Прозор (Херцеговачко-неретвански кантон)
Прозор | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Прозор-Рама |
| Становништво | |
| — 2013. |  3.367 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 49′ 23″ С; 17° 36′ 28″ И / 43.82304° С; 17.60783° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Прозор Прозор на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88440 |
| Позивни број | 036 |
Прозор је градско насеље и сједиште општине Прозор-Рама у јужном делу Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверозападу Херцеговине, и то у оном њеном делу, који је ширим подручјем ушћа ријеке Раме излазио из Босне на обале Неретве, тачније прелазио у Херцеговину. Данас нема овог ушћа а и Рама, чији је горњи ток прекрило Рамско језеро, а доњи ток и ушће Јабланичко језеро, је скоро нестала. Подручје данашње прозорске општине уоквирено је високим и тешко проходним планинама (Макљен, Радуша, Вран, Љубуша, Чврсница). Посебно је неприступачан врлетни масив планине Чврснице, који овај крај окружује са његове јужне стране. Нешто проходније и ниже планине су према западу и сјеверу, па су се туда протезали главни путеви који су овај крај повезали са другим местима. Уз водене токове, поготово ријеке Раме, биле су смјештене не баш бројне и простране, али врло плодне долине, од којих је највећа и најплоднија била она у горњем току Раме. Данас, скоро читаву ову долину прекрива Рамско језеро. Конфигурација тла прозорске општине проузроковала је да се нека њена села налазе се на свега 300, па и мање, а нека изнад 900 метара надморске висине. Климатски услови нису сурови захваљујући утицају медитеранске климе, која продире долином ријеке Неретве и Раме. Због тога је читав овај крај врло пријатан и питом.
Историја
[уреди | уреди извор]Други светски рат
[уреди | уреди извор]Фра Младен Лутић, гвардијан из Шћита, срез Прозор активно је учествовао у усташком покрету и био један од организатора усташа у том срезу. Непомирљив противник Срба, није се могао уздржати а да и на црквеним зборовима не истакне „како треба све Србе побити“ у Вуковском и Равном и њихова добра присвојити.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Прозор је имала 19.760 становника, распоређених у 56 насељених места.
| Састав становништва – насеље Прозор | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 3 367 (100,0%) | 3 566 (100,0%) | 2 220 (100,0%) | 1 380 (100,0%) | |||
| Хрвати | 2 217 (65,84%) | 1 199 (33,62%) | 610 (27,48%) | 263 (19,06%) | |||
| Бошњаци | 1 130 (33,56%) | 2 199 (61,67%)1 | 1 448 (65,23%)1 | 1 019 (73,84%)1 | |||
| Муслимани | 9 (0,267%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 4 (0,119%) | – | – | – | |||
| Срби | 2 (0,059%) | 39 (1,094%) | 42 (1,892%) | 51 (3,696%) | |||
| Непознато | 2 (0,059%) | – | – | – | |||
| Босанци | 1 (0,030%) | – | – | – | |||
| Босанци и Херцеговци | 1 (0,030%) | – | – | – | |||
| Остали | 1 (0,030%) | 36 (1,010%) | 4 (0,180%) | 13 (0,942%) | |||
| Југословени | – | 93 (2,608%) | 112 (5,045%) | 30 (2,174%) | |||
| Црногорци | – | – | 3 (0,135%) | 3 (0,217%) | |||
| Словенци | – | – | 1 (0,045%) | – | |||
| Албанци | – | – | – | 1 (0,072%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 376
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
