Манастир Њамц

Њамц
Њамц
	Поглед на манастирску цркву
Опште информације
Место	Таргу Њамц
Држава	Румунија
Врста споменика	манастир
Време настанка	14. век
Тип културног добра	Споменик културе од изузетног значаја
Власник	Румунска Православна Црква
	neamt.mmb.ro

Њамецка лавра или манастир Њамц (рум. Mănăstirea Neamț) је мушки манастир Румунске православне цркве на североистоку Румуније близу града Таргу Њамц у Молдавској области. Манастир је сврстан у УНЕСКОВУ листу објеката светске културне баштине^[1].

Опис

Лавра је основана у 14. веку^[2].

У 15. веку манастир постаје центар књижевности, где су рукописе преписивали Гаврил Урик и калиграф Теодор Меришеску и други познати писари^[3].

Крајем 18. века у манастиру се подвизавао преподобни Пајсије Величковски. Он је ту са својим ученицима превео на црквенословенски језик грчко Добротољубље и списе других отаца Источне Цркве.

Њамецка лавра била је једна од највећих средњовековних центара молдавске културе и писмености. Монаси су у Бесарабији обновили Кицкански манастир, који се назива Ново-Њамецком лавром (спрам тога Њамецку лавру називају и Старо-Њамецка лавра).

Године 1934. број житеља Лавре заједно са своја два скита достизао је до 800 људи. У Лаври су се такође налазили духовна академија, типографија молдавског митрополита и велика библиотека.^[4]

Референце

^ „Le Monastère de Neamt” (на језику: француски). УНЕСКО. Приступљено 08. 04. 2021.
^ „Ново-Нямецкий Свято-Вознесенский мужской монастырь” (на језику: руски). Дивејево. Приступљено 08. 04. 2021.
^ „Описание Монастыря Нямц” (на језику: руски). Palomniki. Приступљено 08. 04. 2021.
^ „Православная Церковь Румынии и церковная жизнь на занятых румынскими войсками территориях с 1918 по 1940-е гг.” (на језику: руски). Богослов. Архивирано из оригинала 21. 07. 2014. г. Приступљено 08. 04. 2021.

Литература

Arhimandrit Timotei Aioanei (2008). Vieţuitori din chinovia Neamţului în veacul al XX‑lea – Biografii (на језику: румунски). Iaşi: Editura Trinitas. стр. 418. ISBN 978-973-155-026-8. Приступљено 08. 04. 2021.

[УНЕСКО-1] „Le Monastère de Neamt” (на језику: француски). УНЕСКО. Приступљено 08. 04. 2021.

[2] „Ново-Нямецкий Свято-Вознесенский мужской монастырь” (на језику: руски). Дивејево. Приступљено 08. 04. 2021.

[3] „Описание Монастыря Нямц” (на језику: руски). Palomniki. Приступљено 08. 04. 2021.

[4] „Православная Церковь Румынии и церковная жизнь на занятых румынскими войсками территориях с 1918 по 1940-е гг.” (на језику: руски). Богослов. Архивирано из оригинала 21. 07. 2014. г. Приступљено 08. 04. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Деалу • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика