Митрополит захумско-херцеговачки Леонтије
| Леонтије Радуловић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1835 |
| Место рођења | Туље, Османско царство |
| Датум смрти | 12. октобар 1888. (52/53 год.) |
| Место смрти | Аустроугарска |
Леонтије Радуловић (Туље, 1835 — 12. октобар 1888) је био митрополит херцеговачко-захумски 1888. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Туље у Попову пољу у српској породици Радуловић 1835. године, крштен је под именом Лука. Школу је учио код свог ујака Јоаникија Памучине у Мостару 1844-49, а потом у манастиру Дужима. Започео је богословију у Београду, али је морао због болести напустити.
Замонашио се 1856. године под именом Леонтије и исте године рукоположен је за јерођакона и јеромонаха. У току устанка Срба у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића био му је писар, а кад је Лука дошао у сукоб са Цетињским двором, Леонтије је тада отишао у Дубровник, а затим је у Задру допунио своје школовање. После смиривања Херцеговачког устанка постао је парох у Мостару, али је ухапшен 1870. од турских власти и послан у заточеништво у Африку. У заробљеништву дугом шест година био је заједно са архимандритом Серафимом Перовићем, каснијим митрополитом. Када се вратио из заточеништва 1876. године, пребегао је у Дубровник и остао тамо три године. У Мостар се вратио 1879. и постао архимандрит и секретар митрополита Игњатија, али је 1882. године поново ухапшен, овога пута од аустријских власти.
За митрополита херцеговачко-захумског изабран је 16. фебруара 1888. и посвећен 1. маја 1888. године у Мостару. Посветили су митрополит дабробосански Георгије Николајевић, зворнички Дионисије и умировљени бивши митрополит херцеговачки Игњатије.[1] Претходни митрополит Игњатије био је пореклом Грк, пензионисан је 15. фебруара 1888. и отпутовао из Мостара за Цариград 2. маја 1888. О митрополиту Леонтију биограф је записао „Цео живот му је био пун борбе, немира и напора, који су му, врло рано, скршили здравље, које после никада није могао опоравити“[2] Умро је од туберкулозе[3] 12. октобра 1888. и сахрањен у Саборној цркви у Мостару. Опело је извршио митрополит дабробосански Георгије Николајевић. Приликом постављења новог митрополита, „Дабро-босански гласник“ је на насловној страни написао „Након толико туге и жалости за преминулим, општељубљеним и непрежаљеним нашим пастиром Леонтијем Радуловићем, дочекасмо...“[4]
У Саборној цркви у Мостару над његовим гробом је стајао споменик са натписом:
„Стопама мученика за вјеру и слободу
Ступаше храбром душом прегорев земна блага
Спасење и блаженство искаше Српском роду
Голготу за се прими, она му бјеше драга.
Патничком праху спомен, а вјечност својој души
Сљедбеник Спаса стече и ово хладно стијење
Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје
Његово име свијетло славиће Васкрсење
БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА“
Саборна црква у Мостару је минирана 1992. године. Њена обнова почела 2009. године, приликом припрема есхумиран је гроб митрополита Леонтија у петак 13. новембра 2009. Тада је утврђено да је тело митрополита Леонтија у потпуности сачувано као нетрулежно и са почастима је пренето у стару цркву Рођења Пресвете Богородице где ће почивати док се не обнови Саборни храм.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Нови митрополит херцеговачко-захумски“, стр. 65. у „Дабро-босански источник“, Сарајево, мај 1888, број 5 (11), година 2. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2018), Приступљено 15. 10. 2018.
- ^ Ђоко Слијепчевић: „Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века“, Београд, 1940. године, pp. 41. COBISS.SR 209807879
- ^ Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Леонтије (Радуловић) митрополит херцеговачки 1888“, pp. 286. COBISS.SR 162167047
- ^ „Серафим Перовић“, стр. 81. у „Дабро-босански источник“, Сарајево, 15. март 1889, број 6, година 3., Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Чланак је пренет са странице епархије захумско-херцеговачке Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2010) уз дозволу.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Радосављевић, Недељко В. (2016). „Mостарска црквено-школска општина и промене на херцеговачком митрополијском трону (1888–1889)” (PDF). Историјски часопис. 65: 307—330. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 20. 07. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Сачуване мошти и одежда („Вечерње новости“, 20. април 2010)
- „Леонтије Радуловић (1835-1888)“, насловна страна у „Дабро-босанкси источник“, Сарајево, октобар 1888, број 10 (16), година 2. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2018)
