Пређи на садржај

Луј Бонапарта

С Википедије, слободне енциклопедије
Луј Наполеон Бонапарта
Луј Бонапарта
Лични подаци
Пуно имеЛуј Наполеон Бонапарта
Датум рођења(1778-09-02)2. септембар 1778.
Место рођењаАјачо, Француска
Датум смрти25. јул 1846.(1846-07-25) (67 год.)
Место смртиСен Ле ла Форе, Француска
Породица
СупружникХортензија де Боарне
ПотомствоНаполеон III Бонапарта, Наполеон Луј Бонапарта, Наполеон Шарл Бонапарта
РодитељиКарло Бонапарта
Letizia Ramallo
ДинастијаБонапарта
НаследникНаполеон Луј Бонапарта

Луј Наполеон Бонапарта (фр. Louis Bonaparte; Ајачо, 2. септембар 1778Сен Ле ла Форе, 25. јул 1846) је био један од четири брата цара Француске Наполеона. Од 1806. до 1810. године је био краљ Краљевине Холандије коју је заузео његов брат.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Након смрти њиховог оца, Карла ди Бонапартеа, 1785, Наполеон је на себе преузео одговорност за васпитавање „малог Луиђија“, свог омиљеног брата, и тако га је убацио у један од својих гарнизона. Ту је учио не само војне вештине, већ и језике, историју, географију и филозофију.

1795, за време ратног похода на Италију, био је Наполеонов лични ађутант. Показао је велику храброст и војну стручност спасавши живот будућем цару.

1802. оженио је Хортензију, Жозефинину ћерку из првог брака, којој је Наполеон био очух. Као и код већине људи „са врха“, смишљено склопљени бракови нису били и добри „савези за живот“.

Наполеон га је 1806. године именовао за краља Краљевине Холандије. За време своје кратке управе, Луј се добро разумео са Холанђанима који су га временом прихватили. Луј је формирао холандско право и дао земљи нов устав, али је оклевао при увођењу континенталне блокаде, јер је трговачки бојкот против Енглеске веома штетио привредним интересима Холандије. У фебруару 1810, „краљ Лодевајк“ морао је да потпише уговор по коме уступа све области јужно од Француског царства. Али, Луј и Холанђани су се узалудно свађали, јер су француске трупе након немира у Амстердаму ушле у Холандију и Луј се поново вратио на власт. Холандија је анектирана Француској.

1813. се вратио у Француску и постао гроф од Сен Луа (Saint-Leu-la-Forêt), где је и умро 25. јула 1846. године.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Giuseppe Maria Buonaparte
(1663–1703)
 
 
 
 
 
 
 
8. Sebastiano Nicola Buonaparte
(1683–1720/60)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Maria Colonna Bozzi
(1668–1704)
 
 
 
 
 
 
 
4. Giuseppe Maria Buonaparte
(1713–1763)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Carlo Tusoli
 
 
 
 
 
 
 
9. Maria Anna Tusoli
(1690–1760)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Isabella
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло Бонапарта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Giuseppe Maria Paravicini
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Maria Saveria Paravicini
(1715–bef. 1750)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Angelo Agostino Salineri
 
 
 
 
 
 
 
11. Maria Angela Salineri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Francetta Merezano
 
 
 
 
 
 
 
1. Луј Бонапарта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Giovanni Agostino Ramolino
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Maria Laetitia Boggiano
 
 
 
 
 
 
 
6. Giovanni Geronimo Ramolino (1723–1755)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Angela Maria Peri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Maria Maddalena Colonna d'Istria
 
 
 
 
 
 
 
3. Летиција Рамолино
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Giovanni Antonio Pietrasanta
 
 
 
 
 
 
 
14. Giuseppe Maria Pietrasanta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Paola Brigida Sorba
 
 
 
 
 
 
 
7. Angela Maria Pietrasanta (1725–1790)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Maria Giuseppa Malerba
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Хортензија де Боарне
10. април 1783. 5. октобар 1837.
име слика датум рођења датум смрти супружник
Наполеон Шарл Бонапарта од Холандије
10. октобар 1802. 5. мај 1807. умро у детињству
Лодевијк II
11. октобар 1804. 17. март 1831. Шарлота Бонапарта
Наполеон III
20. април 1808. 9. јануар 1873. Евгенија од Француске

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]