Макарије Глушицки
| Макарије Глушицки | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Место рођења | Ростов, |
| Датум смрти | 1440. не раније од 1462. |
| Место смрти | Вологодска губернија, |
| Световни подаци | |
| Празник | 13 мај, 12 октобар и треће недење по Педесятници у Собору Вологодских светих |
Макарије Глушицки († 1440) - преподобни Руске православне Цркве[1].
Биографија
[уреди | уреди извор]О Макаријевом детињству и световном животу нису сачувани готово никакви подаци, а каснији биографски подаци о њему су веома оскудни и фрагментарни; зна се само да је био родом из града Ростова.
У младости (око 12 година) напустио је родитељски дом и дошао код монаха Дионисија, који се подвизавао на реци Глушици у Вологдској губернији и тамо основао манастир претече Глушица Сосновецки[2]. Одгајан под надзором великог старца, Макарије се, према летописима, одликовао изузетном чистотом душе. У овом манастиру је примио монашки постриг и рукоположен у јеромонах[3].
Године 1437, на самрти, монах Дионисије је поверио „старешинство“ Предтеченског и Покровског манастира оцу Анфилохију, међутим, да ли је Анфилохије постао игуман ; великог манастира“[4], односно Покровски манастир монах Макарије, а по Дионисијевом завету, над оба манастира је требало да стоји један игуман. Али сви извори се слажу да је Макарије неко време био игуман манастира.
„Енциклопедијски речник Броцкхауса и Ефрона” каже да је Макарије Глушицки умро 1440. године, односно две године раније од Анфилохија (који је преминуо 15. октобра 1452.[5]), али бројни други извори говоре да је отац Макарије умро не раније од 1462. године. Једини познат тачан дан је дан упокојења светитеља – 13. мај по старом календару, пошто се на овај дан служе помен светитељу[6]. Светитељу се одаје почаст и 12. октобра у Сабору вологдских светих.
У тропару светима Амфилохију, Макарију, Тарасију и Теодосију Глушицком стоји: „Појавиле су се светиљке светлости, / премудро оставивши доброту земаљску, / и отишле у унутрашњу пустињу, Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије ово,/ смирење и свака врлина имају навикли се,/ и стекли бесмртност, / Постом и бдењем и другим уздржањем приносиш се Христу, / и сада на Небу стојиш пред Престолом Христовим / Молите се, Оци Божији, Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије. , / Нека ти је мир и спасе се душе оних који ти певају,/ и даруј опроштај грехова// у част часни успомени твојој“[7].
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Свети преподобни Амфилохије, Макарије, Тарасије и Теодосије Глушицки”. Вечити православни календар (на језику: српски). Приступљено 2024-09-18.
- ^ Cherkasova, E.A. (2023-06-30). „V.S. Solovyov's articles in A.F. Brockhaus and I.A. Efron's encyclopaedic dictionary: history of publication, authentication, subject matter”. Solov’evskie issledovaniya (2): 11—24. ISSN 2076-9210. doi:10.17588/2076-9210.2023.2.011-024.
- ^ Vorontsova, Evgeniya A. (2019). „“RUSSIAN ARCHIVAL ENCYCLOPEDIA”. FROM AN IDEA TO OF THE CONCEPT IMPLEMENTATION”. History and Archives (2): 63—84. ISSN 2658-6541. doi:10.28995/2658-6541-2019-2-63-84.
- ^ Шамсова, Н.М.; Попова, Г.В. (2022). „АНАЛИЗ ДИАБЕТИЧЕСКОГО КЕТОАЦИДОЗА У ДЕТЕЙ И ПОДРОСТКОВ С САХАРНЫМ ДИАБЕТОМ 1 ТИПА В КАРАЧАЕВОЧЕРКЕССКОЙ РЕСПУБЛИКЕ”. Сборник тезисов. ФГБУ «НМИЦ эндокринологии» Минздрава России. doi:10.14341/confryaz-2022-116-127.
- ^ Петручик, Владимир (2022). „Проблематика перевода и экзегеза воскресного догматика Великой вечерни 3-го гласа”. Elpis. 24: 111—125. ISSN 1508-7719. doi:10.15290/elpis.2022.24.16.
- ^ „Макарий Глушицкий: житие, иконы, день памяти”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-09-18.
- ^ „Тара́сий Глушицкий: житие, иконы, день памяти”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2024-09-18.