Личне заменице

Личне заменице су подгрупа заменица која постоји у свим природним језицима.

Личне заменице означавају лица (прво, друго и треће). Оне су једини начин означавања првог и другог лица, а у трећем лицу замењују именице.

Употреба

По начину употребе заменица језици се могу поделити у две групе:

неки језици омогућавају изостављање заменица у служби субјекта (нпр. српски: ја спавам или спавам); ти се језици у енглеском називају pro-drop (pronoun dropping, „изостављање заменица“);
други језици не омогућавају изостављање заменица (нпр. енглески: не може се изоставити I у I am sleeping).

Тек мали број језика у свету не омогућава изостављање заменица, али је занимљиво да их у Европи има доста: сви германски језици и француски.

У српском језичком стандарду

Категорију лица имају личне и присвојне заменице, те глаголи, док се она више не лучи у показним заменицама. Категорија лица може се јавити у једнини и множини.

Битна особина заменица је појављивање скраћених (енклитичких) облика у многим падежима, при чему скраћени облици долазе на друго место у реченици по правилном редоследу речи.

Облици

ј е д н и н а	Н	ја	ти	он	она	оно
	Г	мене, ме	тебе, те	њега, га	ње, је	њега, га
	Д	мени, ми	теби, ти	њему, му	њој, јој	њему, му
	А	мене, ме	тебе, те	њега, га	њу, ју, је	њега, га
	В	-	ти	-	-	-
	И	мном, мноме	тобом	њим, њиме	њом, њоме	њим, њиме
	Л	мени	теби	њему	њој	њему
м н о ж и н а	Н	ми	ви	они	оне	она
	Г	нас	вас	њих, их
	Д	нама, нам	вама, вам	њима, им
	А	нас	вас	њих, их
	В	-	ви	-
	И Л	нама	вама	њима

Правила

Ако говоримо о ненаглашеном облику, обичан облик трећег лица једнине женског рода у акузативу једнине је ју, а не је. Облик ју се може употребљавати и ради избегавања понављања истог слога, на пример:

Видео ју је. (~~Видео је је.~~)
Где ју је ставио? (~~Где је је ставио?~~)

Акузатив једнине личне заменице он може гласити и њ уз предлоге кроз, над, под, пред, уз који добивају покретни самогласник а.

кроза њ, нада њ, пода њ, преда њ, уза њ

Наглашени облици се употребљавају кад су у супротности један према другом, ради истицања или иза неких предлога:

Окривиће тебе, а не мене.
Верујем њему.
Учинио је то без мене.

За разлику од неких других језика (на пример енглеског), у српском језику се заменице не морају наводити уз глаголске облике, а ако се наводе, то је ради истицања.

био је видео, посматрасмо, ходала је, видех, трчиш, писаће (нормална употреба)
он је био видео, ми посматрасмо, она је ходала, ја видех, ти трчиш, он/оно ће писати (истицање)

Правопис

Личне заменице се могу писати великим почетним словом ако се односе на Бога:

У Њему је спасење.

У дописивању с појединцима, лична заменица ви се у свим својим облицима може писати великим словом.

Молим Вас да размотрите моју молбу!

Али ако се обраћамо већем броју људи, заменица се пише малим словом:

Јављамо вам да је семинар одложен.

Везе

заменице

Литература

Еугенија Барић, Мијо Лончарић, Драгица Малић, Славко Павешић, Мирко Пети, Весна Зечевић, Марија Зника: Хрватска граматика. Школска књига. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-0-40010-8.
Славко Павешић, Стјепко Тежак, Стјепан Бабић: Облици хрватскога књижевнога језика, У: Стјепан Бабић [ет ал.]: Историјски преглед, гласови и облици хрватскога књижевнога језика : нацрти за граматику. Хрватска академија науци и уметности. . Загреб. 1991. ISBN 978-86-407-0014-6.
Драгутин Рагуж: Практична хрватска граматика. Медицинска издаваштво. . Загреб. 1997. ISBN 978-953-176-057-7.