Месхетски масив
| Месхетски масив груз. მესხეთის ქედი | |
|---|---|
_(1).jpg) | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Меписцкаро |
| Ндм. висина | 2.850 m |
| Координате | 41° 50′ 27″ С; 42° 39′ 47″ И / 41.8407° С; 42.6631° И 41° 50′ 27″ С; 42° 39′ 47″ И / 41.8407° С; 42.6631° И |
| Географија | |
  Месхетски масив | |
| Државе |  Грузија |
| Масив | Мали Кавказ |
Месхетски масив је део планинског венца Малог Кавказа.[1] Повезује Велики кавкашки гребен са североисточним делом малог Кавказа и одваја западно од источног Закавказја.[2] Простире се око 150 km у дужини, почев од обале Црног мора у регији Аџарија па све до Боржомске клисуре на реци Кури.[1] Укупна дужина пута од аџаријске престонице Батуми до реке Суре је 207 km. Технички, ово је најлакши начин да се путује дуж планинског подручја.[3] Највиши врх Меписцкаро висок је 2850 m.[3]
Геологија
[уреди | уреди извор]Месхетски масив има улогу вододелнице између басена реке Риони на северу, реке Аджарисцкали на југу и реке Куре на југоистоку.[3] Геолошки масив је сачињен од вулканских и морских седиментних стена, које су претежно конгломератне и карактерише их променљиви литолошки састав – најчешће се смењују минералне стене шисти, туфи и андезит. Готово свуда се срећу и крашке творевине.[1] У неким деловима постоји локална магнетна аномалија. На крајње западном делу магнетна деклинација се креће од -1 до + 20 степени.[3]
Вегетација
[уреди | уреди извор]Месхетски масив служи као баријера за обилна испарења Црног мора. Због тога су учестале кише на западним падинама масива – од 1000 – 2500мм годишње, нарочито у јесен и зиму.[3] Због обилних падавина расту бујне четинарске и листопадне шуме буке, граба и других врсти. На већој надморској висини, површина масива је прекривена алпским ливадама, које су у топлим временима одлични пашњаци.[1][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г
Большая советская энциклопедия/Месхетский хребет
- ^ Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона/Месхийский хребет
- ^ а б в г д ђ Скиталец, сервер для туристов и путешественников/Г. И. Анохин/”Малый Кавказ”/изд.”Физкультура и спорт”/1981 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2017)
