Модерна филозофија

Модерна филозофија је филозофија развијена у модерном добу. Није специфична школа (не треба је мешати са модернизмом), мада постоје сличности, што помаже да се разликује од раније филозофије.^[1] Отприлике 17. и почетак 20. века означавају почетак и крај модерне филозофије.

Модерна западна филозофија

Ренесансна филозофија

Ренесансни хуманизам истицао је вредност људских бића и супротставио се догми и схоластици.^[2]

Ренесансни филозофи:

Рационализам

Модерна филозофија традиционално започиње Реном Декартом и његовим „Мислим, дакле постојим".

Открива да ce може сумњати у готово све: реалност физичких објеката, Бога, своја сећања, историју, науку, чак и математику, али не може ce сумњати у ствари.

Рационалистички филозофи:

Емпиризам

Емпиризам је теорија сазнања која се супротставља другим теоријама, као што су рационализам, идеализам и историцизам. Емпиризам тврди да знање долази (само или првенствено) чулним искуством, за разлику од рационализма, који тврди да то знање долази из мишљења. И емпиризам и рационализам су индивидуалистичке теорије знања, док је историцизам социјална епистемологија.

Емпиричари:

Политичка филозофија

Политичка филозофија проучава темe као што су политика, слобода, правда, имовина, права, закон и примена законског кодекса од стране власти: шта су они, зашто су (или чак ако су) потребни, шта, ако ништа друго, чини владу легитимном, која права и слободе треба да штити и зашто, какав облик треба да има и зашто, какав је закон и које дужности грађани дугују легитимној влади.^[3]

Политички филозофи:

Велика Британија

Француска

Италија

Немачка

Идеализам

Идеализам се односи на групу филозофијe која тврди да је стварност онаква какву је ми знамо, у основи конструкцијe ума или на неки други начин нематеријална.^[4]^[5]

Идеалистички филозофи:

Егзистенцијализам

Егзистенцијализам се генерално сматра филозофским и културним покретом чије полазиште филозофског мишљења мора бити појединац и искуства појединца. Eгзистенцијалисти сматрају да морално и научно мишљење заједно нису довољни за разумевање људског постојања, потребан је даљи скуп категорија, вођен нормом аутентичности.^[6]^[7]^[8]

Егзистенцијални филозофи:

Феноменологија

Феноменологија је проучавање структуре искуства. То је широки филозофски покрет који је у раним годинама 20. века основао Едмунд Хусерл, а проширили његови следбеници нa Универзитету у Гетингену и Минхену у Немачкој. Филозофија се затим проширила на Француску и Сједињене Државе.^[9]

Феноменолошки филозофи:

Едмунд Хусерл
Мартин Хајдегер
Морис Мерло-Понти
Макс Фердинанд Шелер

Прагматизам

Прагматизам је филозофска традиција усредсређена на повезивање праксе и теорије. Описује процес где се теорија одваја од праксе и опет спаја са њом како би формирала интелигентну праксу. Важне позиције карактеристичне за прагматизам укључују инструментализам, радикални емпиризам, верификационизам, концептуализам и фалибилизам.

Прагматистички филозофи:

Аналитичка филозофија

Аналитичка филозофија доминирала је у земљама које говоре енглески језик у 20. веку. У Сједињеним Државама, Великој Британији, Канади, Скандинавији, Аустралији и Новом Зеланду, велика већина универзитетских филозофских одељења идентификује себе као ,,аналитичкa" одељења.^[10] Израз се генерално односи на широку филозофску традицију^[11]^[12] коју карактерише јасноћa и аргументацијa (често се постиже модерном математичком логиком и анализом језика) и поштовањем природних наука.^[13]^[14]

Аналитички филозофи:

Модерна азијска филозофија

У модерном периоду појавили су се различити филозофски покрети, у Азији, укључујући:

Референце

^ Baird, Forrest E.; Walter Kaufmann (2008). From Plato to Derrida. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Prentice Hall. ISBN 0-13-158591-6.
^ „Niccolo Machiavelli | Biography, Books, Philosophy, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2019.
^ Hampton, Jean (1997). Political philosophy. стр. xiii. ISBN 9780813308586. Архивирано из оригинала 21. 05. 2016. г. Приступљено 21. 02. 2020. Charles Blattberg, who defines politics as "responding to conflict with dialogue," suggests that political philosophies offer philosophical accounts of that dialogue. See his „Political Philosophies and Political Ideologies”. SSRN 1755117 . in Patriotic Elaborations: Essays in Practical Philosophy, Montreal and Kingston: McGill-Queen's University Press, 2009.
^ Macionis, John J. (2012). Sociology 14th Edition. Boston: Pearson. стр. 88. ISBN 978-0-205-11671-3.
^ Daniel Sommer Robinson, "Idealism", Encyclopædia Britannica, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/281802/idealism
^ Mullarkey, John, and Beth Lord (eds.). The Continuum Companion to Continental Philosophy. London, 2009, p. 309
^ Stewart, Jon. Kierkegaard and Existentialism. Farnham, England, 2010, p. ix
^ Crowell, Steven (октобар 2010). „Existentialism”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 12. 4. 2012.
^ Zahavi, Dan (2003), Husserl's Phenomenology, Stanford: Stanford University Press
^ "Without exception, the best philosophy departments in the United States are dominated by analytic philosophy, and among the leading philosophers in the United States, all but a tiny handful would be classified as analytic philosophers. Practitioners of types of philosophizing that are not in the analytic tradition—such as phenomenology, classical pragmatism, existentialism, or Marxism—feel it necessary to define their position in relation to analytic philosophy."John Searle (2003) Contemporary Philosophy in the United States in N. Bunnin and E.P. Tsui-James (eds.), The Blackwell Companion to Philosophy, 2nd ed., (Blackwell, 2003), p. 1.
^ See, e.g., Avrum Stroll, Twentieth-Century Analytic Philosophy (Columbia University Press, 2000), p. 5: "[I]t is difficult to give a precise definition of 'analytic philosophy' since it is not so much a specific doctrine as a loose concatenation of approaches to problems." Also, see ibid., p. 7: "I think Sluga is right in saying 'it may be hopeless to try to determine the essence of analytic philosophy.' Nearly every proposed definition has been challenged by some scholar. [...] [W]e are dealing with a family resemblance concept."
^ See Hans-Johann Glock, What Is Analytic Philosophy (Cambridge University Press, 2008), p. 205: "The answer to the title question, then, is that analytic philosophy is a tradition held together both by ties of mutual influence and by family resemblances."
^ H. Glock, "Was Wittgenstein an Analytic Philosopher?", Metaphilosophy, 35:4 (2004), pp. 419–444.
^ Colin McGinn, The Making of a Philosopher: My Journey through Twentieth-Century Philosophy (HarperCollins, 2002), p. xi.: "analytical philosophy [is] too narrow a label, since [it] is not generally a matter of taking a word or concept and analyzing it (whatever exactly that might be). [...] This tradition emphasizes clarity, rigor, argument, theory, truth. It is not a tradition that aims primarily for inspiration or consolation or ideology. Nor is it particularly concerned with 'philosophy of life,' though parts of it are. This kind of philosophy is more like science than religion, more like mathematics than poetry – though it is neither science nor mathematics."

Литература

Marshall Berman. 1982. All That Is Solid Melts into Air: The Experience of Modernity. New York: Simon and Schuster. ISBN 0-671-24602-X. London: Verso. pp. 16–17. ISBN 0-86091-785-1. Paperback reprint New York: Viking Penguin, 1988. ISBN 0-14-010962-5.
Brian Leiter (ed.), The Future for Philosophy, Oxford University Press, 2006, p. 44 n. 2.
Early modern philosophy: essential readings with commentary by Aloysius Martinich, Fritz Allhoff, Anand Vaidya
Early Modern Philosophy: Mind, Matter, and Metaphysics by Christia Mercer and Eileen O'Neill
Kenny, Anthony. A New History of Western Philosophy (Oxford University Press, 2012).
Copleston, Frederick (1946–1975). A History of Philosophy. Great Britain: Continuum.
Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (1996) [1892 Kegan Paul]. Haldane, Elizabeth Sanderson, ed. Vorlesungen über die Geschichte der Philosophie [Hegel's Lectures on the history of philosophy 3 vols.]. Humanities Press International.
Academic journals dedicated to political philosophy include: Political Theory, Philosophy and Public Affairs, Contemporary Political Theory, Theory & Event, Constellations, and Journal of Political Philosophy
Assiter, Alison (2009). Kierkegaard, metaphysics and political theory unfinished selves. London New York: Continuum International Publishing Group. ISBN 9780826498311.
Bohman, James F.; Rehg, William (1997). Deliberative Democracy: Essays on Reason and Politics. MIT Press. ISBN 978-0-262-52241-0.
Barzilai, Gad (2003). Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. The University of Michigan Press. ISBN 978-0-47211315-6.
Gutmann, Amy; Thompson, Dennis F. (1996). Democracy and Disagreement. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-19766-4.
Gutmann, Amy; Thompson, Dennis (2004). Why Deliberative Democracy?. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12019-5.
London Philosophy Study Guide Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2009) offers many suggestions on what to read, depending on the student's familiarity with the subject: Political Philosophy Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2016)
Parkinson, John; Mansbridge, Jane (2012). Deliberative Systems: Deliberative Democracy at the Large Scale. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-02539-4.
Alexander F. Tsvirkun 2008. History of political and legal Teachings of Ukraine. Kharkiv.
Bielskis, Andrius 2005. Towards a Postmodern Understanding of the Political. Basingstoke, New York: Palgrave-Macmillan.
Eric Nelson, The Hebrew Republic: Jewish Sources and the Transformation of European Political Thought (Harvard University Press, 2010)
Zippelius, Reinhold (2003). Geschichte der Staatsideen. C.H. Beck. ISBN 978-3-406-49494-9.
Sarkar, Prabhat Ranjan (1987—1991). PROUT in a Nutshell(Parts 1 to 21). Ananda Marga Publications.
Dryzek, John S.; Honig, Bonnie; Phillips, Anne, ур. (2009-09-02). „The Oxford Handbook of Political Theory”. Oxford Handbooks Online. ISBN 9780199548439. doi:10.1093/oxfordhb/9780199548439.001.0001.
Boesche, Roger (2002). The First Great Political Realist: Kautilya and His Arthashastra. Lexington Books. стр. 7. ISBN 978-0-7391-0401-9.
Rangarajan, L N (2000). The Arthashastra. Penguin UK. стр. 95. ISBN 9788184750119.
Brown, D. Mackenzie (1982). The White Umbrella: Indian Political Thought from Manu to Gandhi. Greenwood Press. стр. 64. ISBN 978-0313232107.
Sankhdher, Madan Mohan; Kaur, Gurdeep (2005). Politics in India: Ancient India, Politics of Change, Modern India. Deep and Deep Publications. стр. 95. ISBN 9788176296557.
Manu ((Lawgiver)); Kullūkabhaṭṭa (1796). Institutes of Hindu Law: Or, The Ordinances of Menu, According to the Gloss of Cullúca. Calcutta, Printed by order of the government, London reprinted, for J. Sewell and J. Debrett.

Спољашње везе

Модерна филозофија на сајту InPho

[1] Baird, Forrest E.; Walter Kaufmann (2008). From Plato to Derrida. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Prentice Hall. ISBN 0-13-158591-6.

[2] „Niccolo Machiavelli | Biography, Books, Philosophy, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2019.

[3] Hampton, Jean (1997). Political philosophy. стр. xiii. ISBN 9780813308586. Архивирано из оригинала 21. 05. 2016. г. Приступљено 21. 02. 2020. Charles Blattberg, who defines politics as "responding to conflict with dialogue," suggests that political philosophies offer philosophical accounts of that dialogue. See his „Political Philosophies and Political Ideologies”. SSRN 1755117 . in Patriotic Elaborations: Essays in Practical Philosophy, Montreal and Kingston: McGill-Queen's University Press, 2009.

[4] Macionis, John J. (2012). Sociology 14th Edition. Boston: Pearson. стр. 88. ISBN 978-0-205-11671-3.

[Brittanica-5] Daniel Sommer Robinson, "Idealism", Encyclopædia Britannica, http://www.britannica.com/EBchecked/topic/281802/idealism

[6] Mullarkey, John, and Beth Lord (eds.). The Continuum Companion to Continental Philosophy. London, 2009, p. 309

[7] Stewart, Jon. Kierkegaard and Existentialism. Farnham, England, 2010, p. ix

[Crowell2010Stanford-8] Crowell, Steven (октобар 2010). „Existentialism”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 12. 4. 2012.

[Husserlhistory-9] Zahavi, Dan (2003), Husserl's Phenomenology, Stanford: Stanford University Press

[Searle03P1-10] "Without exception, the best philosophy departments in the United States are dominated by analytic philosophy, and among the leading philosophers in the United States, all but a tiny handful would be classified as analytic philosophers. Practitioners of types of philosophizing that are not in the analytic tradition—such as phenomenology, classical pragmatism, existentialism, or Marxism—feel it necessary to define their position in relation to analytic philosophy."John Searle (2003) Contemporary Philosophy in the United States in N. Bunnin and E.P. Tsui-James (eds.), The Blackwell Companion to Philosophy, 2nd ed., (Blackwell, 2003), p. 1.

[11] See, e.g., Avrum Stroll, Twentieth-Century Analytic Philosophy (Columbia University Press, 2000), p. 5: "[I]t is difficult to give a precise definition of 'analytic philosophy' since it is not so much a specific doctrine as a loose concatenation of approaches to problems." Also, see ibid., p. 7: "I think Sluga is right in saying 'it may be hopeless to try to determine the essence of analytic philosophy.' Nearly every proposed definition has been challenged by some scholar. [...] [W]e are dealing with a family resemblance concept."

[12] See Hans-Johann Glock, What Is Analytic Philosophy (Cambridge University Press, 2008), p. 205: "The answer to the title question, then, is that analytic philosophy is a tradition held together both by ties of mutual influence and by family resemblances."

[13] H. Glock, "Was Wittgenstein an Analytic Philosopher?", Metaphilosophy, 35:4 (2004), pp. 419–444.

[14] Colin McGinn, The Making of a Philosopher: My Journey through Twentieth-Century Philosophy (HarperCollins, 2002), p. xi.: "analytical philosophy [is] too narrow a label, since [it] is not generally a matter of taking a word or concept and analyzing it (whatever exactly that might be). [...] This tradition emphasizes clarity, rigor, argument, theory, truth. It is not a tradition that aims primarily for inspiration or consolation or ideology. Nor is it particularly concerned with 'philosophy of life,' though parts of it are. This kind of philosophy is more like science than religion, more like mathematics than poetry – though it is neither science nor mathematics."

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]