Либерално-демократска партија Русије
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Либерално-демократска партија Русије Либерально-демократическая партия России | |
---|---|
Председник | Леонид Слуцки |
Оснивач | Владимир Жириновски |
Основана | 18. април 1992. |
Претходник | ЛДПСС |
Седиште | Москва Русија |
Број чланова (2019) | 295,018[1] |
Идеологија | ултранационализам[2][3] Друштвени конзервативизам[4] Етатизам[5] десничарски популизам[6] Национални либерализам |
Политичка позиција | Десница[7] до крајња десница[8][9] |
Боје | жута плава |
Слоган | Слобода, Патриотизам, Закон |
Руска дума | 20 / 450
|
Савет Федерације | 5 / 170
|
Гувернери | 2 / 85
|
Регионални парламенти | 236 / 3.928
|
Застава странке | |
Веб-сајт | |
http://www.ldpr.ru/ |
Либерално-демократска партија Русије (рус. Либерально-демократическая партия России; скраћено ЛДПР) је ултранационалистичка партија у Руској Федерацији. Њен оснивач и дугогодишњи председник до своје смрти 2022. године био је Владимир Жириновски.
Странка
[уреди | уреди извор]Либерално-демократска партија Русије је основана 13. децембра 1989. године под именом Либерално-демократска партија Совјетског Савеза и од тада је њен председник Владимир Жириновски.
Иако ЛДПР има назив либералне партије, она према оценама политичких аналитичара нема никакве везе са либерализмом, већ са конзервативизмом и национализмом, а све у жељи стварања Руске Империје.
ЛДПР делује и у Белорусији и Придњестровљу.
У току је процес којим ЛДПР окупља мале националистичке партије и покрете у Русији, те планира да их све обједини у једну уједињену организацију под називом Руска национална странка.
Након смрти Владимира Жириновског за председника странке је именован Леонид Слуцки.[10]
Прокламовани циљеви
[уреди | уреди извор]Циљеви партије су:
- уједињење Русије и осталих околних држава у којима Руси у великом броју живе
- репресивна борба против криминала и корупције
- реформа правосудног система и пооштравање кривичних закона
- право свих Руса на посао и пристојну зараду
- радикална реформа социјалног система
- државни монопол над стратешким ресурсима попут електричне енергије и осталим националним ресурсима Русије
Изборни успеси
[уреди | уреди извор]Председнички
- 1991, председнички избори — 8% (кандидат Владимир Жириновски)
- 1996, председнички избори — 6% (кандидат Владимир Жириновски)
- 2000, председнички избори — 2,7% (кандидат Владимир Жириновски)
- 2004, председнички избори (кандидат Олег Малишкин) — 2%
- 2008, председнички избори — 9,35% (кандидат Владимир Жириновски)
- 2012, председнички избори — 6,2% (кандидат Владимир Жириновски)
Парламентарни
- 1993, избори за Думу — 23%
- 1995, избори за Думу — 11%
- 1999, избори за Думу — 5,98% (коалиција под називом Жириновски блок)
- 2003, избори за Думу — 12%
- 2007, избори за Думу — 8,8%
- 2011, избори за Думу — 12,6%
- 2016, избори за Думу — 13,14%
- 2021, избори за Думу — 7,55%
На покрајинским нивоу у Русији, ЛДПР има подршку и до 30% гласова.
Српска радикална странка
[уреди | уреди извор]Лидер Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски је велики пријатељ са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељем. На позив Шешеља, Жириновски је више пута боравио у Србији деведесетих година.[тражи се извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: руски) Партия — ЛДПР // архивировано 06.03.2019
- ^ „Ultranationalists Move to Slap Fines on Use of Foreign Words” (на језику: енглески). Sputnik. 21. 02. 2013. Архивирано из оригинала 06. 10. 2016. г. Приступљено 23. 02. 2021.
- ^ „Russia’s Trump, Vladimir Zhirinovsky, Wants to Build a Wall, Ban Muslims, and Nuke the White House” (на језику: енглески). Daily Beast. 7. 09. 2016.
- ^ Oates, Sarah (9. 5. 2013). Revolution Stalled: The Political Limits of the Internet in the Post-Soviet Sphere. Oxford University Press USA. ISBN 9780199735952 — преко Google Books.
- ^ Russian Government and Politics[мртва веза].
- ^ Nordsieck, Wolfram (2016). „Russia”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 20. 08. 2018.
- ^ Colton, Timothy J.; Hough, Jerry F. (1. 12. 2010). Growing Pains: Russian Democracy and the Election of 1993. Brookings Institution Press. ISBN 9780815715009. Приступљено 21. 9. 2019.
- ^ Dorell, Oren. „Putin's Russia: These are the candidates in an election some call a charade”. USA Today. Приступљено 21. 09. 2019.
- ^ Stanovaya, Tatyana. „The End of Kremlin's Dominance in the Regions”. The Moscow Times. Приступљено 21. 09. 2019.
- ^ „ЛДПР избрала нового председателя вместо Владимира Жириновского. Им стал Леонид Слуцкий”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2022-05-28.