Метовница

Метовница
Метовница;
	Црква Вазнесења Господњег
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Град	Бор
Становништво
— 2022.	775
— густина	17,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 57′ 21″ С; 22° 08′ 23″ И / 43.955833° С; 22.139833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	288 m
Површина	44,131 km2
	Метовница Метовница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19204
Позивни број	030
Регистарска ознака	BO

Метовница је насељено место града Бора у Борском округу. Метовница се налази се на путу Брестовачка Бања - Зајечар, а источни део атара је у близини магистралног пута Параћин - Зајечар. Насеље лежи у долини Брестовачке реке, у близини њеног ушћа у Црни Тимок. Према попису из 2022. у насељу је било 775 становника.^[1]

Географија

Насеље је разбијеног типа, налази се на надморској висино од 130 до 350 мнв и простире се око десет километара уздуж подножја коса које се протежу дуж Брестовачке реке, са обе стране, чинећи утисак клисуре. Реони у којима се налази село, зову се: Сеоско Брдо, Попово Брдо, Спинет, Лунка, Сува Река, Тимок, Џаново поље, Божуров поток, Беличино поље, Рошково поље.

Брестовачка река се на источном крају села у близини бивше железничке станице улива у Црну Реку а према подацима само је једном плавила село, и то 1915. године.

Околна места су са северозапада Брестовац, са севера Слатина, са истока Николичево, са југа Гамзиград и са запада Шарбановац.

Историја

У атару села близу обала Црног Тимока су евидентирана три праисторијска локалитета из периода старијег неолита (старчевачка култура) и раног средњег и бронзаног доба, као и из млађег гвозденог доба односно латенске културе.^[2]

Према писаним изворима Метовница се некада налазила у Продановом пољу где постоје неидентификовани остаци античке вароши, а на путу за Шарбановац се налази један брежуљак који се зове Манастирско брдо што је такође индикатор старости насеља.^[3]

О настанку имена села постоје три предања. По једном се назив села везује за Старословенски назив мед који значи бакар јер се сматра да је на овим просторима постојао рудник бака о чему су постојали скромни трагови и остаци рударења о томе да су руду овде копали римљани још у четвртом веку.^[4]

Друга верзија је да име села потиче по меду јер су се у овим крајевима гајиле пчеле, на влашком албина што има везе са потесом Албина (Пчелино поље) где је било остатака неке грађевине за које се причало да је била црква, а постоји и Медовнички поток.

Трећа теорија се везује за турске пописе из 1560. године у којима се јављају два села Доња Метелница (Метефница) која је имала 6 кућа и Горња Метелница која је имала 15 кућа.^[5]

Од 14. јануара 1911. године до 25. маја 1968. године до Метовнице је ишла пруга уског колосека која се од 1912. године повезивала са пругом Зајечар-Параћин. И данас се може видети зграда железничке станице и стари железнички мост изграђен 1912. године а преко кога се још увек може прелазити и колима. Овом пругом у почетку радници који су радили у Борском руднику бесплатно се превозили на посао.^[6]^[7]

Насеље данас

Становници се једним делом баве пољопривредом док је највећи део запослен у РТБ-у Бор а данас Зијин и у новом руднику Чукару Пеки који је отворен 2021. године на простору између Бора, Слатине, Николичева, Брестовца и Метовнице.

У центру насеља су у Дом културе, Школа, Црква, Пошта и продавнице, а у току је и изградња водовода.

Сеоске заветине су Петровдан и Илиндан.

Демографија

Према турском попису насеља на царској хасовини, 1560. године на овом подручју је уписана Доња Метелница (Метефница) са 6 кућа и Горња Метелница са 15 кућа.^[8] Према попису из 1866. године, било је 890 становника од којих су 4 знали писати.

Према попису из 2022. у Метовници живи 775 становника што је за 336 мање (-30,24%) у односу на попис из 2011. када је било 1.111 становника. Ово је највећи пад броја становника од било ког борског насеља за овај период. У насељу има 694 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,52 година (47,69 код мушкараца и 53,42 код жена).^[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 266 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91,^[9] а према попису из 2002. у насељу има 297 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,67.

Ово насеље је углавном насељено Власима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[10]
Година	Становника
1948.	2.002
1953.	2.086
1961.	2.160
1971.	1.988
1981.	1.794
1991.	1.569	1.548
2002.	1.331	1.382
2011.	1.111
2022.	775

Етнички састав према попису из 2002.‍^[11]

Власи	977	73,40%
Срби	279	20,96%
Румуни	17	1,27%
Македонци	2	0,15%
Црногорци	1	0,07%
Хрвати	1	0,07%
Словенци	1	0,07%
Словаци	1	0,07%
Југословени	1	0,07%
непознато	5	0,37%

Становништво према полу и старости^[12]


	м	ж
?	1	1
80+	15	29
75—79	27	41
70—74	43	61
65—69	40	67
60—64	48	52
55—59	53	50
50—54	49	63
45—49	42	53
40—44	39	32
35—39	41	29
30—34	44	41
25—29	30	35
20—24	36	19
15—19	29	26
10—14	38	44
5—9	33	27
0—4	25	28
Просек :	43,3	47,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	450	463	479	434	427	393	363

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	59	80	56	45	39	40	27	13	4	0	3,67

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	537	108	375	36	18
Женски	599	46	374	146	33
УКУПНО	1.136	154	749	182	51

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	239	12	0	43	97
Женски	102	51	0	1	9
УКУПНО	341	63	0	44	106
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	10	8	3	17
Женски	0	0	3	4	3
УКУПНО	7	10	11	7	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	9	5	7
Женски	1	0	2	6	12
УКУПНО	1	5	11	11	19
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	13
Женски	3	1	0	6
УКУПНО	6	1	0	19

Галерија

Rudnik Čukaru Peki
Predeo u okolini Metovnice
Predeo u okolini Metovnice
Železnički most u Metovnici
Železnička stanica u Metovnici
Crkva u Metovnici

Референце

^ ^а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Капуран, Булатовић, Јовановић, Александар, Александар, Игор (2014). Бор и Мајданпек културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока. Београд - Бор: Археолошки институт, Београд и Музеј рударства и металургије Бор. стр. стр 176—180.
^ Драшкић, Др Мирослав (1975). „Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 38: 22—23.
^ Станојевић, Маринко (1975). Црна река. Зајечар: Новинска установа Тимок. стр. 90.
^ Динић, Јакша (2019). Топоними Црноречја. Београд: Ономатолошки прилози, САНУ. стр. 269.
^ „Сметње на прузи Бор-Метовница; Колектив, број 289”. лист Колектив. 1968. Приступљено 17. јун 2023.
^ „"Ћира" свечано испраћен из Бора”. лист Колектив бр 289, стр 8. 1968. Приступљено 17. јун 2023.
^ Бојанић-Лукач, Др Душанка. „Зајечар и Црна река од XV до XVIII века”. Зајечар и Црна река у време турске владавине: 26.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[Старост_и_пол_2023-1] а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[2] Капуран, Булатовић, Јовановић, Александар, Александар, Игор (2014). Бор и Мајданпек културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока. Београд - Бор: Археолошки институт, Београд и Музеј рударства и металургије Бор. стр. стр 176—180.

[3] Драшкић, Др Мирослав (1975). „Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор”. Гласник Етнографског музеја у Београду. 38: 22—23.

[4] Станојевић, Маринко (1975). Црна река. Зајечар: Новинска установа Тимок. стр. 90.

[5] Динић, Јакша (2019). Топоними Црноречја. Београд: Ономатолошки прилози, САНУ. стр. 269.

[6] „Сметње на прузи Бор-Метовница; Колектив, број 289”. лист Колектив. 1968. Приступљено 17. јун 2023.

[7] „"Ћира" свечано испраћен из Бора”. лист Колектив бр 289, стр 8. 1968. Приступљено 17. јун 2023.

[8] Бојанић-Лукач, Др Душанка. „Зајечар и Црна река од XV до XVIII века”. Зајечар и Црна река у време турске владавине: 26.

[9] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.

[10] „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.

[11] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[12] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]