Поплаве у Србији 2014.
Датум | 13 — 27. мај 2014. |
---|---|
Локација | Београд, Шумадија, Западна Србија, Поморавље Срем Браничево Стиг Србија |
Узрок | обилне падавине, циклон |
Умрлих | 33 |
Повређених | 20 |
Несталих | преко 550[1] |
Материјална штета | ~ 500.000.000 |
Поплаве у Србији су дошле након обилних падавина и снажног циклона који је захватио централни део Балканског полуострва у другој половини маја месеца 2014. године. Падавине су обухватиле цео простор Србије и за 24 часа излучено је преко 100 литара кише по квадратном метру. Забележени су апсолутни падавински максимуми 15. маја у Београду (107,9), Лозници (110) и Ваљеву (108,2).[2] Од последице набујалих река, клизишта и воде страдало је више од 30 особа. Проглашена је ванредна ситуација 15. маја.[3]
Развој циклона
[уреди | уреди извор]Циклон Тамара[4] (такође и Донат[5] у Хрватској или Ивет[6] у средњој Европи) захватио је подручје средње и југоисточне Европе 13. маја 2014. године. Простирао се на великој хоризонталној површини, вертикалне дебљине неколико километара кроз целу тропосферу. Поље ниског ваздушног притиска формирало се над Јадраном, када је хладна и влажан поларни ваздух продро у регион Медитерана. Тај поларни фронт сударио се са влажним суптропским фронтом, што је довело до формирања веома ниског притиска. Током 14. маја циклонално поље се преместило према Балкану и „ујезерило“ над подручјем Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине[7].
Засићеност ваздушне масе била је око 100%, а влажност је повећавана захваљујући топлом ваздуху са југа и истока. У прилог развоју оваквог поља ниског притиска погодовала је и физичко-географска специфичност Балканског полуострва. Центар циклоналног поља био је над Србијом и Босном и Херцеговином, где је између 13. и 15. маја излучена велика количина падавина, највећа икада забележена од када се воде метеоролошка осматрања. Слабљење и нестанак циклона започето је током 16. и окончано 18. маја.[4][8][9]
Хронологија поплава
[уреди | уреди извор]Обилне киша изазвана циклоном над Балканским полуострвом падала је готово без прекида у периоду између 13. и 16. маја на простору Србије и суседних држава. У року од 24 часа излучено је преко 100 литара по метру квадратном, а све укупно за три дана пало је преко 200 литара воденог талога - највише у Ваљеву, Београду, Лозници и Новом Саду[10]. Велика количина падавина довела је до појаве бујичних токова, плављења и покретања бројних клизишта[11][12].
Ово је уједно био и најкишовитији мај месец у историји. вишегодишњи просек за ово доба године је око 70 милиметара талога, међутим 2014. пало је чак 214 литара по метру квадратном (Београд)[2].
Поплављена подручја
[уреди | уреди извор]У табелама је дат преглед општина по окрузима које су поплављене делимично или потпуно:[13]
Град Београд | Браничевски округ | Мачвански округ | Сремски округ |
---|---|---|---|
|
|
|
|
Поморавски округ | Колубарски округ | Моравички округ | Шумадијски округ | Рашки округ |
---|---|---|---|---|
|
|
|
|
|
14. мај
[уреди | уреди извор]Током 14. маја јако невреме изазвало је појаву бујица и изливање река из корита. То је довело до проглашења ванредног стања у 16 општина Србије. Излила се река Колубара са притокама Љиг и Качер, затим Болечка река, Скрапеж, Јадар и Западна Морава. Поплављени су нижи предели у близини река у Ваљеву, Лајковцу, Убу, затим у општини Љиг и Горњи Милановац, Косјерићу, Лозници, околини Новог Сада (Петроварадин, Футог), као и у Малој Моштаници и Мислођину.[14] Спасилачке екипе су евакуисале неколико десетина грађана са простора захваћеним великим падавинама.[15]
15. мај
[уреди | уреди извор]У току ноћи између 14. и 15. маја, спасилачке службе евакуисале су преко 500 људи из угрожених подручја. Проглашена је ванредна ситуација на територији целе Србије[16]. У Тополи је током спасилачке акције настрадао ватрогасац[17]. Обилне падавине су довеле до изливања Колубаре у близини рударског угљеног басена што је довело до обуставе рада[18]. Преко 85.000 људи широм земље остало је без струје, а велики број кућа и домова је поплављен. Због велике количине воде и покретања клизишта остали су одсечени поједини делови општина Лозница[19].
Због критичног стања у земљи, представници неколико држава Европе понудили су хуманитарну помоћ, међу првима Русија и Словенија.
16. мај
[уреди | уреди извор]Стање се знатно погоршало током 16. маја када је неколико градова и места остало без струје - међу којима Лазаревац, Параћин, Смедеревска Паланка, као и деловима Шапца и Обреновца[20]. Током дана велика количина воде се излила из Колубаре и поплавила Обреновац и околину. Започета је евакуација целог града и суседних насеља, у којој су учествовале бројне спасилачке службе и јединице (војска, жандармерија, ватрогасци и др). Обреновац је прекрила вода у висини од неколико метара.[21]
Због обилних падавина, на подручју Босне и Херцеговине и Хрватске ниво Саве је био у порасту. Након јавног позива окупио се велики број волонтера из свих крајева Србије који су упућени у Шабац и Сремску Митровицу да подижу бране и насипе на обалама[22]. У већини области где је прекинута достава електричне енергије, вода није била за пиће[23]. До краја дана евакуисано је 15.200 особа из угрожених подручја, од чега највише из Обреновца. Критично стање је било у Свијланцу, Параћину, Крупњу и многим другим местима, где је већина насеља поплављена или одесечена због одрона и клизишта[24].
17. мај
[уреди | уреди извор]У ноћи између 16. и 17. маја преко 10.000 добровољаца учествовало је у изградњи бедема од џакова с песком у Шапцу и Сремској Митровици. Превентивно су евакуисани људи у близини насипа. Тешка ситуација била је Крупњу где се под утицајем клизишта порушило око 200 кућа, а комуникације су отежане. Љиг је било без струје и воде. У свим угроженим подручјима прорадио је велики број клизишта. Вода се делимично повукла из Горњег Милановца, Трстеника, Коцељеве и Свилајнца. Велика Морава се излила код Варварина и у близини Ћићевца[25]. Вода је продрла у површинске копове Колубарског угљеног басена - Велики Црљени и Тамнава-западно поље.
До краја дана евакуисано је укупно 16.300 особа, највише из Обреновца и Барича[26][27].
18. мај
[уреди | уреди извор]Током 18. маја циклон који је утицао на велике пдавине на простору Србије и региона се повукао према јужном делу Средоземља. На подручју општине Пожаревац излила се река Млава. Вода је угрозила термоелектрану Костолац и угљенокоп Дрмно[28]. Ниво воде у Обреновцу се снизио, али је евакуација настављена. Из здравствених и безбедносних разлога улаз у Обреновац је био забрањен без посебне дозволе.
19. мај
[уреди | уреди извор]Из поплављених подручја укупно је било евакуисано око 25.000 особа[29]. Евакуисани су људи из околине Сремске Митровице и Шапца, као и из шидских села Моровић и Вишњићево. Волонтери и специјалне службе су ојачавале бедеме на Сави, Млави и Колубари. У Београду су превентивно постављени бедеми на општинама Савски венац, Стари град, Чукарица, Нови Београд и Палилула[30].
Због пораста водостаја Саве у селу Забрежје, започета је потпуна евакуација Обреновца[31].
20. мај
[уреди | уреди извор]Током 20. маја водостај Саве и Дунава био је у порасту. Евакуисано је укупно преко 30.000 особа. У Обреновцу је забрањен улаз свима осим тимовима који се баве чишћењем и асанацијом терена. Одбрамбени насипи у Костолцу су ојачавани како би се сачували угљенокопи и термоелектрана. На Ђердапу је испражњена акумулација како би се припремила за надолазећи водени талас[32].
Због пораста водостаја Дунава евакуисано је становништво у приобаљу смедеревске општине. Влада Републике Србије прогласила је 21, 22. и 23. мај за дане жалости[33][34].
21. мај
[уреди | уреди извор]Ниво Саве опао је за 10-ак центиметара. Ниво Дунава је био у порасту, па је проглашена редовна одбрана од поплава у Новом Саду и Голупцу. Села у околини Обреновца (Мислођин, Дражевац и др), добила су воду за техничку употребу[35]. У Смедереву је проглашена ванредна одбрана од поплава а градска лука била је потопљена водом[36]. Добровољци и службе су наставиле ојачавање постојећих бедема, подизање нових и санирање оних који су попустили. Евакуација у Обреновцу је настављена[37]. Укупно је на простору Србије било поплављено до 21. маја 2.260 објеката[38].
22. мај
[уреди | уреди извор]Током 22. маја започет је делимичан повратак становништва у поплављена подручја. Становницима Барича је омогућено да се врате својим домовима, а један део становника Обреновца (мушкарци) дошао је у свој град да помогне око санирања штете и чишћења.[39][40] Водостај Дунава порастао је код Бачке Паланке, Новог Сада, Сланкамена, Панчева и Земуна, а ниво Тисе повисио се код Титела[41]. После седам дана пуштена је струја у Обреновцу и поново је започето ископавање угља из Колубарског басена за потребе ТЕНТ-а. Јединице жандармерије и специјални санитарни тимови наставили су чишћење поплављених предела од муља, кабастог смећа и лешева животиња.[39]
23. мај
[уреди | уреди извор]Водостај Босута и њене притоке Студве растао је по 10 милиметра на сваких сат времена на територији Србије, због велике количине воде која је токовима долазила из Хрватске. Током ноћи између 22. и 23. маја река Млава пробила је насип недалеко од Костолца[42]. У Раковици је одрон изазван клизиштем прекрио пут код тунела Стражевица, али је брзо отклоњен[43]. Смедеревска Паланка је после осам дана добила воду из водовода[44].
Укупно је евакуисано око 38.000 становника, од чега 25.000 са подручја Обреновца[45]. Укинута је ванредна ситуација у Србији, а задржана је у два града и 17 општина који су били још под утицајем поплава (Сремска Митровица, Шабац, затим Обреновац, Љиг, Крупањ, Уб, Лајковац, Смедеревска Паланка, Осечина, Параћин, Мионица, Свилајнац, Косјерић, Бајина Башта, Мали Зворник, Коцељева и Владимирци)[46][47].
24. мај
[уреди | уреди извор]Ванредна ситуација је укинута у Трстенику и становништво је почело да се враћа у своје домове. Сава и Дунав су били у стагнацији, а ванредна одбрана од поплава проглашена је у Земуну[48]. Санација и чишћење у Обреновцу је настављено, а због многобројних клизишта на путу Лозница-Љубовија код Малог Зворника започета је изградња алтернативног пута дужине 11 km[49].
25. мај
[уреди | уреди извор]Ниво Дунава и Саве био је у опадању. После десет дана покренута је производња електричне енергије у термоелектрани Никола Тесла А[50][51]. Настава у основним и средњим школама у Ћуприји је обновљена. У Крупњу је дошло до пуцања бране у руднику антимона „Столице“, што је довело до изливања токсичне јаловине и потенцијалног еколошког проблема[49][52].
26. мај
[уреди | уреди извор]Због обилних падавина између 25. и 26. маја поплављено је неколико кућа у општини Гроцка. Излила се река Грочица, и Бегаљички поток у Заклопачи. Велике кише поплавиле су и центра Панчева[53]. У Смедеревској Паланци и Лозници укинута је ванредна ситуација због побољшања опште ситуације на територији тих општина[54][55]. У Крагујевцу је пало преко 50 литара кише што је довело до плављења неколико индустријских постројења и стамбених кућа, нарочито у насељима Белошевац и Лекина Бара. Због настале ситуације проглашена је ванредна ситуација на територији града[56]. У насељу Бресница излио се Бреснички поток, а у фабрици Застава оружје био је поплављен један део погона[57].
Последице
[уреди | уреди извор]Као последица обилних киша и поплава активирала су се бројна клизишта широм Србије, потопљен је велики број стамбених и привредних објеката, преко 1.000 је оштећено или угрожено, а више од 30.000 становника је евакуисано из погођених подручја. Прелиминарно процењена штета износила је око 1.000.000.000 евра.
Слив Саве | Слив Дунава | Слив Мораве |
---|---|---|
|
|
|
У табели изнад дат је приказ река и потока према хидрографским сливовима (Сава, Морава, Дунав), које су се излиле у периоду између 14. и 21. маја 2014. године[58][59][60][61][62]. Своје корито је прелило више од 60 водотокова у пределима угроженим поплавама.
Клизишта
[уреди | уреди извор]Због обилних падавина покренуто је више стотина клизишта широм Србије. У Малом Зворнику одрон је прекрио магистрални пут. У Бајиној Башти клизишта су порушила и угрозила око 300 кућа. У Косјерићу је регистровано преко 600 одрона, а у Горњем Милановцу око 300. У Крупњу су кретања земљишта у комбинацији са бујицама начинила велику штету и оштетила преко 500 домова[63]. Клизишта су се активирала и на просторима општина Пожега, Чачак (100), Краљево (60) и Ваљево (100). У Београду је угрожен појас уз Саву и Дунав од Барича, до Карабурме и даље до Ритопека. Клизишта су се покренула и у љишкој општини, где је у селу Ба порушено 50 кућа[64][65].
Осим у најугроженијим подручјима клизишта су се покренула и у околини Ниша (Габровац, Горњи Матејевац), затим у близини Бојника, Медвеђе и Лебана, као и у деловима Пчињског округа[65].
Инфраструктура и домови
[уреди | уреди извор]Поплавама и клизиштима оштећено је и порушено око 4.500 km путева и 250 мостова. Потопљено је 2.260 објеката (куће, зграде, привредни објекти и др), а око 1.800 је угрожено. Пољопривреда је претрпела значајну штету која се огледа у око 80.000 хектара поплављених ораница, што је око 2% укупног обрадивог земљишта у Србији[66].
У Колубарском басену угља дошло је до пробијања бране и Колубара се излила поплавивши потпуно два басена, Велики Црљени и Тамнава-Западно поље. Укупно у оба копа улило се преко 150 милиона кубних метара воде, чиме је дубина достизала 50–60 m. Половину укупне производње струје Србија добија из колубарских басена.[67]
Железнички саобраћај био је у прекиду на већини релација због оштећења пруга. Шине су оштећене на прузи Београд-Бар[68] код Лајковца и Београд-Ниш код Јагодине и Багрдана, и између Параћина и Ћићевца, где је поплава однела 150 m пруге. На релацији Прахово-Зајечар пруга је била затрпана одроном, као и део код Краљева у насељу Витановац[69][70].
Евакуација становништва
[уреди | уреди извор]Са простора угрожених подручја евакуисана је преко 31.000 особа. Они су смештени у прихватне центре широм Србије, а највећим делом у Београду. Највише евакуисаних особа је из Обреновца (око 24.000), који је је био најугроженији. У спашавању су учествовали полиција, жандармерија, ПТЈ, САЈ, ватрогасци, војска, добровољци и спасиоци из неколико држава из Европе и окружења.
Највећи прихватни центри за расељени били су: Београдски сајам (преко 500), Београдска арена, хала Пионир (око 250), Стари и Нови ДИФ, затим спортски центар Шумице, бројне основне школе, други спортски центри, хотели, студентски домови и др[71].
Санитарна ситуација
[уреди | уреди извор]Велика количина воде и муља која се неколико дана задржала у поплављеним подручјима довела до је развоја потенцијалних санитарних проблема. Топло време и вода погодовали су развоју комараца, затим глодара и разних других штеточина[72]. Контаминирана вода била је извор заразних обољења, попут дизентерије и лептоспирозе[73]. Такође поплава је уништила и заразила бројне усеве и биљке[74], а усмртила је и значајан број стоке и других домаћих животиња (пси, мачке), чиме су се развили услови за друга обољења. Специјални тимови уклонили су преко 200 тона угинулих животиња са угрожених подручја[75][76].
Хуманитарна помоћ
[уреди | уреди извор]Током и након поплава хуманитарну помоћ угроженим подручјима и становништву послао је велики број појединаца, организација, удружења и држава. Помоћ се састојала од хране и воде, затим одеће, хигијенских средстава, ћебади и душека. Осим тога, уплаћивана је финансијска помоћ на наменске рачуне Владе Републике Србије.
Међународна помоћ
[уреди | уреди извор]У спашавању становништва учествовало је десетине припадника специјалних екипа из неколико држава Европе (Русије, Словеније, Бугарске, Чешке Републике, Немачке, Аустрије, Француске, Мађарске, Македоније, Данске, Словачке, Румуније, Црне Горе, ЕУЛЕКС-а). Тимови су били ангажовани на извлачењу становника из угрожених области, на испумпавању воде, превозу људи, достављању помоћи (храна, вода) и др.
Хуманитарну помоћ упутиле су Русија, Уједињене нације, Европска унија, затим Азербејџан, Белорусија, Словенија, Црна Гора, Македонија, Јеврејска фондација, Хрватска, Румунија и др. Она се састојала од основних људских потрепштина, затим хеликоптера за спашавање, чамаца, специјалних пумпи за испумпавање воде и апарата за исушивање.
Осим државних представника, помоћ је стигла и од бројних организација — Удружење Срба из Беча, Српско-руског хуманитарног центра и др.
Помоћ појединаца
[уреди | уреди извор]Акције прикупљања
[уреди | уреди извор]Обнова
[уреди | уреди извор]Обнова и изградња подручја погођених поплава започета је чишћењем и асанацијом терена. Више од 200 омладинаца и волонтера учествује у чишћењу и другим потребним пословима у Параћину, Свилајнцу, Костолцу и Крупњу[77][78].
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на ушће Саве у Дунав
-
Подизање насипа у Београду
-
Чачак након поплаве 1
-
Чачак након поплаве 2
-
Набујала река Дичина 1
-
Набујала река Дичина 2
Види још
[уреди | уреди извор]- Поплава
- Поплаве у средњој Европи 2013.
- Циклон
- Поплаве на Балкану 2014.
- Поплаве у Колубари
- Обреновац
- Елементарна непогода
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ MUP: Prijavljen nestanak 798 osoba, pronađeno njih 215
- ^ а б REKORD: U Beogradu, Valjevu i Loznici pale najobilnije kiše u istoriji!
- ^ mondo.rs - Vanredna situacija u celoj zemlji
- ^ а б „Meteorolozi dali ime ciklonu koji nas je poharao: Srbiju potopila - "Tamara"!”. Архивирано из оригинала 18. 5. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Stigao Donat: Drastično zahladilo u unutrašnjosti, snijeg u Gorskom kotaru!
- ^ „Die wilde "Yvette" sorgt für Unwetter im südöstlichen Europa”. Архивирано из оригинала 29. 9. 2018. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Die wilde "Yvette" sorgt für schwere Unwetter im südöstlichen Europa
- ^ Ciklon Tamara 13 - 16. maj 2014.
- ^ „Srbiju i BiH pogodio ciklon “Tamara””. Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Oboren rekord, više kiše nego ikad
- ^ „Najobilnija kiša u Beogradu u poslednjih 117 godina”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2014. г. Приступљено 06. 10. 2014.
- ^ „Poplave katastrofalnih razmera, oboreni i dnevni rekordi padavina od kada se vrše merenja u Srbiji”. Архивирано из оригинала 21. 5. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ „20. мај 2014. године - пресек стања у 18,00 часова”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Невреме у Србији, ванредно у 16 места
- ^ „Последње информације о стању на подручјима угроженим временским непогодама”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Проглашена ванредна ситуација у целој Србији
- ^ Насеља под водом, прве жртве
- ^ Поплаве зауставиле "Колубару"
- ^ Борба са воденом стихијом
- ^ Више градова и општина без струје
- ^ Евакуација Обреновца, има жртава
- ^ Одбрана Шапца, велики одзив волонтера
- ^ Борба са поплавама широм Србије
- ^ Критично у четири округа
- ^ Поплаве у Србији, критично у Убу
- ^ „17. мај 2014. године - пресек стања у 20,00 часова”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Барич успешно евакуисан
- ^ „18. мај 2014. године – око 10,30 часова”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ „19. мај 2014. године – око 07,50 часова”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Насипи на Сави одолевају
- ^ Нови поплавни талас прети Обреновцу
- ^ POPLAVE Srbija se brani od vode u četiri grada
- ^ Проглашена тродневна жалост у Србији
- ^ Влада прогласила тродневну жалост поводом жртава поплава
- ^ Сава опада, нема опуштања
- ^ http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/467326/Smederevska-luka-pod-vodom-grad-jos-nije-ugrozen
- ^ Obrenovac: Nivo vode ne pada, evakuacija još traje
- ^ „21. мај 2014. године - пресек стања у 07,40 часова”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ а б Повратак и чишћење терена, опрез још траје
- ^ Obrenovac: Vraćaju se vlasnici radnji i muškarci
- ^ Dunav nadolazi u Zemunu i Pančevu, sutra i u subotu najgore
- ^ „POPLAVE Glavni grad dočekuje vrh poplavnog talasa, ne zna se koliko vode dolazi iz Hrvatske”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Odron u Rakovici, obustavljen saobraćaj kod tunela Straževica
- ^ Vodovod ponovo radi u Smederevskoj Palanci
- ^ Обреновац, наставља се чишћење терена
- ^ Предложено укидање ванредне ситуације
- ^ „POPLAVE Ukinuta vanredna situacija, stradale 33 osobe”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Сава и Дунав не расту, штета се санира
- ^ а б Стабилно у већини поплављених места
- ^ ТЕНТ "А" поново производи струју
- ^ „ПОНОВО РАДИ ТЕНТ А”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Kod Krupnja pukla brana, ekološka pretnja
- ^ GROCKA POPLAVLJENA Voda je nadirala, bujica je nosila sve
- ^ Ukinuta vanredna situacija u Smederevskoj Palanci
- ^ Loznica ukinula vanrednu situaciju
- ^ Vanredna situacija u Kragujevcu zbog nevremena
- ^ „Vanredna situacija u Kragujevcu”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ „Б И Л Т Е Н бр. 27 О СПРОВОЂЕЊУ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ПОДРУЧЈУ У НАДЛЕЖНОСТИ ЈБП “СРБИЈАВОДЕ“ 15.05. 2014. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2014. г. Приступљено 06. 10. 2014.
- ^ „Б И Л Т Е Н бр. 28 О СПРОВОЂЕЊУ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ПОДРУЧЈУ У НАДЛЕЖНОСТИ ЈБП “СРБИЈАВОДЕ“ 16.05. 2014. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2014. г. Приступљено 06. 10. 2014.
- ^ „Б И Л Т Е Н бр. 29 О СПРОВОЂЕЊУ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ПОДРУЧЈУ У НАДЛЕЖНОСТИ ЈБП “СРБИЈАВОДЕ“ 17.05. 2014. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2014. г. Приступљено 06. 10. 2014.
- ^ „Б И Л Т Е Н бр. 30 О СПРОВОЂЕЊУ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ПОДРУЧЈУ У НАДЛЕЖНОСТИ ЈБП “СРБИЈАВОДЕ“ 18.05. 2014. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2014. г. Приступљено 06. 10. 2014.
- ^ „Б И Л Т Е Н бр. 32 О СПРОВОЂЕЊУ ОДБРАНЕ ОД ПОПЛАВА НА ПОДРУЧЈУ У НАДЛЕЖНОСТИ ЈБП “СРБИЈАВОДЕ“ 21.05. 2014. године” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2014. г. Приступљено 06. 10. 2014.
- ^ U Krupnju sad zavladao virus
- ^ Neophodna hitna sanacija klizišta
- ^ а б Вечерње новости (штампано издање), четвртак, 22. мај 2014; стр. 11
- ^ Minimalna šteta od poplava milijardu evra
- ^ „Flooded Tamnava open pit mines” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2014. г. Приступљено 06. 10. 2014.
- ^ „Železnički saobraćaj na barskoj pruzi obustavljen noćas zbog velikih bujica”. Архивирано из оригинала 9. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014. line feed character у
|title=
на позицији 21 (помоћ) - ^ Železnički saobraćaj u prekidu
- ^ „Zbog poplava od jutros prekid saobraćaja na niškoj pruzi, i dalje prekid saobraćaja na barskoj pruzi”. Архивирано из оригинала 9. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ „Списак прихватних центара отворених за смештај евакуисаних лица из Обреновца, Лазаревца, Барича..”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014.
- ^ Preti nam najezda komaraca i pacova
- ^ Lеptоspirоzа - mere prevencije, simptomi, lečenje
- ^ Препоруке за поступање пољопривредних произвођача у вези са употребом пољопривредних производа у поплављеним подручјима
- ^ Uništeno 200 tona leševa uginulih životinja
- ^ ДО САДА УНИШТЕНО БЛИЗУ 200 ТОНА УГИНУЛИХ ЖИВОТИЊА[мртва веза]
- ^ Radne akcije u toku: Paraćin, Svilajnac i Kostolac
- ^ „Волонтери Министарства омладине и спорта у Обреновцу”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2020. г. Приступљено 06. 10. 2014.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Инфо поплаве (језик: српски)
- Поплаве у Србији (језик: српски)
- Balkans: Floods - May 2014 (језик: енглески)
- Vanredna situacija u celoj zemlji (језик: српски)