Пређи на садржај

Пал Орос

С Википедије, слободне енциклопедије
Пал Орос
(Orosz Pál)
Лични подаци
Датум рођења (1934-01-25)25. јануар 1934.
Место рођења Сентеш, Мађарска
Датум смрти 12. мај 2014.(2014-05-12) (80 год.)
Место смрти Будимпешта, Мађарска
Држављанство Мађарска мађарско
Висина 177 cm
Маса 78 kg
Позиција Везни
Јуниорска каријера
1948 — 1950. МАВ Сентеш
1950 — 1952. МТЕ Сентеш
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1952. Петефи Сегедин
1952 — 1966. Ференцварош[1] 264 (79)
Репрезентативна каријера**
1960. Мађарска 3 (1)
Тренерска каријера
1970 — 1973. Мароко Дифа Хасани Ел Џадиди
1979 — 1982. Мароко Раџа Казабланка
Награде
Освојене медаље
Представљајући  Мађарска
Фудбал на Летњим олимпијским играма
Бронзана медаља — треће место Рим 1960. Екипно
Представљајући  Мађарска
Фудбал на ЛОИ
Златна медаља — прво место 1964. Токио
** Датум актуелизовања: 23. септембар 2023.

Пал Орос (мађ. Orosz Pál; Сентеш, 25. јануар 1934Будимпешта, 12. мај 2014[2]) био је професионални фудбалер који играо на позицији везног играча за мађарски прволигашки клуб клуб Сегедин АК и фудбалску репрезентацију Мађарске. Освајач је бронзане олимпијске медаље[3], фудбалер, тренер, спортски менаџер. Године 1952. завршио је средњу школу Хорват Михаљ у Сентешу. Године 1963. стекао је диплому наставника физичког васпитања на Високој школи физичког васпитања, диплому фудбалског тренера 1977. године, а докторирао 1979. године. Син, Јр. Пал Орос је извршни директор ФТЦ Лабдаруго Зрт.

Каријера

[уреди | уреди извор]

У клупском тиму

[уреди | уреди извор]

Са 14 година постао је фудбалер МАВ Сентеша, а затим је играо у тиму МТЕ Сентеш до 1952. године. Одатле је на кратко отишао да игра за ФК Петефи из Сегедина, а затим је прешао у Ференцварош. За 15 сезона са ФТК-ом, 10 пута је завршио на прва три места у првенству: два пута шампион, три пута други, пет пута трећи. У својој последњој сезони, 1966. године, био је финалиста Купа Мађарске са тимом.

Био је полуфиналиста купа сајамских градова 1962/63, а члан победничког тима 1964/65. Учествовао је и у финалној утакмици против Јувентуса у Торину. Следеће сезоне био је четвртфиналиста Купа европских шампиона и елиминисани су против Интернационалеа укупним резултатом 1 : 5. Резултат је био 1 : 1 код куће, 0 : 4 у гостима.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Био је члан тима који је освојио бронзану медаљу на Олимпијади у Риму 1960. године, у којој је наступио 3 пута и постигао 1 гол. Године 1964. био је члан екипе на Олимпијским играма у Токију, али пошто није одиграо ни једну утакмицу, није добио златну медаљу.

Играо је и на припрмним утакмицама репрезентације па му онда понегде додају још 4. утакмице и још један гол (укупно 7 утакмица и 2 гола), али они нису озваничени.

Спортски директор и тренер

[уреди | уреди извор]

Између 1964. и 1968. године био је наставник физичког васпитања у Гимназији Левеј Клара у Будимпешти, а између 1968. и 1970. у средњој школи Андраш Фај. Од 1973. године био је радник Високе школе физичког васпитања. Од 1973. до 1986. године био је научни сарадник, универзитетски доцент. Од 1987. године био је универзитетски ванредни професор на Катедри за спорт и игре, а од 1989. године научни сарадник.

Између 1968. и 1970. био је шеф фудбалског одељења Ференцвароша. Између 1970 — 1973 и 1979 — 1982, тренирао је марокански Ел Џадиди, а затим и Раџу Казабланку.[4]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
  • Официрски крст Мађарског ордена за заслуге (1994)[5]

Као играч

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Назив ФК Ференцвароша: између 1950. и 1956. био је Бп. Кинижи
  2. ^ „Преминуо Фрадијев вечни ратник”. Telesport.hu. 13. 5. 2014. Приступљено 14. 5. 2014. 
  3. ^ „Pál Orosz”. Olympedia. Приступљено 10. 12. 2021. 
  4. ^ Олимпедија
  5. ^ http://www.opten.hu/szemelyi-resz-j206321.html.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]