Пређи на садржај

Мали Немо у земљи снова

С Википедије, слободне енциклопедије
Мали Немо
Принцеза

Мали Немо је главни лик серије недељних стрипова Винзора Макеја који су излазили у новинама New York Herald-у од 15. октобра 1905. до 23. јула 1911. године и у New York American-у Вилијама Рендолфа Херста од 3. септембра 1911. до 26. јула 1914. године.

Стрип се прво звао Little Nemo in Slumberland, а касније In the Land of Wonderful Dreams, с променом новина за које је цртан.

Ликови и прича

[уреди | уреди извор]

У покушају да дође до Земље снова, царства краља Морфеја, не би ли се играо са његовом ћерком, званом Принцеза, Мали Немо (lat. niko) сваке ноћи доживљава низ авантура у својим надреалним сновима. Последњи кадар сваког стрипа приказује Нема како се буди у или поред свог кревета и неког од одраслих ко га често или критикује или теши након што га овај пробуди. У ранијим стриповима, Нема би најчешће будила нека несрећа или немио догађај, као што је, на пример, бити згажен од стране џиновских печурки, бити претворен у мајмуна или остарити 90 година. Касније, када је напокон дошао до Земље снова, Нема је стално будио Флип, лик који је знатно допринео развоју стрипа, а који је носио шешир са натписом „Пробуди се“ на себи. Остали значајни ликови који се појављују у овом стрипу су: Доктор Пилула, Ђаволак, Слатко дете, Деда Мраз, као и Краљ Морфеј и Принцеза.

Иако цртани у форми забавног стрипа, серијали о догодовштинама Малог Нема су били далеко од дечје маште - често су били мрачни, надреални, претећи, па чак и насилни.

Надреална машта овог стрипа била је контраст профаним стриповима из тог времена, као што су били Katzenjammer Kids, Happy Hooligan, Buster Brown, и Krazy Kat. Током периода касног 20. и раног 21. века, овај стрип постао је поново признат и опет је привлачио пажњу. 1966. године Вуди Гелман је открио многе оригиналне стрипове у студију у ком је Макејев син радио[1], од којих су многи изложени у Метрополитен музеју. Гелман је у Италији 1973. објавио збирку стрипова о Малом Нему,[1] чији су најупечатљивији квалитети били његов сложен визуелни стил - често са детаљима позадине на високом нивоу, живе боје, брзо одвијање радње између кадрова, као и разноврсност ликова и пејзажа.

Неке епизоде овог стрипа биле су посебно познате и оне укључују Ноћ живих кућа (први стрип који је изложен у Лувру), у коме Нема и његовог пријатеља низ улицу вија банда живих кућа, као и Ходајући кревет, у ком Немо и Флип путују преко кровова кућа на Немовом кревету. Макејово врхунско познавање перспективе, као и надасве елегантне линије његових цртежа, чини његове визије графички величанственим.

Ови стрипови су заједно са већином Макејевих дела потпали под јавно власништво у већини земаља 1. јануара 2005. године, 70 година након Макејеве смрти (види Ауторска права за детаље). Сва дела објављена пре 1923. године су у јавном власништву у Сједињеним Америчким Државама. Комплетан серијал стрипова о Малом Нему је доступан у једном тому Taschen издања: Little Nemo 1905–1914. McCay, Winsor (2000). Little Nemo: 1905-1914. Evergreen. ISBN 978-3-8228-6300-8. 

Адаптације

[уреди | уреди извор]
Ходајући кревет, 26. јул 1908.

Позориште

[уреди | уреди извор]

Остали медији

[уреди | уреди извор]

Културни утицаји

[уреди | уреди извор]

Колекције

[уреди | уреди извор]

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Мали Немо у Земљи снова - стрипови:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Jamieson, David ‘Dave’ (2010), Mint Condition: How Baseball Cards Became an American Obsession, New York, NY: Atlantic Monthly Press, imprint of Grove/Atlantic, стр. 126, ISBN 978-0-8021-1939-1 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]