Пређи на садржај

Машикула

С Википедије, слободне енциклопедије
Машикуле на тврђави.

Машикула је отвор, испуст или избочени балкон на горњем дијелу бедема тврђаве или куле. Намјена машикуле је била да се кроз отворе на поду могу бацати кипуће уље, камење и други материјал на нападаче у подножју бедема.

Појављују се око 150. године п. н. е. на грчким и римским тврђавама. У вријеме крсташких ратова се поново граде на тврђавама, а нестају са појавом ватреног оружја.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]