Периодни систем (велике ћелије)
Део серије чланака о |
периодном систему |
---|
На овој страници су приказане две основне верзије периодног система са великим ћелијама. Приказан је пуни назив сваког елемента, његов атомски број, симбол те вредност релативне атомске масе за природни изотопски састав (са везама до списка изотопа појединог елемента на енглеској Википедији). Периодни систем хемијских елемената је табеларни начин представљања хемијских елемената.
Два формата за приказивање су настала јер постоје две графичке форме представљања истог периодног система. Пратећи историју, када је f-блок откривен постављало га се испод постојећег система, са ознакама за његову позицију унутар система (на овој страници се користе тачке или астериски). Такође, уобичајен начин представљања је да се свих 15 лантаноида и 15 актиноида смести у два реда испод периодног система, с тим да је битно нагласити да се f-блок пружа на укупно 14 колона. Петнаести (најдешњи) лантаноид и актиноид припадају елементима d-блока (заједно са скандијумом и итријумом чине 3. групу хемијских елемената).
Иако постоји неколико претеча овог периодног система, „изум” се обично приписује руском хемичару Дмитрију Мендељејеву (1834—1907). Мендељејев је желео да његов систем из 1869. године илуструје понављајуће („периодичне”) законе/трендове у својствима елемената. Изглед система се мењао током времена; систем се дотеривао и проширивао како су нови елементи били откривани, а нови теоријски модели развијани су с циљем да се боље објасни хемија елемента периодног система.[1][2]
Садржај | |
---|---|
18 колона | 32 колоне |
Формат са 18 колона
[уреди | уреди извор]Група → | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Алкални метали | Земноалкални метали | Борова група | Угљеникова група | Пниктогени | Халкогени | Халогени | Племенити гасови | ||||||||||||
CAS: | IA | IIA | IIIB | IVB | VB | VIB | VIIB | VIIIB | IB | IIB | IIIA | IVA | VA | VIA | VIIA | VIIIA | |||
з. IUPAC: | IA | IIA | IIIA | IVA | VA | VIA | VIIA | VIII | IB | IIB | IIIB | IVB | VB | VIB | VIIB | 0 | |||
Периода ↓ | Водоник
|
→име елемента атомски број хемијски симбол |
Хелијум
| ||||||||||||||||
2 | Литијум
|
Берилијум
|
Бор
|
Угљеник
|
Азот
|
Кисеоник
|
Флуор
|
Неон
| |||||||||||
3 | Натријум
|
Магнезијум
|
Алуминијум
|
Силицијум
|
Фосфор
|
Сумпор
|
Хлор
|
Аргон
| |||||||||||
4 | Калијум
|
Калцијум
|
Скандијум
|
Титанијум
|
Ванадијум
|
Хром
|
Манган
|
Гвожђе
|
Кобалт
|
Никл
|
Бакар
|
Цинк
|
Галијум
|
Германијум
|
Арсен
|
Селен
|
Бром
|
Криптон
| |
5 | Рубидијум
|
Стронцијум
|
Итријум
|
Цирконијум
|
Ниобијум
|
Молибден
|
Технецијум
|
Рутенијум
|
Родијум
|
Паладијум
|
Сребро
|
Кадмијум
|
Индијум
|
Калај
|
Антимон
|
Телур
|
Јод
|
Ксенон
| |
6 | Цезијум
|
Баријум
|
Лантан
|
58—71 |
Хафнијум
|
Тантал
|
Волфрам
|
Ренијум
|
Осмијум
|
Иридијум
|
Платина
|
Злато
|
Жива
|
Талијум
|
Олово
|
Бизмут
|
Полонијум
|
Астат
|
Радон
|
7 | Францијум
|
Радијум
|
Актинијум
|
90—103 |
Радерфордијум
|
Дубнијум
|
Сиборгијум
|
Боријум
|
Хасијум
|
Мајтнеријум
|
Дармштатијум
|
Рендгенијум
|
Коперницијум
|
Нихонијум
|
Флеровијум
|
Московијум
|
Ливерморијум
|
Тенесин
|
Оганесон
|
Церијум
|
Празеодијум
|
Неодијум
|
Прометијум
|
Самаријум
|
Европијум
|
Гадолинијум
|
Тербијум
|
Диспрозијум
|
Холмијум
|
Ербијум
|
Тулијум
|
Итербијум
|
Лутецијум
| ||||||
Торијум
|
Протактинијум
|
Уранијум
|
Нептунијум
|
Плутонијум
|
Америцијум
|
Киријум
|
Берклијум
|
Калифорнијум
|
Ајнштајнијум
|
Фермијум
|
Мендељевијум
|
Нобелијум
|
Лоренцијум
|
1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)
- F: 18,998403163(6) — стандардна атомска тежина[4]
- C: [12,0096, 12,0116] — стандардна атомска тежина је интервал[4]
- F: 18,998, C: 12,011 — скраћена и конвенционална вредност (формална кратка)[5]
- Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа
Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:
Метал | Металоид | Неметал | Непозната хемијска својства | |||||||
Алкални метал | Земноалкални метал | Лантаноид | Актиноид | Прелазни метал | Постпрелазни метал | Полиатомски неметал | Диатомски неметал | Племенити гас |
Формат са 32 колоне
[уреди | уреди извор]Група → | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | ||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Алкални метали | Земноалкални метали | Борова група | Угљеникова група | Пниктогени | Халкогени | Халогени | Племенити гасови | |||||||||||||||||||||||||
CAS: | IA | IIA | IIIB | IVB | VB | VIB | VIIB | VIIIB | IB | IIB | IIIA | IVA | VA | VIA | VIIA | VIIIA | ||||||||||||||||
з. IUPAC: | IA | IIA | IIIA | IVA | VA | VIA | VIIA | VIII | IB | IIB | IIIB | IVB | VB | VIB | VIIB | 0 | ||||||||||||||||
↓ Периода | ||||||||||||||||||||||||||||||||
1 | Водоник
|
→име елемента атомски број хемијски симбол |
Хелијум
| |||||||||||||||||||||||||||||
2 | Литијум
|
Берилијум
|
Бор
|
Угљеник
|
Азот
|
Кисеоник
|
Флуор
|
Неон
| ||||||||||||||||||||||||
3 | Натријум
|
Магнезијум
|
Алуминијум
|
Силицијум
|
Фосфор
|
Сумпор
|
Хлор
|
Аргон
| ||||||||||||||||||||||||
4 | Калијум
|
Калцијум
|
Скандијум
|
Титанијум
|
Ванадијум
|
Хром
|
Манган
|
Гвожђе
|
Кобалт
|
Никл
|
Бакар
|
Цинк
|
Галијум
|
Германијум
|
Арсен
|
Селен
|
Бром
|
Криптон
| ||||||||||||||
5 | Рубидијум
|
Стронцијум
|
Итријум
|
Цирконијум
|
Ниобијум
|
Молибден
|
Технецијум []
|
Рутенијум
|
Родијум
|
Паладијум
|
Сребро
|
Кадмијум
|
Индијум
|
Калај
|
Антимон
|
Телур
|
Јод
|
Ксенон
| ||||||||||||||
6 | Цезијум
|
Баријум
|
Лантан
|
Церијум
|
Празеодијум
|
Неодијум
|
Прометијум []
|
Самаријум
|
Европијум
|
Гадолинијум
|
Тербијум
|
Диспрозијум
|
Холмијум
|
Ербијум
|
Тулијум
|
Итербијум
|
Лутецијум
|
Хафнијум
|
Тантал
|
Волфрам
|
Ренијум
|
Осмијум
|
Иридијум
|
Платина
|
Злато
|
Жива
|
Талијум
|
Олово
|
Бизмут
|
Полонијум []
|
Астат []
|
Радон []
|
7 | Францијум []
|
Радијум []
|
Актинијум []
|
Торијум
|
Протактинијум
|
Уранијум
|
Нептунијум []
|
Плутонијум []
|
Америцијум []
|
Киријум []
|
Берклијум []
|
Калифорнијум []
|
Ајнштајнијум []
|
Фермијум []
|
Мендељевијум []
|
Нобелијум []
|
Лоренцијум []
|
Радерфордијум []
|
Дубнијум []
|
Сиборгијум []
|
Боријум []
|
Хасијум []
|
Мајтнеријум []
|
Дармштатијум []
|
Рендгенијум []
|
Коперницијум []
|
Нихонијум []
|
Флеровијум []
|
Московијум []
|
Ливерморијум []
|
Тенесин []
|
Оганесон []
|
1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)
- F: 18,998403163(6) — стандардна атомска тежина[4]
- C: [12,0096, 12,0116] — стандардна атомска тежина је интервал[4]
- F: 18,998, C: 12,011 — скраћена и конвенционална вредност (формална кратка)[5]
- Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа
Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:
Метал | Металоид | Неметал | Непозната хемијска својства | |||||||
Алкални метал | Земноалкални метал | Лантаноид | Актиноид | Прелазни метал | Постпрелазни метал | Полиатомски неметал | Диатомски неметал | Племенити гас |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The periodic table of the elements”. International Union of Pure and Applied Chemistry. 22. 7. 2007. Архивирано из оригинала 13. 2. 2008. г. Приступљено 8. 2. 2008.
- ^ „The periodic table of the elements [Latest Version]”. International Union of Pure and Applied Chemistry. 8. 1. 2016. Архивирано из оригинала 8. 4. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2016.
- ^ а б Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ а б в г IUPAC 2016, Табела 1.
- ^ а б IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано.