах. По њему је назван појам у сексологији — мазохизам.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мазох је рођен у граду по имену Лемберг, данас Лавов, главном граду Краљевине Галиције и Лодомерије, која је у то време била краљевина у саставу Аустријског царства.[1] Почео је да учи немачки језик са 12 година. Студирао је право, историју и математику на Универзитету у Грацу, а после дипломирања вратио се у Лемберг где је постао професор.

Почео је са писањем дела која су везана углавном за аустријску историју. Његове књиге су превођене на украјински, пољски, руски и француски језик. У Галицији његове књиге су веома читане и цењене.

Његово најзначајније дело је Венера у крзну објављено 1870. године.[2] У роману описује сексуалне фантазије и фетише, везано за жене које су доминантне и које носе крзно. Касније, он је те своје фантазије радио са својим љубавницама и супругама.

У Француској је био одликован крстом Легије части за свој допринос књижевности.[2]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Дана 9. децембра 1869, Мазох и његова љубавница баронеса Фани Пистор су потписали уговор по којем ће он бити њен сексуални роб шест месеци, уз услов да баронеса што је чешће могуће носи крзно. Пар је путовао возом по целој Италији, а остају дуже време у Венецији.[3]

Мазохова најфаталнија љубав је била Аурора Румелих,[2] којом се оженио 1873. Након десет година су се развели, да би се потом оженио својом асистенткињом.

У касним педесетим, Мазохово ментално здравље је почело да се погоршава, а последње године живота је провео под надзором неуропсихијатра. Према званичним извештајима, умро је у Линдхајму 9. марта 1895.[4]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • на немачком
  • 1857 Der Aufstand in Gent unter Kaiser Carl V.
  • 1858 Eine galizische Geschichte
  • 1867 Der letzte König der Magyaren
  • 1870-1877 Das Vermächtnis Kains
  • 1870 Die geschiedene Frau
  • 1873-1879 Falscher Hermelin
  • 1874 Die Messalinen
  • 1877-1881 Galizische Geschichten
  • 1878 Judengeschichten
  • 1881 Neue Judengeschichten
  • 1886 Die Seelenfängerin
  • 1886 Ewige Jugend
  • 1886 Polnische Judengeschichten
  • 1890 Die Schlange im Paradies
  • 1893 Bühnenzauber
  • 1907 Grausame Frauen

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The cultural legacy of Sacher-Masoch”. Приступљено 23. 5. 2013. 
  2. ^ а б в „Глас јавности - Венера у крзну: Поетски мазохизам”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2014. 
  3. ^ Schlemowitz, Joel (1999). „About the novel Venus in Furs by Leopold von Sacher-Masoch”. New York: homepage.newschool.edu. Архивирано из оригинала 06. 10. 2010. г. Приступљено 6. 1. 2014. 
  4. ^ Weinberg, Thomas S. Erwin J. Haeberle, ур. SACHER-MASOCH, LEOPOLD RITTER VON. Human Sexuality: An Encyclopedia. Garland Publishing. Архивирано из оригинала 25. 05. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Deleuze, Gilles, "Coldness and Cruelty," in Masochism, New York: Zone Books (1991).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Леополд фон Захер-Мазох на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Леополд_фон_Захер-Мазох&oldid=28678591”