Наредник Стаби
Наредник Стаби (енгл. Sergeant Stubby; 1916. или 1917 — 4. април 1926) био је ратни пас са највише одликовања током Првог светског рата и једини пас који је унапређен у чин наредника због заслуга у борби. Амерички први ратни пас, Стаби је у Европи провео 18 месеци и учествовао у седамнаест битака на Западном фронту. Спасавао је свој пук од изненадних напада иперитом, налазио и тешио рањене, а једном је чак заробио немачког шпијуна, ухвативши га за панталоне и држећи га док га амерички војници нису нашли. У Сједињеним Државама су његови подвизи били на насловним страницама свих великих новина.
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Стаби је био луталица расе пит бул који се појавио у Јејл Филду у Њу Хејвену, Конектикат док је група војника тамо била на тренингу. Пас се мотао око војника док су тренирали и један војник, каплар Роберт Конрој, је заволео пса. Када је дошло време да се крене у Европу, Конрој је сакрио Стабија на транспортном броду који је превозио војнике. По причи, када је пса открио Конројев командир, Стаби му је наводно салутирао како је дресиран док је био у кампу за обуку, и командир је био толико импресиониран да је допустио да пас остане.[1]
Војна служба
[уреди | уреди извор]
[2]Стаби је служио у 102. пешадијској, 26. (Јенки) дивизије у рововима у Француској, где је провео 18 месеци и учествовао у четири офанзиве и 17 битака. Ступио је у борбу 5. фебруара 1918. код Шемин де Дама (фр. Chemin des Dames), северно од Соасона, и искусио је непрекидну ватру дан и ноћ дуже од месец дана. У априлу 1918, у нападу на Шипреј, Стаби је рањен у предњу ногу од гранате коју су бацили Немци који су се повлачили. Послат је у позадину да се опорави, и тамо је, као и на фронту, подизао морал. Када се опоравио од повреде, Стаби је враћен у ровове.
Након што је и сам претрпео напад отровним гасом, Стаби је научио да упозорава своју јединицу на нападе гасом, проналазио је рањене војнике на ничијој земљи, и — пошто је могао да чује звиждук артиљеријских граната пре него што су људи могли — научио да упозорава своју јединицу када да се сагну у заклон. Потпуно самостално је заробио једног немачког шпијуна. Након ослобађања Шато Тјерија, захвалне жене су му сашиле капутић на који су закачене његове бројне медаље. На крају рата, Конрој је прокријумчарио Стабија назад кући.
Након рата
[уреди | уреди извор]
Након што је враћен кући, Стаби је постао славан и марширао је у, и обично предводио многе параде широм Сједињених Држава. Упознао се са председницима Вилсоном, Кулиџом и Хардингом. Почев од 1921. је био на Универзитету у Џорџтауну са Конројем, где је био спортска маскота. На полувременима утакмица америчког фудбала му је давана лопта и забављао је публику гуркајући је по терену.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Irwin, Tanya (27. 5. 2013). „Canine soldiers earn accolades: Exhibit extols virtues of WWI’s Sgt. Stubby”. Toledo Blade. Приступљено 27. 5. 2013.
- ^ The Price of Freedom: Exhibition
Литература
[уреди | уреди извор]- Richmond, Derek (4. 11. 2003). From Mascot to Military, Stubby Left Pawprints on Hilltop and Beyond. Georgetown, Washington, D.C: The Hoya of Georgetown University.
- „The Price of Freedom: Americans at War – Stubby”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 08. 02. 2011. г. Приступљено 29. 06. 2013.
- „Stubby the Military Dog”. Connecticut Military Department. 16. 7. 2003. Приступљено 26. 3. 2010.
- „History Wired”. "Stubby", World War I Canine Hero 1921. Smithsonian Institution.
- Irwin, Tanya (May 27, 2013). Canine soldiers earn accolades: Exhibit extols virtues of WWI’s Sgt. Stubby. Toledo, Ohio: Toledo Blade http://www.toledoblade.com/local/2013/05/27/Canine-soldiers-earn-accolades.html
