Пређи на садржај

Мирослав Радовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Радовић
Радовић у дресу Легије 2011.
Лични подаци
Пуно име Мирослав Радовић
Датум рођења (1984-01-16)16. јануар 1984.(40 год.)
Место рођења Горажде, СФРЈ
Висина 1,82
Позиција Офанзивни везни / крило
Јуниорска каријера

2000—2001
2001—2003
Младост Рогатица
Мачва Шабац
Телеоптик
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2006
2006—2015
2015
2016
2016
2016—2019
Партизан
Легија Варшава
Хебеи
Олимпија Љубљана
Партизан
Легија Варшава
49
228
5
14
7
48
(8)
(53)
(2)
(2)
(2)
(13)
Репрезентативна каријера
2004—2006 Србија до 21 6 (1)
* Датум актуелизовања: 26. јун 2019.

Мирослав Радовић (Горажде, 16. јануар 1984) бивши је српски фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Радовић је почео своју сениорску каријеру у Партизану. Уписао је један наступ у групној фази у Лиги шампиона у сезони 2003/04, против Порта, који је у тој сезони освојио ово такмичење.[1] Дана 25. фебруара, 2005. године, Радовић је постигао победоносни гол против Дњепра у шеснаестини финала Купа УЕФА.[2]

Радовић је наступао за Легију из Варшаве од 2006. до 2015. Са њима је освојио две титуле првака Пољске, као и четири Купа и један Суперкуп, а у сезони 2013/14. је проглашен за најбољег фудбалера Екстракласе.[3] Радовић је током тих осам и по година на 329 утакмица постигао 77 голова.

Током 2015. Радовић је наступао у другој лиги Кине за Хебеи код тренера Радомира Антића.[4] У фебруару 2016. се вратио у Европу и постао члан Олимпије из Љубљане.[5] Остао је са њима до краја сезоне, и помогао тиму да постане првак Словеније. За Олимпију је одиграо 14 утакмица и дао два гола.

У јуну 2016. Радовић се вратио у Партизан.[6] Међутим Радовић је у истом прелазном року, након само 76 дана, напустио „црно-беле” и вратио се у Легију из Варшаве.[7] У свом другом мандату у Хумској је одиграо девет утакмица и постигао два гола: Јавору у Ивањици и Раду у Хумској. Против Грађевинара је, у одсуству Саше Илића, носио и капитенску траку. У дресу Легије је провео три сезоне, да би у јуну 2019. напустио клуб.[8]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Од 2004. до 2006. Радовић је наступао за репрезентацију Србије до 21 године, где је на шест наступа постигао 1 гол.

Партизан

Легија Варшава

Олимпија Љубљана

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Porto 2-1 Partizan”. uefa.com. 26. 11. 2003. 
  2. ^ „Radovic late show ousts Dnipro”. uefa.com. 24. 2. 2005. Приступљено 2. 5. 2013. 
  3. ^ „Kolege izabrale: Radović najbolji fudbaler Poljske”. sport.blic.rs. 4. 6. 2014. Приступљено 15. 6. 2016. 
  4. ^ „I Radović u Kini: Nisam mogao da odbijem!”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 01. 06. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2016. 
  5. ^ „Radović kod Nikolića u Olimpiji”. b92.net. Приступљено 8. 2. 2016. 
  6. ^ „Радовић представљен у Партизану: Желим гол Звезди”. zurnal.rs. Приступљено 16. 6. 2016. 
  7. ^ „Мирослав Радовић био у Партизану 76 дана!”. mondo.rs. Архивирано из оригинала 02. 09. 2016. г. Приступљено 30. 8. 2016. 
  8. ^ „Radović razočaran: Maštao sam o drugačijem odlasku iz Legije”. mozzartsport.com. Приступљено 24. 6. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]