Магнус од Холштајна
| Магнус од Холштајна | |
|---|---|
 Магнус од Холштајна | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. септембар 1540. |
| Место рођења | Копенхаген, Данска |
| Датум смрти | 28. март 1583. (42 год.) |
| Место смрти | Пилтен, Пољско-литванска унија |
| Гроб | Роскилдска катедрала |
| Породица | |
| Супружник | Марија Владимировна од Стратисе |
| Потомство | Марија од Олденбурга, Евдоксија од Олденбурга |
| Родитељи | Кристијан III од Данске Доротеја Саксонска |
| Династија | Олденбург |
| Краљ Ливоније | |
| Период | 1570-1578 |
| Претходник | Пољско-литванска унија |
| Наследник | Пољско-литванска унија |
 | |
Магнус од Холштајна (5. септембар 1540—28. март 1583.) је био дански принц, члан династије Олденбург. Као вазал Ивана Грозног, био је титуларни краљ Ливоније од 1570. до 1578. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Копенхагенском замку 1540. године. Био је млађи син краља Кристијана III од Данске и Доротеје Саксонске. Када је имао 17 година, отац га је послао у Немачку, где се Магнус образовао на различитим немачким дворцима. Након очеве смрти (1559), вратио се у Данску где је присуствовао крунисању свог старијег брата, Фридриха II од Данске. Исте године је бискуп Курландије Јоханес продао своје земље у Старој Ливонији Фридриху за 30.000 талира. Како би избегао дељење Данске, Фридрих је ове земље поклонио брату Магнусу, под условом да се овај одрекне права наслеђа над војводствима Шлезвиг и Холштајн. Магнус је 1560. године дошао са војском у Сарему где је одмах изабран за епископа[1].
Магнус је узео учешћа у Ливонском рату. Он је 10. јуна 1570. године у Москви крунисан за краља Ливоније од стране руског цара Ивана Грозног. Магнус је положио вазалну заклетву Ивану и бољарима и примио одговарајућу вазалну повељу. Иван му је Краљевину дао у наслеђе. Споразум између Ивана и Магнуса потписао је један опричник и члан Земског сабора, дијак Василиј Шчелкалов. Територија нове Краљевине још увек није била освојена. Ипак, Пилцамски замак изабран је за будућу резиденцију краља[2]. Магнус је Москву напустио са 20.000 војника са којима је напао шведски Ревал. Надао се подршци свога старијег брата Фридриха. Помоћ је изостала, те је Магнус 1571. године одустао од борбе за Ревал и напустио опсаду[3]. Тиме је изгубио и наклоност Ивана. Међутим, он позива ливонско племство да се уједини у борби против стране окупације. То је изазвало интервенцију руског цара. Иван је заробио Магнуса и приморао га да се одрекне краљевске титуле. Права на престо Магнус је предао роду Стефана Баторија[4]. Последњих шест година живота Магнус је провео у Пилтенском замку у бискупији Курландији[5]. Тамо је умро 1583. године. Магнусово тело је 1662. године враћено у Данску где је сахрањено у Роскилдској катедрали[6].
Потомство
[уреди | уреди извор]Магнус се 12. априла 1574. године оженио Маријом Владимировном од Стратисе, ћерком Владимира од Стратисе, војводе Стратисе. Имао је најмање две ћерке:
- Марија од Олденбурга (јул 1580. – око 1597.)
- Евдоксија од Олденбурга (око 1581. – око 1588.)
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 16. Дитрих од Олденбурга | ||||||||||||||||
| 8. Кристијан I Дански | ||||||||||||||||
| 17. Хелвига од Шауенбурга | ||||||||||||||||
| 4. Фредерик I Дански | ||||||||||||||||
| 18. Јован од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 9. Доротеја од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 19. Барбара Саксонска | ||||||||||||||||
| 2. Кристијан III од Данске | ||||||||||||||||
| 20. Албрехт III од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 10. Јован Цицерон од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 21. Маргарета од Бадена | ||||||||||||||||
| 5. Ана од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 22. Вилијам III од Луксембурга | ||||||||||||||||
| 11. Маргарета од Тирингије | ||||||||||||||||
| 23. Ана од Луксембурга | ||||||||||||||||
| 1. Магнус од Холштајна | ||||||||||||||||
| 24. Бернард II Саксонски | ||||||||||||||||
| 12. Јован V од Саксоније | ||||||||||||||||
| 25. Аделаида од Помераније | ||||||||||||||||
| 6. Магнус I Саксонски | ||||||||||||||||
| 26. Фридрих II од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 13. Доротеја од Бранденбурга | ||||||||||||||||
| 27. Катарина Саксонска | ||||||||||||||||
| 3. Доротеја Саксонска | ||||||||||||||||
| 28. Вилијам IV од Брауншвајга | ||||||||||||||||
| 14. Хенрик IV од Брауншвајга | ||||||||||||||||
| 29. Елизабета од Столберга | ||||||||||||||||
| 7. Катарина од Брауншвајга | ||||||||||||||||
| 30. Ерик II од Помераније | ||||||||||||||||
| 15. Катарина од Помераније | ||||||||||||||||
| 31. Софија од Помераније | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Frucht 2005, стр. 70.
- ^ Viirand 2004, стр. 82–84
- ^ Madariaga, Isabel de (2006). Ivan the Terrible. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11973-2.
- ^ Oakley, Stewart P. (1992). War and Peace in the Baltic, 1560-1790. Routledge. ISBN 978-0-415-02472-3.
- ^ Lockhart, Paul Douglas (2004). Frederik II and the Protestant Cause: Denmark's Role in the Wars of Religion, 1559-1596. BRILL. стр. 38—39. ISBN 978-90-04-13790-5.
- ^ Kønigsfeldt, Johannes Peter Frederik; Copenhagen, Danske historiske forening, (1856). Genealogisk-historiske tabeller over de nordiske rigers kongeslægter. B. Lunos bogtrykkeri. стр. 52.
Литература
[уреди | уреди извор]- Madariaga, Isabel de (2006). Ivan the Terrible. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11973-2.
- Viirand, Tiiu (2004). Estonia. Cultural Tourism. Kunst Publishers. стр. 82—84. ISBN 978-9949-407-18-7.
- Frucht, Richard C. (2005). Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture. ABC-CLIO. стр. 70. ISBN 978-1-57607-800-6.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
