Пређи на садржај

Олга Јеврић

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Јеврић
Лични подаци
Датум рођења(1922-09-29)29. септембар 1922.
Место рођењаБеоград, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти10. фебруар 2014.(2014-02-10) (91 год.)
Место смртиБеоград, Република Србија

Олга Јеврић (Београд, 29. септембар 1922 — Београд, 10. фебруар 2014) била је српска вајарка и академик САНУ.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Олга Јеврић је рођена у Београду од оца Србислава Јеврића, директора Банкарско-трговачког друштва и мајке Ане.[1] Деда по оцу био је свештеник и преводилац Дамјан Јеврић.

Дипломирала је на Музичкој академији у класи професора Ћирила Личара 1946, а на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у класи професора Сретена Стојановића 1948, где је и магистрирала 1949. Први пут излаже на Изложби радова студената Академије ликовних уметности и VII изложби УЛУС-а 1947. Године 1949. уписује Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Изабрана за дописног члана САНУ 1977, а 1983. за редовног члана Одељења ликовне и музичке уметности САНУ. Од 1981. године почиње у САНУ рад на научном пројекту Речник појмова из области ликовних уметности.

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Олга Јеврић се појављује у време које је веома бурно и окренуто новим вредностима, непосредно након II светског рата. У променама које су се догодиле у ликовним уметностима у Југославији после 1950. година, када се она ослободила државне естетике социјалистичког реализма, Олга Јеврић је од средине те деценије дала значајан допринос за настајање модерног и савременог израза у скулпторском стваралаштву.

Изложба Олге Јеврић „Просторне композиције“, одржана у галерији УЛУС 1957. године, снажно је одјекнула на ликовној сцени. Ова изложба окарактерисала је Олгу Јеврић као вајара која је на смео и радикалан начин, прва међу југословенским и српским скулпторима, прекинула традицију представљања стварности, окренувши се самој суштини скулптуре у којој је видела подстицај за сопствено деловање и формирање јединственог уметничког израза. Године 1958. Олга Јеврић излаже на XXIX Венецијанском Бијеналу када је запажа и страна ликовна критика.

Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[2]

Готово шест деценија дугим присуством на нашој ликовној сцени, скулпторски опус Олге Јеврић издваја се аутентичним модернизмом. Њене скулптуре поседују универзална формална и метафоричка значења изражена експресивним и сензибилним језиком, при чему је она створила оригиналну, чисто ликовну форму прочишћену до апстрактног, универзалног облика.

Излагао је у оквиру Југословенског павиљона на Светској изложби у Бриселу 1958. године.[3]

Постоји Легат Олге Јеврић у САНУ.[4][5] Поводом стогодишњице њеног рођења одржана је изложба одабраних скулптура.[6]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Одабране награде

[уреди | уреди извор]
  • 1961 Награда за достигнућа у скулптури из Фонда Владислав Рибникар, Политика, Београд, Награда за скулптуру на I југословенском тријеналу ликовних уметности, Београд
  • 1967 Награда за скулптуру на III југословенском тријеналу ликовних уметности, Београд
  • 1969 Награда за скулптуру на X октобарском салону, Београд
  • 1979 Седмојулска награда СР Србије за животно дело, Београд
  • 1990 Награда аутору чије је дело од трајне вредности у српској култури, Јесења изложба УЛУС-а, Београд
  • 1993 Специјална награда на VII Панчевачкој изложби југословенске скулптуре, Панчево
  • 2001 Награда Вукове задужбине, Београд
  • 2013 Награда Сава Шумановић, Нови Сад[11]
  • 2013 Награда Града Београда за ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије, Београд

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Олга Јеврић - ситна жена великих скулптура („Вечерње новости“, 4. новембар 2015)
  2. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28. 
  3. ^ „Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1958-04-17. Приступљено 2024-01-26. 
  4. ^ „Легат Олге Јеврић”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-26. 
  5. ^ „О Легату - Легат Олге Јеврић - Кућа легата”. olgajevric.kucalegata.org. Приступљено 2024-01-26. 
  6. ^ „Vajari i vajarke Srbije u čast Olge Jevrić”. SEECULT. 2022. 
  7. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26. 
  8. ^ Олга Јеврић "Предлози за споменике" - Хенри Мур Институт у Лидсу [мртва веза]
  9. ^ Олга Јеврић "Скулптуре" - PEER Gallery
  10. ^ „Изложба „Олга Јеврић – Композиција и структура””. САНУ. Приступљено 10. 10. 2022. 
  11. ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • Dictionnaire de la sculpture moderne, Hazan, Париз, 1960
  • Dictionary of Modern Sculpture, Metheuen and CO LTD, Лондон, 1962
  • Енциклопедија ликовних умјетности, III, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964
  • Sculpture index, vol. I, The Scare-Crow press inc, Metuchen, Њујорк, 1970
  • Општа енциклопедија Larousse, Вук Караџић, Београд, 1971
  • Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, Mladinska knjiga, Љубљана, 1971
  • Dictionary of Twentieth Century Art, Phaideon, Лондон, Њујорк, 1973
  • Dictionnaire des peintres, sculpteures, dessinateurs et graveures, tom. 6, Jacobs-Loyer, Librairie gründ, Париз, 1976
  • Мала енциклопедија, Просвета, Београд, II изд. 1968, III изд. 1978

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олга_Јеврић&oldid=28715484”